Kingdom of Shamballa

VITAMIN C

U voću i povrću se nalazi vitamin C. U industrijski procesiranoj hrani i dodacima  se nalazi askorbinska kiselina, beli kristalni prašak. Askorbinska kiselina nije vitamin C. Askorbinska kiselina je oksidativni omotač celokupnog kompleksa poznatog pod imenom vitamin C. Pre nekoliko decenija je (potpuno neopravdano) stavljen ''naučni'' znak jednakosti između ta dva pojma, pa tako danas imamo situaciju gde veliki broj ljudi koji se bavi naukom i/ili ljudksim zdravljem duboko i bespogovorno veruje da je askorbinska kiselina isto što i vitamin C. Potera za profitom i potreba da se putem nauke i tehnologije imitira priroda stvorile su među naučnim svetom preovlađujuće mišljenje, a potom i duboko verovanje, da su vitamini pojedinačna hemijska jedinjenja. A realne činjenice govore potpuno suprotno (što je još jedna potvrda da se u naučnom svetu reč autoriteta poštuje kao božanska, i ne sme se dovoditi u pitanje). Mnogo para je uloženo u naučna istraživanja koja potvrđuju da su sintetički izolati nazvani vitaminima identični onome što se nalazi u voću i povrću, a još više para i truda je uloženo u marketinške mozgoispiračke kamapanje kako bi sve to postalo važeći deo zvanične mudrosti koju nudi zapadna naučna misao. Sintetička askorbinska kiselina je izolat, beli prašak koji nikad nije video ili okusio Sunce, niti je ikada bio deo bilo čega živog.
Sa druge strane, vitamini su funkcionalni biološki kompleksi različitih jedinjenja, čije dejstvo, aktivnost i funkcionalnost direktno zavise od prisustva (ili odsustva) neke od komponenti (jedinjenja) koja kompleks čine funkcionalnim. Vitamini ne mogu biti izolovani iz svojih kompleksa a da pritom zadrže i obavljaju svoje specifične funkcije unutar ćelija. Kada su pojedinačna jedinjenja izolovana, kao npr. askorbinska kiselina, te prečišćene sintetičke hemikalije u našem telu se ponašaju kao lekovi, tj. kao strane supstance. Nazivanje sintetičkih izolovanih supstanci vitaminima je u najmanju ruku kriminal, i to kriminal protiv čovečanstva, a sve to zbog već pomenutog profita. Poređenja radi, ako zamislimo da je jedno celo jaje vitamin C, zapadna nauka želi da verujemo da je samo ljuska od jajeta vitamin C. I to joj za sada u ogromnoj meri polazi za rukom.

Sam pojam vitamin je nastao kao plod manje zablude poljskog biohemičara Kazimira Funka (otkrio vitamin B1), koji je smatrao da su hranljivi činioci neophodni za funkcionisanje našeg organizma isključivo amini po hemijskoj strukturi, pa je odatle nastala kovanica - vita(život) + amini - vitamin. Kasnije je ustanovljeno da to nije slučaj, ali se pojam vitamini zadržao i ostao. Početkom dvadesetog veka, među naučnim svetom vitamini su posmatrani ispravno, tj kao funkcionalni biološki kompleksi, i postojala je jasna razlika između prirodnih vitamina i njihovih sintetičkih izolata, o čemu, između ostalog, govori i izjava Kazimira Funka : "Synthetic vitamins are highly inferior to vitamins from natural sources, also the synthetic product is well known to be far more toxic.", u slobodnom prevodu - sintetički vitamini su inferiorni u odnosu na prirodne vitamine, takođe, dobro je poznato da su sintetički proizvodi daleko više toksični. U to vreme se takođe razvijala praksa obrade i prerade prirodnih materijala sa ciljem očuvanja čitavog vitaminskog kompleksa, ali to nije zaživelo, obzirom da je bilo skupo i komplikovano za industrijsku proizvodnju. U laboratorijama su nastavljeni radovi i istraživanja sa ciljem pokušaja da čovek  imitira prirodu, i u sklopu tih aktivnosti se došlo do otkrića i izolovanja askorbinske kiseline iz paprike. To je za rukom pošlo mađarskom fiziologu Albertu Sent Đerđiju, koji je okićen nobelovom nagradom za to otkriće, 1937. godine, a iste godine nobelovom nagradom je okićen i engleski hemičar Volter Norman Hejvort, za hemijsku sintezu askorbinske kiseline. I tako je udaren teško oboriv kamen temeljac teške naučne zablude da je askorbinska kiselina isto što i prirodni vitamin C. Ono što je jako interesantno jeste to da  Sent Đerđi nije bio obavešten da je nominovan za nobelovu nagradu, već je samo obavešten kad ju je dobio, da dođe po nju. Godinu dana kasnije, on se obratio nobelovom komitetu sa željom da je vrati, jer nije uspeo da uradi bilo šta značajno sa askorbinskom kiselinom (dok su s druge strane, limun, pomorandža, paprika i krompir činili svoje), ali mu želja nije uslišena, a verovatno je dobio i neki savet da ne priča unaokolo o potpunoj nefunkcionalnosti sintetičke askorbinske kiseline, obzirom da je nedugo zatim prešao da se bavi politikom, prvo kao član mađarskog pokreta otpora, a kasnije kao političar u mađarskoj vladi.
Poljski hemičar Tadeuš Rajhštajn je nezavisno od engleza Voltera Hejvorta uspeo da na svoj način sintetiše pozamašne količine askorbinske kiseline, i taj njegov način sinteze je zaživeo u industriji, pod imenom Rajhštajnov proces. To je proces dobijanja sintetičke askorbinske kiseline, gde je početna prirodna sirovina kukuruz iz kojeg se prvo izoluje skrob, da bi se potom iz njega hidrolizom dobila D-glukoza od koje se kreće u niz hemijskih reakcija koje kao krajnji rezultat daju askorbinsku kiselinu:

1) redukcija D-glukoze u D-sorbitol u prisustvu nikla kao katalizatora

2) selektivna enzimska oksidacija hidroksilne grupe sa C-5 D-sorbitola u prisustvu bakterija Glyconobacter oxydans ili Acetobacter suboxydans pri čemu nastaje L-sorboza

3) zaštita hidroksilnih grupa sa C-2, C-3, C-4 i C-6 L-sorboze prevođenjem u acetal pomoću acetona u prisustvu sumporne kiseline

4) oksidacija primarne alkoholne grupe zašticene L-sorboze u diacetonski derivat 2-keto-L-glulonske kiseline u prisustvu paladijuma kao katalizatora

5) kisela hidroliza diacetala u 2-keto-L-gulonsku kiselinu

6) konverzija 2-keto-L-glulonske kiseline u L-askorbinsku kiselinu izomerizacijom i intramolekulskom esterfikacijom (laktonizacijom)

Postavlja se značajno pitanje do koje mere čovek treba da bude otuđen i udaljen od prirode i elementarne logike zahvaljujući ''dostignućima'' nauke, da bi pomislio da se može staviti znak jednakosti između prirodnog i sintetičkog. To što dva jedinjenja, jedno prirodno, drugo sintetičko, imaju identičnu hemijsku formulu, ne znači da im je dejstvo i funkcionalnost ista, čak ni slična.Sintetička askorbinska kiselina je ništa drugo nego običan industrijski konzervans, potpuno neupotrebljiv za čoveka, a na duže staze štetan.

Kada se razne pahuljice, musli i sl. reklamiraju sa ''obogaćeno vitaminima'', to samo znači da su pomenute sirovine tokom procesa proizvodnje naišle na deo gde se verovatno nalaze nekakve prskalice koje sirovine prskaju sintetičkim hemikalijama za koje ogromna većina ljudi misli ili veruje da su vitamini, i da je baš to ono što im treba. Toliko bogatstvo industrijskih vitamina i minerala u industrijski procesiranoj hrani i piću, a nikad više bolesti i bolesnih u celoj istoriji čovečanstva. Šumeće tablete, multivitamini i raznorazni vitaminski suplementi prisutni danas na tržištu imaju dvostruko dejstvo, s jedne strane čine džepove proizvođača sve punijim i punijim, a s druge strane čine da potrošači imaju skupoceni urin.
Ne nasedajte na blještave reklame i igre rečima, ne nasedajte na zastrašivanje koje dolazi od vitaminske miligramske dogme. Jedite voće i povrće (naravno, potrudite  se  dato bude ono pravo), i dobićete sve vitamine i minerale koji su vam neophodni za normalan život. Sledite zdrav razum i logiku - na jednom tasu vage stoji svo vreme u kojem je, bez prisustva sintetičkih hemikalija, nastalo i razvilo se sve što postoji danas u prirodi, a na drugom tase vage stoji nemerljivo kraće vreme industrijalizacije/''napretka'' civilizacije, naravno, uz prisustvo sintetičkih hemikalija. Ali, koliko god se trudio, uz sav dosadašnji naučno tehnološki razvoj, čovek je ostao samo na pokušaju da oponaša prirodu.

VITAMIN C

U voću i povrću se nalazi vitamin C. U industrijski procesiranoj hrani i dodacima  se nalazi askorbinska kiselina, beli kristalni prašak. Askorbinska kiselina nije vitamin C. Askorbinska kiselina je oksidativni omotač celokupnog kompleksa poznatog pod imenom vitamin C. Pre nekoliko decenija je (potpuno neopravdano) stavljen ''naučni'' znak jednakosti između ta dva pojma, pa tako danas imamo situaciju gde veliki broj ljudi koji se bavi naukom i/ili ljudksim zdravljem duboko i bespogovorno veruje da je askorbinska kiselina isto što i vitamin C. Potera za profitom i potreba da se putem nauke i tehnologije imitira priroda stvorile su među naučnim svetom preovlađujuće mišljenje, a potom i duboko verovanje, da su vitamini pojedinačna hemijska jedinjenja. A realne činjenice govore potpuno suprotno (što je još jedna potvrda da se u naučnom svetu reč autoriteta poštuje kao božanska, i ne sme se dovoditi u pitanje). Mnogo para je uloženo u naučna istraživanja koja potvrđuju da su sintetički izolati nazvani vitaminima identični onome što se nalazi u voću i povrću, a još više para i truda je uloženo u marketinške mozgoispiračke kamapanje kako bi sve to postalo važeći deo zvanične mudrosti koju nudi zapadna naučna misao. Sintetička askorbinska kiselina je izolat, beli prašak koji nikad nije video ili okusio Sunce, niti je ikada bio deo bilo čega živog.
Sa druge strane, vitamini su funkcionalni biološki kompleksi različitih jedinjenja, čije dejstvo, aktivnost i funkcionalnost direktno zavise od prisustva (ili odsustva) neke od komponenti (jedinjenja) koja kompleks čine funkcionalnim. Vitamini ne mogu biti izolovani iz svojih kompleksa a da pritom zadrže i obavljaju svoje specifične funkcije unutar ćelija. Kada su pojedinačna jedinjenja izolovana, kao npr. askorbinska kiselina, te prečišćene sintetičke hemikalije u našem telu se ponašaju kao lekovi, tj. kao strane supstance. Nazivanje sintetičkih izolovanih supstanci vitaminima je u najmanju ruku kriminal, i to kriminal protiv čovečanstva, a sve to zbog već pomenutog profita. Poređenja radi, ako zamislimo da je jedno celo jaje vitamin C, zapadna nauka želi da verujemo da je samo ljuska od jajeta vitamin C. I to joj za sada u ogromnoj meri polazi za rukom.

Sam pojam vitamin je nastao kao plod manje zablude poljskog biohemičara Kazimira Funka (otkrio vitamin B1), koji je smatrao da su hranljivi činioci neophodni za funkcionisanje našeg organizma isključivo amini po hemijskoj strukturi, pa je odatle nastala kovanica - vita(život) + amini - vitamin. Kasnije je ustanovljeno da to nije slučaj, ali se pojam vitamini zadržao i ostao. Početkom dvadesetog veka, među naučnim svetom vitamini su posmatrani ispravno, tj kao funkcionalni biološki kompleksi, i postojala je jasna razlika između prirodnih vitamina i njihovih sintetičkih izolata, o čemu, između ostalog, govori i izjava Kazimira Funka : "Synthetic vitamins are highly inferior to vitamins from natural sources, also the synthetic product is well known to be far more toxic.", u slobodnom prevodu - sintetički vitamini su inferiorni u odnosu na prirodne vitamine, takođe, dobro je poznato da su sintetički proizvodi daleko više toksični. U to vreme se takođe razvijala praksa obrade i prerade prirodnih materijala sa ciljem očuvanja čitavog vitaminskog kompleksa, ali to nije zaživelo, obzirom da je bilo skupo i komplikovano za industrijsku proizvodnju. U laboratorijama su nastavljeni radovi i istraživanja sa ciljem pokušaja da čovek  imitira prirodu, i u sklopu tih aktivnosti se došlo do otkrića i izolovanja askorbinske kiseline iz paprike. To je za rukom pošlo mađarskom fiziologu Albertu Sent Đerđiju, koji je okićen nobelovom nagradom za to otkriće, 1937. godine, a iste godine nobelovom nagradom je okićen i engleski hemičar Volter Norman Hejvort, za hemijsku sintezu askorbinske kiseline. I tako je udaren teško oboriv kamen temeljac teške naučne zablude da je askorbinska kiselina isto što i prirodni vitamin C. Ono što je jako interesantno jeste to da  Sent Đerđi nije bio obavešten da je nominovan za nobelovu nagradu, već je samo obavešten kad ju je dobio, da dođe po nju. Godinu dana kasnije, on se obratio nobelovom komitetu sa željom da je vrati, jer nije uspeo da uradi bilo šta značajno sa askorbinskom kiselinom (dok su s druge strane, limun, pomorandža, paprika i krompir činili svoje), ali mu želja nije uslišena, a verovatno je dobio i neki savet da ne priča unaokolo o potpunoj nefunkcionalnosti sintetičke askorbinske kiseline, obzirom da je nedugo zatim prešao da se bavi politikom, prvo kao član mađarskog pokreta otpora, a kasnije kao političar u mađarskoj vladi.
Poljski hemičar Tadeuš Rajhštajn je nezavisno od engleza Voltera Hejvorta uspeo da na svoj način sintetiše pozamašne količine askorbinske kiseline, i taj njegov način sinteze je zaživeo u industriji, pod imenom Rajhštajnov proces. To je proces dobijanja sintetičke askorbinske kiseline, gde je početna prirodna sirovina kukuruz iz kojeg se prvo izoluje skrob, da bi se potom iz njega hidrolizom dobila D-glukoza od koje se kreće u niz hemijskih reakcija koje kao krajnji rezultat daju askorbinsku kiselinu:

1) redukcija D-glukoze u D-sorbitol u prisustvu nikla kao katalizatora

2) selektivna enzimska oksidacija hidroksilne grupe sa C-5 D-sorbitola u prisustvu bakterija Glyconobacter oxydans ili Acetobacter suboxydans pri čemu nastaje L-sorboza

3) zaštita hidroksilnih grupa sa C-2, C-3, C-4 i C-6 L-sorboze prevođenjem u acetal pomoću acetona u prisustvu sumporne kiseline

4) oksidacija primarne alkoholne grupe zašticene L-sorboze u diacetonski derivat 2-keto-L-glulonske kiseline u prisustvu paladijuma kao katalizatora

5) kisela hidroliza diacetala u 2-keto-L-gulonsku kiselinu

6) konverzija 2-keto-L-glulonske kiseline u L-askorbinsku kiselinu izomerizacijom i intramolekulskom esterfikacijom (laktonizacijom)

Postavlja se značajno pitanje do koje mere čovek treba da bude otuđen i udaljen od prirode i elementarne logike zahvaljujući ''dostignućima'' nauke, da bi pomislio da se može staviti znak jednakosti između prirodnog i sintetičkog. To što dva jedinjenja, jedno prirodno, drugo sintetičko, imaju identičnu hemijsku formulu, ne znači da im je dejstvo i funkcionalnost ista, čak ni slična.Sintetička askorbinska kiselina je ništa drugo nego običan industrijski konzervans, potpuno neupotrebljiv za čoveka, a na duže staze štetan.

Kada se razne pahuljice, musli i sl. reklamiraju sa ''obogaćeno vitaminima'', to samo znači da su pomenute sirovine tokom procesa proizvodnje naišle na deo gde se verovatno nalaze nekakve prskalice koje sirovine prskaju sintetičkim hemikalijama za koje ogromna većina ljudi misli ili veruje da su vitamini, i da je baš to ono što im treba. Toliko bogatstvo industrijskih vitamina i minerala u industrijski procesiranoj hrani i piću, a nikad više bolesti i bolesnih u celoj istoriji čovečanstva. Šumeće tablete, multivitamini i raznorazni vitaminski suplementi prisutni danas na tržištu imaju dvostruko dejstvo, s jedne strane čine džepove proizvođača sve punijim i punijim, a s druge strane čine da potrošači imaju skupoceni urin.
Ne nasedajte na blještave reklame i igre rečima, ne nasedajte na zastrašivanje koje dolazi od vitaminske miligramske dogme. Jedite voće i povrće (naravno, potrudite  se  dato bude ono pravo), i dobićete sve vitamine i minerale koji su vam neophodni za normalan život. Sledite zdrav razum i logiku - na jednom tasu vage stoji svo vreme u kojem je, bez prisustva sintetičkih hemikalija, nastalo i razvilo se sve što postoji danas u prirodi, a na drugom tase vage stoji nemerljivo kraće vreme industrijalizacije/''napretka'' civilizacije, naravno, uz prisustvo sintetičkih hemikalija. Ali, koliko god se trudio, uz sav dosadašnji naučno tehnološki razvoj, čovek je ostao samo na pokušaju da oponaša prirodu.

B12 & B17

Amigdalin, cijanogeni glikozid, se nalazi u gomili biljaka, tacnije u njihovim semenima. Amigdalin tj, vitamin B17 se vrlo uspesno koristi u lecenju raznih vrsta raka. Da ne bi bilo neke zabune – vitamin B17 nije lek protiv raka. Odlican je za prevenciju raka, a kada osoba vec ima rak, onda je potrebno promeniti mnogo toga u smislu ishrane, detoksifikacije, nacina zivota, a na mikro nivou – sredjivanje enzima i njihovih mehanizama. Vitamin B17 ne pomaze kod mozdanih tumora i karcinoma bazalnih celija.
Medjutim, amigdalin/laetril/vitamin B17 je zestoko isprozivan i ispljuvan od strane zvanicne medicine, a kao osnovni izgovor se koristi cinjenica da se metabolizmom vitamina B17 stvara cijanovodonicna kiselina. To je tacno, ali, ona ubija iskljucivo i samo celije raka, sto je naucno dokazano i potvrdjeno.
Plasenje ljudi cijanovodonicnom kiselinom i forsiranje te glupave price, da su semenke sa vitaminom B17 otrovne, je delo medicinsko farmaceutske propagande, sa ciljem da ljudi ne pocnu da koriste prirodne izvore za lecenje nego da se prepuste sintetickim hemikalijama.
Ono sto u propagandi nece da kazu da jos neki vitamini grupe B, sadrze isto u sebi cijanidnu grupu, i njihovim metabolizmom nastaje takodje cijanovodonicna kiselina....
Mehanizam dejstva Vitamina B17 na celije raka je izuzetno jednostavan, a otkada covek ne jede i ne koristi semenke pune vit B17, od tada pocinje i ludacki porast kancera sirom sveta.
Jedini enzim u prirodi koji moze da razgradi vitamin B17 ( i oslobodi HCN) je beta glikozidaza. Celije bilo koje vrste raka imaju 3000 puta vecu koncentraciju beta glikozidaze od normalnih celija, i potpuno je logicno da ce se vitamin razlagati u prisustvu velikih kolicina glikozodaze, a HCN ce ubijati prisutne celije raka. To je poznato pod imenom selektivni toksicitet.  Svaka celija raka je obmotana slojem beta glikozidaze. Svaka celija raka obozava secer. Vitamin B17 ima 2 molekula glukoze, benzaldehid(analgetik) i cijanidnu grupu. U prirodi nista ne moze razbiti vitamin B17 osim glukozidaze. Kada celija raka dodje u kontakt sa vitaminom B17, glukozidaza ga razbija i cijanidna grupa prelazi u cijanovodonicnu kiselinu koja ubija celiju raka uz zajednicko dejstvo sa molekulom benzaldehida. Jos jedna bitna stvar za vitamin B17 – njegov transport – za to je neophodan cink, koji igra glavnu ulogu u tom transportu.

 
Ali zasto se smarati sa time? Lakse je jadan narod ubediti da ce ih tesko otrovati cijanid iz biljaka, a hemoterapija & stuff ce im doneti srecu, radost i blagostanje.
Cim je pronadjen amigdalin/laetril/vit B17, odmah su poceli da plase narod sa trovanjem cijanidom. I to je ostalo i do dan danas. A najveca ironija u prici je to sto su, kada se porede po toksicnosti miligram za miligram, klasicni lekovi za tretiranje raka do  400 puta toksicniji od  vitamina B17.
Biohemicar Ernst Krebs je 1950 otkrio laetril  (i izolovao kristale amigdalina), a 1952 mu je i zvanicno dodeljeno ime vitamin B17 jer ima sve karakteristike te grupe.
Doticni biohemicar je, mislim 1963. godine, nakon serije sokantnih prica po novinama o smrti jednog bracnog para od laetrila, javno nastupio pred tv kamerama i novinarima i sebi ubrizgao 20 puta vecu dozu od one od koje je navodno umro pomenuti bracni par. Naravno, nije mu se nista dogodilo, na opste zaprepascenje prisutnih. Covek je umro tek 1996. godine, prirodnom smrcu.
Danasnji casopisi koji se u nekoj meri doticu zdravlja objavljuju samo tabele i informacije koje se ticu zakljucaka zvanicne nauke, tj. Medicine. Tako i ova donja tabela daje spisak mikronutrijenata koji smanjuju rizik pojave raka.

Vidimo u tabeli da je stavljen vitamin B12 kao mikronutrijent koji smanjuje rizik nastanka raka pluca. Na listi naravno nema vitamina B17, da ga ljudi slucajno ne bi koristili...napljuvali su ga maksimalno, jer pobogu sadrzi, cijanidnu grupu, a posto ljudi iskljucivo gaje asocijativno misljenje...nije tesko - cijanid - aaaaaaaaaahhhhhhh - otrov... sklanjaj to od mene!...

Naravno, ono sto su iskusno precutali da spomenu, je cinjenica da je vitamin B12 ''zarazen'' cijanidom, tacnije, sve sinteticke i polusinteticke forme vitamina B12 su u stvari - cijanokobalamini, a kao takvi se ne mogu naci u prirodi (za razliku od vitamina B17). I tu nastaje najveca zbrka - gomila ''strucnjaka'', kada kaze vitamin B12, tu podrazumeva cijanokobalamin i upravo se on koristi kao suplement, za dodatke u ishrani. Kada se izdvaja iz zivotinjskih tkiva, za preciscavanje se koristi aktivni ugalj, ugljenik stupa u kontakt sa azotom iz medijuma i nastaje cijanid, tj dobija se cijanokobalamin, kojeg ''naucnici'' mnogo vole da zovu vitmain B12.
Svi ''vitamin B12 suplementi'' sadrze cijanokobalamin, jer je stabilniji i daleko jeftiniji za proizvodnju.

Da ne bude zabune - oblik vitamina B12 koji je koristan za nas je u vidu aktivnih koenzima vitmaina B12. Cijanokobalamin je, recimo, za coveka neupotrebljiva forma ovog vitamina, jer od njega u telu nastaju cijanid i dva koenzima vitamina B12 za koje se pouzdano zna da su aktivni u nasim tkivima ( 5-deoksiadenokobalamin i metilkobalamin). Ta dva aktivna koenzima mozemo dobiti i prirodnim putem bez dodatka cijanida, a to je ono sto dosta ljudi ne zna - mi u sebi imamo izvanredan izvor vitamina B12 (koristan info za vegane), a to su bakterije koje se nalaze u ustima, oko zuba, u nazofarinksu, oko krajnika i u krajnickim lozama, ispod jezika, u gornjem bronhijalnom stablu i u crevima. Jetra takodje igra odredjenu ulogu u proizvodnju vitamina B12.
Apsorpcija cijanokobalamina zahteva aktivaciju kompleksnog mehanizma enzima, dok se apsorpcija koenzima vitamina B12 odvija, daleko jednostavnije, difuzijom kroz mukoznu membranu.

I da...ne postoji nesto poput deficita tj nedostatka vitamina B12...to je jos jedna u nizu od galama zarad profita....’’ imate deficit vitamina B12? – kupite nase sinteticke suplemente’’.

DIJAGNOZA

...i njena uloga za potrebe medicinske i farmaceutske industrije... 

Recimo da vozite neku dobra kola po vasem izboru i picite ...i odjednom BAM! - pukne vam guma, recimo leva prednja...vrlo brzo pocinjete da primecujete odredjene simptome izazvane pucanjem gume...

- kola vam vuku u levu stranu
- cuje se neki klaparajuci zvuk
- kola trose mnogo vise benzina nego inace
- voznja je postala izuzetno neudobna

E sada, zamislite da na teren dodje ekipa lekara zvanicne medicine i da daju svoje misljenje i, na osnovu istog, svoju dijagnozu.

To sto vam kola vuku u levu stranu - to bi nazvali ''bolest leve strane''.
Cudan zvuk koji se cuje ispod vasih kola - to bi nazvali ''klaparajuca bolest''.
Manjak benzina zbog povecane potrosnje bi bio - hipobenzinemija.
Sto se tice nastale neudobnosti u voznji, to bi nazavali ''Sindrom nedostatka udobnosti''.

I onda kada bi seli za sto i sakupili svoje nalaze na jedno mesto, pretpostavili bi a potom i dosli do zakljucka - da je 'bolest leve strane' izazvana 'sindromom nedostatka neudobnosti'.
Onda bi, umesto da jednostavno zamene izbusenu gumu, poceli da prepisuju gomile recepata i ''strucnih'' zahvata kojim bi se tretirali nastali simptomi...
Za 'bolest leve strane' bi prepisali neki kanap ili polugu da drzi volan non stop okrenut na desno.
'Klaparajucu bolest' bi eliminsali terapijom radioaktivnog zracenja da vam se uniste bubne opne, kako ne biste vise slusali te klaparajuce zvuke. Od trenutka kada prestanete da cujete te zvuke - vi bistei zvanicno bili u fazi povlacenja simptoma.
Za tretiranje nedostataka benzina (hipobenzinemije) bi prepisali dodavanje nekog visokooktanskog sintetickog aditiva koji 100% i efikasno nadomescuje trenutne nedostatke izazvane povecanom potrosnjom benzina.
Za sindrom nedostatka udobnosti - automatski bi vam prepisali neke medicinske narkotike i antipsihoticne lekove, kako biste skrenuli misli sa neudobne voznje.

U svakom slucaju, uzrok svih simptoma - busna guma , bi potpuno bio zanemaren. Zasto zameniti gumu ocas posla, kada godinama mozemo za vise nego odlicne pare tretirati nastale simptome...

JOGURT I REPTILI

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE

Jogurt je mlecni proizvod koji nastaje fermentacijom mleka uz pomoc bakterija Lactobacillus bulgaricus i Streptococcus thermophilus. Moze biti od punomasnog, poluobranog, obranog i rekombinovanog mleka. Sto se hemijskog sastava tice, jogurt je slican mleku, uz neke razlike.
Zbog akcije i dejstva mlecnih bakterija za vreme fermentacije, jogurt sadrzi manje laktoze, a uz to, bakterije iz jogurta imaju neophodne enzime da pretvore laktozu u mlecnu kiselinu, tako da je jogurt lakse varljiv od mleka. I tu ide caka, preporucuju jogurt i mlecne proizvode onima koji teze vare laktozu iz mleka (naravno, konzumiranje mleka se smatra pod obavezno) jer bas nemaju stomak za laktozu pa je bolje da piju jogurte i jedu ostale mlecne proizvode.
Mlecni proteini u jogurtu su ''kvalitetniji'' od onih iz mleka u smislu da su, opet, lakse varljivi, opet zahvaljujuci bakterijama koje delom razlazu te proteine na peptide i amino kiseline. Sadrzaj proteina moze biti i veci nego u mleku, ukoliko se u procesu proizvodnje u jogurt dodaje mleko u prahu.
Svi mlecni proizvodi sadrze mlecne proteine. A evo sta kazu istrazivanja - spisak bolesti izazvanih i/ili povezanih sa mlecnim proteinima: da krenemo od respiratornih – zapusenost nosa, otitis media(zapaljenje srednjeg uha), sinusitis, astma, razne plucne infekcije, potom aftozni stomatitis, iritacija jezika, usana i usta, uvecanje krajnika, povracanje, gastroezofagalni refluks (GERD), Sandiferov sindrom, kolike, stomacni grcevi, dijabetes tip 1, krvave stolice, kolitis, proliv, bolne stolice, PIES (protein induced enterocolitis syndrome) – decja bolest, Kronova bolest, reumatoidni artritis, deciji reumatoidni artritis, lupus, osipi, ekcemi, atopicni dermatitis, seboreja, koprivnjaca, potom autizam, multipleskleroza, sizofrenija, Parkinsonova bolest, glavobolje, zamor, letargija, bolovi u misicima, sto se tice uticaja na krv – abnormalno zgrusavanje krvi, anemija, trombocitopenija, eozinofilija, nizak nivo proteina seruma, dalje, nefrotski sindrom, glomerulonefritis, anafilakticki shok, SIDS, arteritis, a postoje naznake da su povezani i sa aterosklerozom.
Reference mozete naci u National Library of Medicine, na adresi http://www.nlm.nih.gov trazite kravlje mleko i bilo koju od gore navedenih bolesti i zdravstvenih problema...naravno na engleskom.

Mlecni proteini se u pakovanim namirnicama kriju pod imenima: obrano mleko u prahu, surutka, kazein, kazeinati, albumin...Izlaganje mlecnim proteinima rano u zivotu, dok je crevni trakt jos nezreo dovodi do sledece reakcije – kada mlecni protein dospe u krv, obzirom da za krv predstavlja stranu supstancu, imuni sistem deteta stvara antitela, koja osim mlecnih proteina napadaju i celije pankreasa koje proizvode insulin...Mlecni proteini u saradnji sa ostalim zivotinjskim proteinima izvlace kalcijum iz kostiju. Iz tog razloga nacije koje imaju ishranu baziranu na mesu, mleku i mlecnim proizvodima imaju najvece stope osteoporoze.

Od 59 hormona u kravljem mleku najpoznatiji, tj najmocniji je insulinski hormon rasta(IGF-1, insulin-like growth factor one). Mi ga imamo normalno u telu, kao i u majcinom mleku. Krava ga ima normalno u telu, kao i u svom mleku. IGF-1 u kolicinama vecim od normale predstavlja najbolje gorivo za nastajanje raka, pogotovo raka dojke, pluca, prostate i debelog creva. IGF-1 je normalni sastojak mleka svakog sisara i nalazi se u kolicinama koje su neophodne za svaku vrstu ponaosob.
IGF-1 je u jogurtu zastupljen u kolicinama od 3-8 nanograma po mililitru. IGF-1 se ne unistava pasterizacijom, vec se znatno povecava, a neka istrazivanja u poslednjih par godina ukazuju da se i fermentacijom nivo IGF-1 blago uvecava.
Zamka koju postavljaju industrija mleka & co je ta sto IGF-1 stimulise rast kostiju, a oni to koriste za promovisanje mleka i mlecnih proizvoda kao dobrih za kosti, dok svesno zanemaruju drugu stranu price – da povecan unos IGF-1 izaziva rak. On izaziva proliferaciju celija i inhibira celijsku smrt, sto su dve stvari koje vam bas nisu potrebne ako su u okolini celije raka.
Zene pred menopauzom, koje imaju povisen nivo IGF-1, su u 5 puta vecem riziku od raka od zena koje imaju normalan nivo IGF-1.
Odrasli ljudi vise ne rastu – pa elementarna logika kaze i nalaze da nemaju potrebe za IGF-1, pogotovo ne u povecanim koncentracijama.
Kao sto sam vec ranije napomenuo, u mleku se pored 59 aktivnih hormona nalaze razni alergeni, herbicidi, pesticidi, antibiotici, dioksini, gnoj, feces, krvne celije...u sirevima to sve biva koncentrisano do 10 puta (koliko je lit mleka potrebno za sir toliko puta se koncentracija povecava), u puteru nema alergena, ali zato ostaju pesticidi, dioksini i antibiotici. U nasem digestivnom traktu ''prezivljavaju'': steroidni hormoni, dioksini i antibiotici. U zavisnosti od zeludacne pH neki proteinski hormoni iz homogenizovanog mleka opstaju, takodje, neki proteinski hormoni iz sireva opstaju, ali ne svi. Ukupno 11 steroidnih hormona opstaje u digestivnom traktu. Vremenom se sve to raspada na manje ''parcice''. Svaki protein i hormon se ponasa i reaguje drugacije i imaju razlicite stope degradacije, ali u svakom slucaju oni prezivljavaju na odredjenom nivou, a efekti su kumulativni, tj sve se to u telu nagomilava vremenom.

Surutka je mleko iz kojeg je uklonjena mast i protein kazein. Sve ostalo od pobrojanog sadrzi, ukljucujuci tu i hormonske ostatke(najcesce estrogena i progesterona). Glavni sastojci surutke su govedji serum albumin i laktalbumin(proteini govedje krvi). Laktalbumin je identifikovan kao okidac za dijabetes i jos neke autoimune bolesti. Surutka sadzi i mrtve bele krvne celije. U slucajevima dijabetesa i multipleskleroze, odgovor naseg tela na proteine iz surutke je taj da antitela napadaju spoljnu membranu(mijelinski omotac) zastitinih nervnih celija.

14. decembra 1996 u The Lancet je objavljeno (citiram): ''Milk proteins are unique in one respect: in industrialized countries they are the first foreign proteins entering the infant gut, since most formulations for babies are cow milk-based. The first pilot stage of our IDD prevention study found that oral exposure to dairy milk proteins in infancy resulted in both cellular and immune response. This suggests the possible importance of the gut immune system to the pathogenesis of IDD." (IDD - insulin induced diabetes).

I neki recimo prevod - mlecni proteini su jedinstveni po tome sto su, u industrijalizovanim zemljama, to prvi strani proteini koji ulaze u bebin crevni sistem, jer su sve mlecne formule bazirane na kravljem mleku. Prva, probna studija prevencije IDD(insulinom izazvani dijabetes) je otkrila da izlaganje deteta oralnom unosu mlecnih proteina od malih nogu rezultuje u celijskom i imunom odgovoru. Ovo nagovestava moguci znacaj imunog sistema creva u patogenezi ('nastajanju bolesti') IDD.
The Lancet je prestizni medicinski zurnal u kojem se ne objavljuju tek tako nasumicni tekstovi. E, kada oni ovako zakljucuju...kakva jeprava istina, mozemo samo da nagadjamo...
Ali farmaceutska industrija jako dobro zna da je za njih daleko bolje proizvoditi enormne kolicine insulina godisnje, nego da se posvete prici o ulozi mleka i mlecnih proteina u nastajanju dijabetesa.

A & H

ili...kako je aspirin pobedio u poslednjoj deonici trke sa heroinom...
Bayer, nekada fabrika boja za tkanine, je postala farmaceutska fabrika krajem 19tog veka.
Jedan lik, pod imenom Hajnrih Dreser ( ) , hemicar, je zasluzan sto svet danas ima aspirin i heroin. Bio je jedan od uticajnijih ljudi svog doba. U periodu od 1897 do 1914 radio je u mestu Wuppetal, kao direktor farmakoloske laboratorije Bayera. Sa te pozicije je lansirao dve hemikalije koje su u prilicnoj meri uticale na covecanstvo. U februaru 2009te ce 110 godina od kako je aspirin lansiran. 110ta godisnjica heroina je bila ove godine u julu
Dreser je medju naucnim svetom bio postovan zbog svog metodicnog pristupa, i zbog uvodjenja inovacija u testiranje...on je bio taj koji je experimente na zivotinjama preneo sa laboratorijskog na ''industrijski'' nivo . Medjutim sva priznanja, za aspirin sto se tice suvog rada u laboratoriji pripadaju Albertu Ajhengrunu, a Dreser je bio taj koji je odlucivao sta ce ici u proces...i imao je do jaja ugovor . U pricu o aspirinu dolazi i treci lik Felix Hofman, koji je po Ajhengrunovim uputstvima razvio novi proces modifikovanja salicilne kiseline zarad dobijanja acetilsalicilne kiseline, tj aspirina.
Ajhengrun dolazi kod Dresera sa aspirinom pocetkom 1898, ali ovaj odbija, sa obrazlozenjem da moze imati nepovoljan ucinak za srce...,ali realnost je bila drugacija, Dreser je vec imao nesto na umu, sto nije zeleo da ugrozi...pajdo, brate...

Bayer 1898 izbacuje zvanicni lek Heroin, ali to nije njegovo otkrice, za to je zasluzan engleski hemicar C.R. Wright, koji je 1874 ''provalio'' kako da od morfijuma dobije diacetilmorfijum. Kao i mnogi ''pronalasci i otkrica'' u nauci koji su dosli ili se desili ''slucajno'', tako je i ovaj english m8 zaboravio da na sporetu kuva morfijum sa anhidridom sircetne kiseline, pa je posle nekoliko sati dobio...pajdo, brate...naravno...neprociscen...ima posle tu jos few steps do onoga sto izlazi na trziste...
Da se vratim...u vreme Dresera, vladala je morfijumska groznica, morfijum je koriscen protiv bolova, a Dreser je trazio i marketinsku stranu novog leka - lek koji ce izazivati manje nus pojava, tj navlacenja. Morfijum je tada koriscen za ublazavanje bolova i problema respiratornog sistema. Onaj baja, Hofman, je sintetisao diacetilmorfijum u laboratoriji, dve nedelje posto je napravio acetilsalicilnu kiselinu. Potom je Dreser otisao pred komitet nemackih naturalist i lekara sa prezentacijom heroina kao delotvornijeg od kodeina, za respiratorne probleme, i delootvornijeg od morfijuma, za ublazavanje bolova...plus ima desetorstruko manje nezeljenih efekata...prethodno je Dreser po gomili strucnih magazina detaljno predstavljao i najavljivao novi lek...hiljade uzoraka je poslato lekarima sirom sveta, a prvo, i rado, je prihvacen u, pogadjate...USA

1899te, Bajer je vec proizveo tonu heroina, i lek izvozio u 23 zemlje. Skoro svi proizvodjaci sirupa protiv kaslja su krstili svoje sirupe dreserovim lekom . Izmedju 1899 i 1905 u svetu je objavljeno oko 200 strucnih radova o heroinu, uglavnom klinickih studija, i skoro svi su bili u korist heroina ali sa odredjenom predostroznoscu.
1900te, Boston Medical and Surgical Journal je objavio - ''It possesses many advantages over morphine. It's not hypnotic, and there's no danger of acquiring a habit."

Medjutim, kako je novi lek zaziveo, pocele su i posledice da se ispoljavaju...sto je na kraju dovelo da Bayer prestane sa proizvodnjom 1913, a da ga ameri potpuno zabrane 1924, cak i za medicinsku upotrebu. Inace, englezi i dalje dosta koriste medicinski heroin, na njih otpada 95% ukupne svetske godisnje potrosnje.
Kad je video da nema kud, Dreser se okrenuo aspirinu kao novom cudu, a Ajhengrun je bio srecan ko dete, jer je sve vreme lobirao za aspirin...i na kraju, dreser ga nije spomenuo u prici o aspirinu, kao ni Hofmana . Februara 1899 je lansiran aspirin...i prodavao se sam od sebe, kao i heroin...ljudi su ga masovno kupovali...kad je heroin prs'o, aspirin je fino popunio rupu...ostalo je istorija.

GARDASIL update

Uprkos svim grozotoma opisanim u prethodnom tekstu, a koje izaziva Gardasil, Imigraciono u USA (USCIS) je najavila da ce od 17.9 svi ljudi, tacnije osobe zenskog pola, koje zele da postanu legalni gradjani USA za stalno, morati da budu vakcinisane vakcinom protiv HPV zarad zastite od raka grlica materice. Ovo novo pravilo, koje je kreirala CDC (center for disease control) u sklopu revidiranog dokumenta pod imenom 'Technical Instructions to Civil Surgeons for Vaccination Requirements', obavezuje devojke i zene odredjene starosne dobi da pokazu dokument da su vakcinisane vakcinom protiv HPV, ili im nece biti odobren ostanak u USA.

Ovo naravno sve ide u prilog Merck-u, koji je napravio Gardasil, vakcinu protiv HPV-a. Merck sada inace lobira za to da se Gardasilom krkaju devojcice, devojke i zene svih starosnih dobi, iako je Gardasil trenutno ''licenciran'' za doba od 9 do 26 godina. Dosta zdravstvenih i skolskih ustanova u USA lobira da vakcinisanje Gardasilom postane obavezno za sve devojcice u dobi od 11-12 godina. Merck je ozbiljno krenuo svim snagama da uvaljuje Gardasil zenama izmedju 25 i 45 godina starosti, ali FDA za sada to odbija.

Zvanicna statistika iz prethodnog teksta o gardasilu se izmenila...broj umrlih se sa 14 popeo na 21, komplikacije i nezeljene reakcije su se sa oko 7000 su se popele na 9700, zabelezeno je 78 epidemija kondiloma, kao i 10 pobacaja direktno prouzrokovanih vakcinom. A sudeci po studiji objavljenoj u New England Journal of Medicine, ove brojke su samo kap u moru, jer se po nalazima studije samo oko 10% komplikacija i nezeljenih efekata prijavljuje VAERS-u.

Znaci, svaka osoba zenskog pola bez obzira na rasu ili veroispovest, a koja zarko zeli green card, koja zeli da svoj zivot provodi u zemlji snova, morace da se vakcinise vakcinom koja samo cini zlo, vakcinom ciji rizici i stete daleko premasuju ''korist'' koju donosi. Americi ne trebaju zdravi ljudi, to moze biti opasno za nacionalnu bezbednost, njima su preko potrebni ljudi koji ce na ulasku u zemlju dobiti paket cestica virusa, kako bi farmaceutski kartel mogao sto duze da se odrzava na nogama i da zaradjuje milijarde dolara, prodajuci bolest, kao i lekove za nju.

U Australiji je grupa lekara zatrazila reviziju Gardasila i njegovog ucinka, obzirom da su vec tri devojke dobile upalu pankreasa - pankreatitis, ubrzo po primanju doze gardasila. Opsirnije mozete procitati ovde
http://www.smh.com.au/news/national/cancer-jab-linked-to-pancreas-disease/2008/08/16/1218307309515.html

I u USA ima pojave pankreatitisa po primanju vakcine...prica je otisla na sud...
http://tips.blogs.cnn.com/2008/07/08/gardasil-and-girls-2/

GARDASIL

''Diskutovati o vakcinaciji sa doktorom je isto kao diskutovati o vegetarijanstvu sa mesarom.''
Dzordz Bernard So

HPV (Human Papilloma Virus) je opsteprisutan virus u nasem telu. Postoji preko 100 razlicitih vrsta HPV. Od tog broja oko 30 njih se nalaze u podrucju genitalija i mogu izazvati kondilome. Ovih 30tak vrsta se nadalje mogu podeliti na visokorizicne vrste i niskorizicne vrste. Visokorizicne vrste, kojih ima 13 (neki kazu 15), mogu izazvati promene koje mogu (retko) napredovati ka kanceru, a za dve vrste HPV od tih 13 (br.16 i 18) se veruje da izazivaju oko 70% svih kancera grlica materice. Niskorizicne vrste mogu ponekad izazvati promene u papanikolau testu, alit e promene ne vode ka nastanku i razvoju kancera. Od niskorizicnih vrsta za dve se veruje da izazivaju kondilome (br.6 i 11).
HPV se prenosi seksualnim putem. Period od pocetka infekcije do primecivanja simptoma( kondilomi i los papnikolau) je dugacak i varira od osobe do osobe. U pitanju moze biti par nedelja do preko godinu dana, a na to treba dodati i da promene koje se dogode mogu ostati neprimeccene mesecima. Dalje, zvanican je stav da – je rak grlica materice najcesce izazvan HPV-om, potom, ne postoji test koji moze utvrditi prisustvo HPV kod muskaraca, zatim, neko moze da dobije HPV, da nema nikakve posledice od toga, ali bez obzira na to, moze ga preneti drugoj osobi mesecima ili godinama kasnije.
Dalje idemo sa zvanicnim cinjenicama: ogromna vecina inficiranih HPV-om se sami izlece(najcesce i ne znaju da ga imaju), prosecno vreme izlecenja je oko 8 meseci(od pocetka infekcije do izlecenja), rane promene na grlicu materice se u 99% slucajeva mogu otkriti papanikolau testom.
Simptoma infekcije HPV-om nakjcesce nema. Retko se javlja bol ili svrab, jedino su kondilomi pokazatelji infekcije HPV-om. Dijagnoza kod zena se utvrdjuje dvostrukim papanikolau testom i uocavanjem kondiloma, a kod muskaraca jedino su kondilomi pokazatelj infekcije.
Rak grlica materice je usko povezan sa visokorizicnim vrstama HPV, ali kod najveceg broj ljudi inficiranih HPV-om nikada ne dolazi do nastanka i razvoja raka.
Kao magicno resenje za ovaj problem, u junu 2006 se pojavila vakcina gardasil ili HPV4 vakcina, koja navodno 100%-tno stiti od 4 vrste virusa – 6, 11, 16 i 18, od kojih 6 i 11 izazivaju kondilome, a 16 i 18 rak grlica materice. Proizvodjac vakcine, Merck, je sa kreiranjem ove vakcine poceo jos 1997. godine.

U oktobru 2005, Merck je na sva zvona razglasio da je treca faza ispitivanja vakcine pokazala 100%-nu efikasnost u prevenciji prenosenja vrsta 16 i 18. Info o svemu ovome mozete pronaci na linku
http://www.medicalnewstoday.com/articles/31783.php
a ja cu preneti neke zanimljive detalje…u studiji je ucestvovalo 12.167 zena doba izmedju 16-26 godina iz 13 razlicitih zemalja, i nijednoj od njih nije nadjena vrsta 16 ili 18 testovima radjenim pre pocetka studije. I onda jedan interesantan zakljucak – “ To be most effective, the vaccine would have to be administered to males and females before they become sexually active.“ => da bi bila najefikasnija, vakcina se mora davati i muskim i zenskim osobama pre nego sto postanu seksualno aktivni (gde je sada mengele...).
A oni su to i radili u klinickim ispitivanjima: „A Phase III trial of the vaccine presented in May found that all participants experienced 100% antibody responses to the HPV strains 6, 11 and 16, 99.9% of boys and girls ages 10 to 15 developed antibody responses to HPV strain 18, and 99.1% of 16- to 23-year-old women developed strain 18 antibodies. Strains 6, 11, 16 and 18 of HPV are the most likely to cause cervical cancer or genital warts.“
Znaci krkali su vakcinama i decake i devojcice doba od 10 do 15 godina. Nema sta, bas lepo.
Kada izadjete pred javnost sa ovakvim rezultatima, onda iza sebe morate imati i neko ime, neki autoritet koji ce vasu pricu pdrzati, u ovom slucaju to je bila dr. Margaret Stenli, speciojalista za HPV i rak grlica materice sa Kembridza, koja je izjavila – „These are stunning results. For a vaccine to show 100% efficacy, even over a short time like two years, is a really good result.“ Pa onda i predstavnik Merck-a Eliav Barr(direktor klinickog razvoja vakcine) – „imati 100%nu efikasnost je nesto sto se dogadja jako retko...Otvaramo sampanjac“.

Jos jedna od opstepoznatih, i jako vaznih, cinjenica je da gardasil ne leci infekcije HPV-om, vec samo preventira prenosenje 4 spomenute vrste HPV-a.

E sada prelazimo na ostale zvanicne naucne podatke, koji su eto nekim slucajem uspeli da izostanu iz marketing price o gardasilu. Poslednjih par godina sve je zesca promocija ove vakcine kao cudesne, 100% efikasne, u Americi je odmah u par drzava uvedeno kao obavezno(teksas prvi), za sve devojcice od 11-12 godina(inace zvanicna propaganda toplo preporucuje gardasil za uzrast od 9-26 godina) sa idejom da ce tako preventirati nastanak rak grlica materice. 23. februara 2007me je odrzana debata o gardasilu u usa, na kojoj pristalice i promoteri vakcine nisu izneli nikakav konkretan dokaz korisnosti, vec su pricu vukli na trip (pogotovo guverner teksasa, rick... nesto) – bog nam je dao moc i pravo da lecimo, i zato - lecimo
2007me se doslo do jos nekih saznanja...sad prica mora malo da se prosiri... firma imena HiFi DNA Tech, LLC http://www.hifidna.com/
se bavi proizvodnjom uredjaja i testova baziranih na DNK ispitivanjima. U konkretno slucaju se radi o prenosnim HPV test uredjajima baziranih na analizi DNK sekvenci. Obzirom da je FDA sve i svja u usa po pitanju svega sto se tice zdravlja, doticna kompanija je morala da dobije razne dozvole od FDA. U martu 2007me HiFiDNA je podnela peticiju FDA sa ciljem da njihov proizvod bude prebacen iz klase III u klasu II. To je vazno, jer uredjaji u klasi III ne mogu da se prodaju na trzistu. Uredjaji iz klase II mogu da se prodaju, ali pod statusom posebnog nadzora. Argumenti HiFiDNA su bili da vec vise od 20 godina FDA smatra i podrazumeva HPV test, testom za rak grlica materice, ali da je od 2003ce godine FDA promenila svoj stav i misljenje po pitanju HPV-a i raka grlica materice navodeci da ’’HPV vrste nisu povezane sa rakom grlica materice".
Shodno tome, HiFiDNA smatra da njihov HPV test koji su proizveli nije vise test za rak gm, vec je test za detekciju prisustva HPV. Znaci ne test za dijagnozu raka, vec za detekciju prisustva HPV. Obzirom da im je FDA odbila peticiju za reklasifikaciju, ovi su u oktobru tuzili FDA sa namerom da dobiju prelazak u klasu II. http://www.news-medical.net/?id=31180
U ovoj prici je zanimljivo to sto je FDA jos 2003 znao da HPV nije povezan sa rakom gm. To je izaslo na videlo upravo zahvaljujuci toj peticiji. Te informacije ’’niko nije imao’’ godinu dana ranije kada je vakcinisanje pocelo.
31.marta 2003ce u FDA news release je objavljeno, izmedju ostalog, i sledece:
„Most women who become infected with HPV are able to eradicate the virus and suffer no apparent long-term consequences to their health. But a few women develop a persistent infection that can eventually lead to pre-cancerous changes in the cervix.“

„ Finally, there is compelling evidence that the vaccine lacks therapeutic efficacy among women who have had prior exposure to HPV and have not cleared previous infection (PCR positive and seropositive).“

„The HPV DNA test is not intended to substitute for regular Pap screening. Nor is it intended to screen women under 30 who have normal Pap tests. Although the rate of HPV infection in this group is high, most infections are short-lived and not associated with cervical cancer.“
Naravno, clanak je morao da se zavrsi surovom i sirovom statistikom obolelih/smrti, jer kada zavrsite citanje clanka, to je poslednja informacija koja vam je utisnuta u trenutnu memoriju. Citatima je receno da je vecina zena, koja se inficira HPV-om, sposobna da sama eliminise virus bez ikakvih ociglednih posledica po zdravlje, ali da se kod nekoliko zena razvija uporna infekcija koja moze voditi ka prekanceroznim promenama na grlicu materice. Drugim citatom su rekli da postoje jaki dokazi da vakcina nije efikasna kod zena koje su imale prethodnu izlozenost HPV-u, i nisu ocistile prethodnu infekciju( sto ce reci – namenjeno samo devicama). Trecim citatom kazu da, iako je stopa infekcija HPV-om visoka u grupi zena ispod 30te, vecina infekcija je kratkog veka i nije povezana sa rakom gm. Ceo clanak ima ovde http://www.fda.gov/bbs/topics/NEWS/2003/NEW00890.html

U peticiji HiFiDNA jos kaze:
„Based on new scientific information published in the past 15 years, it is now generally agreed that identifying and typing HPV infection does not bear a direct relationship to stratification of the risk for cervical cancer . Most acute infections caused by HPV are self-limiting [1, 4-7]. ...Repeated sequential transient HPV infections, even when caused by "high-risk" HPVs, are characteristically not associated with high risk of developing squamous intraepithelial lesions, a precursor of cervical cancer.
A woman found to be positive for the same strain (genotype) of HPV on repeated testing is highly likely suffering from a persistent HPV infection and is considered to be at high risk of developing precancerous intraepithelial lesions in the cervix . It is the persistent infection, not the virus, that determines the cancer risk.“
Na osnovu novih naucnih informacija objavljenih u prethodnih 15 godina, generalno je prihvaceno da identifikovanje i oznacavanje HPV infekcija nema direktnu vezu sa raslojavanjem rizika od raka grlica materice. Vecina akutnih infekcija uzrokovanih HPV-om su samo ogranicavajuce... Uporna infekcija, a ne virus, odredjuje rizik od raka.
Celu peticiju imate ovde
http://www.fda.gov/ohrms/dockets/dockets/0...001-01-vol1.pdf
U toj peticiji, jos kazu ovo: „PCR-based HPV detection device with provision for accurate HPV genotyping is more urgently needed now because vaccination with Gardasil of the women who are already sero-positive and PCR-positive for vaccine-relevant genotypes of HPV has been found to increase the risk of developing high-grade precancerous lesions by 44.6%, according to an FDA VRBPAC Background Document : Gardasil HPV Quadrivalent Vaccine. May 18, 2006 VRBPAC Meeting.“

Drugim recima, pozivaju se na jos jedan FDA dokument, da kazemo ’’zapisnik’’, sa zasedanja VRBPAC, sto mu dodje VACCINES AND RELATED BIOLOGICAL PRODUCTS ADVISORY COMMITTEE, 18.5.2006, na kojem je jedna od tema bio gardasil.
Evo jedan citat iz zapisnika:
„Concerns Regarding Primary Endpoint Analyses among Subgroups

There were two important concerns that were identified during the course of the efficacy review of this BLA. One was the potential for Gardasil to enhance disease among a subgroup of subjects who had evidence of persistent infection with vaccine-relevant HPV types at baseline. The other concern was the observations of CIN 2/3 or worse cases due to HPV types not contained in the vaccine. These cases of disease due to other HPV types have the potential to counter the efficacy results of Gardasil for the HPV types contained in the vaccine.

1. Evaluation of the potential of Gardasil™ to enhance cervical disease in subjects who had evidence of persistent infection with vaccine-relevant HPV types prior to vaccination. The results of exploratory subgroup analyses for study 013 suggested a concern that subjects who were seropositive and PCR-positive for the vaccine-relevant HPV types had a greater number of CIN 2/3 or worse cases as demonstrated in the following table:

Observed Efficacy
- 44.6%

It appeared that subjects in this subgroup of study 013 who received Gardasil™ might have had enhanced risk factors for development of CIN 2/3 or worse compared to placebo recipients."

Drugim recima, gardasil moze da uveca rizik od pojave prekanceroznih lezija za 44,6% . Minus stoji ispred broja, jer je efikasnost u minusu.
Na ovom linku http://www.fda.gov/ohrms/dockets/ac/06/briefing/2006-4222B3
ima ceo ovaj zapisnik, ako je u medjuvremenu uklonjen... ne znaci da je nestao
http://www.sendspace.com/file/gq6cg9

Iz ovoga se moze zakljuciti da gardasil uopste nije efikasan, a uz to predstavlja i ozbiljnu pretnju po zdravlje, sto se moze videti po zvanicnoj(prijavljenoj) statistici u arhivama VAERS. Treba imati na umu i idiotsku propagandu Merck-a da i mlade decake treba vakcinisati, jer oni mogu putem oralnog seksa sa devojkom da fasuju HPV i tako su u riziku da im virus izazove bolest organa koji ne poseduju.

Dalje da nastavimo sa zvanicnom naukom oko gardasila. U avgustu 2007me u JAMA(journal of the american medical association) je objavljen tekst pod naslovom „Effect of Human Papillomavirus 16/18 L1 Viruslike Particle Vaccine Among Young Women With Preexisting Infection’’. Zaboravio sam da spomenem da gardasil spada u VLP vakcine(bold), tj, bazirane na cesticama poput virusa(veoma interesantan izbor reci).
Znaci ovde pricamo o tekstu objavljenom u svetskom elitnom medicinskom casopisu/zurnalu, u kojem se, zbog strogih naucnih kriterijuma, ne moze objavljivati tek tako nesto nasumicno. U tom tekstu su otkrivene, blago receno, zapanjujuce cinjenice o neefikasnosti gardasila, kao i cinjenice da gardasil u stvari, cesto izaziva povecanje broja HPV vrsta.
Evo citata iz teksta:
"No significant evidence of a vaccine therapeutic effect was observed in analyses restricted to women who received all doses of vaccine or those with evidence of single HPV infections at entry (Table2). We observed no evidence of vaccine effects when we stratified the analysis on selected study entry characteristics reflective of [various parameters] (TABLE3). Similarly, no evidence of vaccine effects was observed in analyses stratified by other study entry parameters thought to potentially influence clearance rates and efficacy of the vaccine, including time since sexual initiation, oral contraceptive use, cigarette smoking, and concomitant infection with C trachomatis or N gonorrhoeae (Table 3)."

"Our results show that rates of viral clearance over a 12-month period are not influenced by vaccination."
Nasi rezultati pokazuju da vakcina ne utice na stopu ciscenja od virusa u 12to mesecnom periodu.

"...given that viral clearance rates did not differ by treatment group and that persistent viral infection is the best established predictor of risk of progression, it is unlikely that vaccination could have a significant beneficial impact on rate of lesion progression.“
Malo je verovatno da vakcinacija moze imati znacajan i koristan ucinak na stopu rasta lezija.

„Results from our community-based study provide strong evidence that there is little, if any, therapeutic benefit from the vaccine in the population we studied. Furthermore, we see no reason to believe that there is therapeutic benefit of the vaccine elsewhere because the biological effect of vaccination among already infected women is not expected to vary by population.“
Drugim recima, vakcine prakticno ne rade na proucavanoj populaciji,i ne postoji razlog za verovanje da ce vakcina biti efikasna na nekoj drugoj populaciji, jer ne postoji razlika u bioloskom efektu vakcinisanja inficiranih zena iz razlicitih populacija.

Ceo ovaj tekst mozete naci u arhivi dokumenata Univerziteta u Luizvilu, a lakse cete do njega doci ovde http://www.sendspace.com/file/nt0hnh

Kada se prica sagleda u celosti, kada se u obzir uzmu i filtrirane/odstranjene cinjenice, stvari su malo(vise) drugacije.
Znaci, ovde nema nikakve teorije zavere, ovde su prezentovane cinjenice iz zvanicnih dokumenata, koja su se na putu gardasila, od laboratorije do apoteke, negde, eto slucaja, zagubila.

A sada, koristeci zdrav razum i elementarnu logiku, stavite na jedan tas zvanicnu propagandu i reklamu gardasila, a na drugi tas stavite naucne cinjenice i zvanicnu statistiku stetnosti nastalih od gardasila.

1990. godine americka vlada, tacnije Center for Disease Control(CDC) i Food and Drug Administration(FDA) su kreirale nacionalnu bazu podataka u koju se unose sve prijave nezeljenih posledica vakcinisanja. Znaci, u ove zvanicne statistike ulaze samo prijavljeni slucajevi. Ta baza podataka se zove VAERS (Vaccine Adverse Event Reporting System) i njen sajt je http://vaers.hhs.gov/

Na ovom linku je pristup VAERS bazi podataka, dostupan svima http://www.medalerts.org/index.html

Tamo mozete naci informacije za sve vakcine i nezeljene efekte, a ja sam izabrao gardasil, koji se reklamira na sva zvona, mozgovi se ispiraju, merck zvanicno tvrdi da je vakcina 70% efikasna....

Gardasil i slucajevi koji su se oporavili - 3255 (znaci, nesto im je bilo, pa su se oporavili)
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE

Gardasil i slucajevi za Emergency Room (aka urgentni) - 3493 slucajeva
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE

Gardasil i Life Threatening Illness, iliti boles' po zivot opasna - 101 slucaj
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE

Gardasil i Disabled - 157 slucajeva
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE

Gardasil i umrle - 14 slucajeva
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE


Ovi podaci se odnose na period od oko 2 godine, tj od sredine 2006 do sada. I to su samo prijavljeni slucajevi.

Merckova MMR vakcina je odnela 53 zivota od 2002 pa do danas
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...CK&DIED=Yes


Takodje, koga interesuje, moze posetiti National Vaccine Information Center na
http://www.nvic.org/

Ko nije upoznat, trebalo bi da zna da suluda medicinsko farmaceutska propaganda sve vise forsira trip da i decaci treba da se vakcinisu gardasilom, cudesnom hpv vakcinom...evo rezultata propagande

14 oporavljenih slucajeva
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE
2 life threatening slucaja
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE
12 poseta urgentnom
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE
1 disabled
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE
1 hospitalizovan
http://www.medalerts.org/vaersdb/findfield...mp;SORTING=NONE
Na svu srecu, umrlih nema, bar ne jos, zavisi kako ce propaganda da odradi svoje.

O JEDNOJ BILJCI...

...koja je izrasla iz semena iz prosle price.

Covek je u odredjenom trenutku svoje istorije poceo da kultivise biljke koje su rasle svuda oko njega, poput korova. Jedna od prvih biljaka koju je covek kultivisao bila je konoplja(kanabis), sto nam govori da je tadasnji covek imao neki ili vise razloga da to cini. Herodot je u 5. veku pisao: „Konoplja u njihovoj zemlji raste divlja, ali je Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odecu. Skiti uzimaju seme te konoplje i puzeci po satoru bacaju seme na uzareno kamenje te se ono dimi i stvara paru, kojoj nije ravna nikakvo parno kupatilo u Grckoj. Od te pare, Skiti su odusevljeni od veselja’’.
Danas je to zabranjeno, novcano i zatvorski kaznjivo, obelezeno kao takvo i takvo, i zbog toga se na koriscenje kanabisa u medicini gleda krajnje skepticno. Bivsi i trenutni status ove biljke nam jasno predocava nivo devolucije i imbecilnosti danasnjeg covecanstva. Dobro, taj nivo je vestacki stvoren i izazvan, strahom i dezinformacijama, ali to nikako ne umanjuje krivicu ljudi, pardon,masina. I dan danas je na snazi "war on drugs" koji se jasno vidi u politickim i medicinskim oblastima (naravno, cinjenica da su upravo drzave najveci sverceri droge se potpuno zanemaruje). Vecina ljudi ima jednu uzasnu osobinu, a to je da ako nesto nisu culi ili videli na TV i radiju, procitali u novinama, onda se to nije ni dogodilo. U nekom trenutku u 20. veku neko je odlucio da prirodni ‘’korov’’(ali i extra lekovitu biljku) proglasi drogom,pa posle da taj isti korov debelo naplacuje, a one koji ga koriste obelezava ovako i onako, a vecina ljudi sve to prihvata kao jedinu istinu i kao nesto sto je potpuno normalno. Tako danas imamo one koji koriste klasifikaciju "lake i teske droge" i one koji su nauceni samo da kazu : nema lakih droga, droga je droga. Upadajuci u dubioze doslo se i do krilatice "marihuana je prvi stepenik ka heroinu". Naravno da se to moze reci,ali samo zato sto je opet neko resio da lekovitu biljku strpa u isti kos sa ostalim drogama. A dovoljno je samo pogledati i shvatiti da postoji velika razlika izmedju kanabisa i ostalih droga. Jedino se kanabis konzumira u prirodnom stanju (naravno ima jos raznih biljaka i pecurkica,ali je njihova upotreba u odnosu na kanabis zanemarljiva), sve ostale droge nastaju hemijskom obradom. Sinteticke droge necu ni da spominjem, to je 666 & 999.
Meni nije namera da podsticem ili ohrabrujem bilo koga da koristi marihuanu, da ‘’duva’’, vec zelim da ukazem na jako sirok spektar upotrebe kanabisa u medicinske svrhe. Da razjasnimo, marihuana nije neskodljiva, ali njena skodljivost je, po bilo kom merilu, standardu ili kriterijumu, neuporedivo manja od skodljivosti npr. alkohola. Godisnje, alkohol uzima neznamkoliko hiljada zivota, a probleme koje alkohol izaziva je suvisno spominjati. Do dana danasnjeg ne postoji nijedan dokumentovani slucaj smrti ciji je uzrok konzumiranje kanabisa (opet ponavljam, to ne znaci da kanabis nema svoje lose strane, uostalom kao i sve na svetu). Krajem 19. veka kanabis je uvrsten u farmakopeju SAD-a, ali je vec 1937 donesen prvi anti-kanabis zakon nazvan Marijuana Tax Act. Ovaj zakon je u velikoj meri onemogucio lekare da prepisuju terapiju kanabisom, a vec 1941 kanabis je izbacen iz farmakopeje. Poznato je da su vojnici, u gradjanskom ratu u SAD, koristili kanabis kao analgetik i antiseptik sve do pojave morfijuma, koji je neuporedivo jaci analgetik od kanabisa. Sa morfijumom se pojavila i tada nazvana "vojnicka bolest", odn. zavisnost od morfijuma.

1974. godine radjena su prva istrazivanja koja su pokazala antitumorsko dejstvo kanabisa
1990.godine otkriveni su kanabinoidni receptori u ljudskom mozgu, sto je impliciralo da mora postojati neki endogeni kanabinoid tj. ligand,koji ce aktivirati taj receptor.To je par godina kasnije otkrio dr. Solomon Snajder. Endogeni kanabinoidi su supstance slicne opijumu, koje nase telo potpuno normalno proizvodi. Plasticno receno, ako je receptor brava, a ligand (ili neurotransmiter) kljuc-neophodno je da kljuc pasuje u bravu. Kada je otkriven ligand koji aktivira kanabinoidne receptore, dobio je ime anandamid, po reci iz sanskrita ananda-sto znaci blazenstvo. Daljim ispitivanjima ovih receptora i liganada otkrilo se da se ovi receptori ne nalaze samo u mozgu, vec i u skoro svim organima. Upravo ti receptori igraju veliku ulogu u medicinskoj upotrebi kanabisa. Naravno, svi ucinci i rezultati medicinske upotrebe kanabisa redovno bivaju izvrgnuti ruglu i podsmehu od strane velike vecine u "medicinskoj zajednici". Otkricem kanabinoidnih receptora i liganada, zvanicna nauka je malo dobila po ustima, jer je srusena visedecenijska zabluda da kanabis izaziva ostecenja u mozgu (ovo je i eksperimentalno dokazano krajem 60-tih, ali je gurnuto u zaborav). Stvar je prosta : zasto bi mozak proizvodioo supstancu koja ga ostecuje?  Nema smisla. Ali ako se odradi dobra anti kampanja, smisao se potiskuje u petnaesti plan, vazi samo ono sto je postalo opsteprihvaceno. Uzor danasnjih anti kanabis ratnika, Anslinger je 1930-te osnovao Federal Bureau of Narcotics(FBN) koji je evoluirao u danasnji DEA(Drug Enforcement Administration). FBN je pokrenuo prvu anti kanabis kampanju baziranu iskljucivo na dezinformacijama, a stub oslonac te kampanje je bio film Reefer Madness, kojem bi se danas smejali cak i oni sto kazu "nema lakih droga,droga je droga". U celoj prici nikako ne treba zaboraviti na najvazniju stvar, a to je profit. S jedne strane imamo drzave koje zaradjuju basnoslovne pare na korovu (cija je proizvodnja i stavljanje u promet "nelegalna"), a sa druge strane nebrojene farmaceutske kompanije i fabrike lekova, koje bi stavljanjem kanabisa u medicinsku upotrebu izgubile milijarde i milijarde dolara, eura, svajcaraca, a sve opet iz prostog razloga-niko ne moze da prijavi patent na biljku (slicno kao sto niko ne moze da zaradi promovisuci blagodeti sunceve svetlosti). A sto se lekova i nase "napredne" tehnologije tice, ne moze a da se ne primeti da ogroman broj lekova sluzi iskljucivo za tretiranje simptoma ili bolesti, a jako mali broj lekova je u stanju da zaista izleci. Na celu pricu dolaze i fantazmagoricne organizacije poput DARE (Drug Abuse Resistance Education), koje sire svoja dezinformativno-sektaska ucenja po skolama sirom SAD (u medjuvremenu virus se prenosi sirom planete). Naravno da postoji ogroman problem drogiranja mladih sirom sveta, ali DARE program i slicni, ne mogu doneti nista dobro, jer su svojoj osnovi katastrofalni i bazirani iskljucivo na dezinformacijama.

Kada se osvrnemo na hemiju marihuane, u oko upada jedna interesantna stvar – nijedno od 60 jedinjenja pronadjenih(zajednicko ime – kanabinoidi) u marihuani nije pronadjeno kod bilo koje druge biljke u carstvu biljaka. Kao sto svi uglavnom znaju, glavni aktivni sastojak biljke je tetrahidrokanabinol, narodski thc, hemijske formule C21H29O2. To su ustvari dva izomerna tetrahidrokanabinola, delta-1-thc i delta-9-thc. To su jedinjenja dibenzopiranske strukture, koji za razliku od vecine drugih halucinogena ne sadrze dodatni kiseonik, i nisu alkaloidi. Sadrzaj thc u marihuani varira, krece se od 0,2 – 3%. Cetiri najzastupljenija kanabinola su – kanabidiol, kanabidiolna kiselina, thc i kanabinol. Dva jako korisna i efikasna jedinjenja u kanabisu su kanabinol i kanabidiolna kiselina. Kanabinol ima izvrstan ucinak kod nesanice. Kanabidiolna kiselina, dobijena iz mladih pupoljaka, je mocno sredstvo za dezinfekciju. U davnoj proslosti, kod otoka i podliva listovi su se stavljali u zavoj.

Medicinska upotreba kanabisa je donela vise nego izvanredne rezultate (za bolesnike naravno, ne za profitere). Dokazano je da kanabis bitno usporava razvoj celija raka, znatno je efikasniji od bilo kog leka koji koriste pacijenti na hemoterapiji (to su npr. cisplatin (Platinol), doksorubicin (Adriamycin), ciklofosfamid (Cytoxan), ifosfamid (Ifex)... cisplatin moze uzrokovati gluvocu ili poremecaj rada bubrega. Ifosfamid moze izazvati krvarenje i podlive, ciklofosfamid oslabljuje imunitet, doksorubicin moze ostetiti srcani misic), protiv nauzeje (muka,povracanje- koje nastaju od hemoterapije), pomaze kod glaukoma- ocnog pritiska (par hiljada ljudi sa glaukomom u SAD ima dozvolu od vlade da sadi kanabis i koristi ga za lecenje glaukoma, od vlade dobijaju i seme koje sade, sve je strogo kontrolisano), oboleli od side ga takodje koriste(sprecava gubljenje tezine(otvara apetit), u nekim slucajevima povecava tezinu pacijenta), svi oblici epilepsije su se vekovima lecili kanabisom (a znamo kako im pomazu konvencionalni lekovi), veoma je efikasan u primeni na multiple sklerozu (ublazuje misicne grceve, usporava raszvoj bolesti), neki naucnici tvrde da je kanabis najbolji lek za tretiranje zauvek neobjasnjivog fenomena migrene i bola koji ona stvara. Ali ne! Taman posla da se kanabis zvanicno stavi u medicinsku uoptrebu. Zamislite koliko bi to izmenilo celu sliku Svega. Mnogo bi tu deprogramiranja moralo da se radi...a programiranje je pocelo krajem 30-tih godina proslog veka.

O JEDNOJ SEMENKI

Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino kis u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slucaj kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina. To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.

Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne, tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno, shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine, tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom. Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni (ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i karboksilna grupa.
Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.

Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti nove proteine pod pritiskom preživljavanja.

Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su izgrađeni od amino kisleina i ne sadrže neproteinske supstance. Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u zgrušavanju krvi).
Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...).

Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini. Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u krvotok.

Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline. Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina. Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu. Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom onom koji je u krvnoj plazmi.

Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’ antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj. čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj način naše telo stiče svoj imunitet.

Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.

Linoleinsku i linoleicnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi, genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje 10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58% linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog spektra različitih bolesti.
Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu. Linoleinska i linoleicna kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno) za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je početni materijal za treću grupu prostaglandina.

Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe, potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može preventirari rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe ćelija.
Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama. Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih masnih kiselina i njihovih derivata.

Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčevwe energije, a sa druge strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije slobodnih radikala(jbmti izbore). Dovoljan je jedan foton kojeg će uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo.
Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijaklne masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih antioksidanasa i lešinara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamione sadrži seme konoplje vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je stvorila vitamine A iE da se rastvaraju u polinezasićenim masnim kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok životne energije kroz telo.

Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme. Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva naš organizam. Zato narode – semenke, kikiriki, semenke, sport za zube...

DIJABETES

Dijabetes se oznacava kao nesposobnost tela da pravilno metabolizuje ugljene hidrate. Glavni simptom dijabetesa je visoki nivo glukoze u krvi. Dijabetes tip 1, nastaje kao posledica nedovoljne proizvodnje insulina  od strane pankreasa. Dijabetes tip 2, nastaje usled nedelotvornosti insulina. U oba slucaja nivo glukoze u krvi ostaje povisen. U  slucajevima nedovoljne kolicine insulina ili njegove nedelotvornosti, nivo secera u krvi se ne moze odrzavati unutar normalnih granica. U slucaju dijabetesa tipa 2, visok nivo secera je pracen hronicno visokim nivoom insulina, kao i ozbiljnim endokrinim poremecajima.
Nedelotvorni insulin se nimalo ne razlikuje od delotvornog insulina. Njegova nedelotvornost lezi u nesposobnosti celija da adekvatno reaguju na njega. Ne radi se ni o kakvom biohemijskom nedostatku samog insulina. U pitanju je oboljenje koje se odrazava na skoro svaku,od oko 70 triliona celija, u telu coveka. Sve ove celije zavise od hrane koju mi jedemo,odnosno,hranljivih materija koje su im potrebne za njihov rad,obnovu i odrzavanje.
Klasifikacija dijabetesa kao jednog poremecaja u metabolizmu ugljenih hidrata je jedna tradicionalna klasifikacija koja potice iz pocetka 19-tog veka kada je veoma malo toga bilo poznato o metabolickim poremecajima. Danas,kada znamo mnogo vise o ovim procesima, mnogo vise bi odgovaralo da definisemo dijabetes tip-2 kao jedan poremecaj u metabolizmu masti i ulja. Taj poremecaj se manifestuje nedelotvornoscu insulina i posledicnim poremecajima u metabolizmu ugljenih hidrata.Ova zaostavstina iz 19-tog veka jos uvek doprinosi stvaranju konfuzije u vezi ove bolesti.

Tako, dijabetes tip-2, i njegovi rani hiperinsulinemicni simptomi predstavljaju simptome celokupnog organizma koji se manifestuju usled nesposobnosti celija da metabolizuju glukozu kako treba. Svaka celija tela se zatice u jednoj situaciji kada ona nije vise u stanju da preuzima glukozu iz krvi i transportuje je u svoju unutrasnjost. Glukoza tako ostaje u krvotoku, skladisti se u obliku masti ili glikogena u telu,a deo biva izbacen iz organizma kroz  mokracu.
Kada se insulin veze za receptor na memebrani jedne celije, on onda prouzrokuje u njoj jednu seriju kompleksnih biohemijskih reakcija. To onda podstice jednu vrstu molekula-transportera glukoze (GLUT4) da napuste svoje mesto unutar celije i otputuju do unutrasnje povrsine njene plazmatske membrane. Kada stignu do membrane,oni onda migriraju do jednog podrucja unutar membrane koje se naziva kaveola. U kaveolama oni identifikuju molekule glukoze uz pomoc jos jedne serije biohemijskih reakcija,kace ih za sebe i transportuju u unutrasnjost celije. Taj proces je endocitoza.Kada se nade unutar celije,glukoza postaje gorivo koje prilikom svog sagorevanja u mitohondrijama oslobadja energiju koja se koristi za pogon svih celijskih aktivnosti. Na taj nacin, GLUT4 transporteri smanjuju kolicinu glukoze u krvi preuzimajuci je iz krvi i transportujuci je u celije tela.
Mnogi molekuli koji se nalaze na ovom putu za transport glukoze su lipidi (masne kiseline). Jedna zdrava celijska membrana koja igra aktivnu ulogu u transportu glukoze, sadrzi i jednu supstancu tzv. komplement cis-omega 3 nezasicene masne kiseline cija je uloga da napravi celijsku membranu tecnijom,”klizavijom”. Kada ove cis-masne kiseline postanu hronicno nedostupne usled nase lose ishrane, onda se njihova nestasica u celijskoj membrani nadomesta uz pomoc kratkolancanih i srednjelancanih zasicenih masnih kiselina. Prisustvo ovih vrsta masnih kiselina dovodi do toga da celijska membrana postane cvrsca i lepljiva, sto ometa normalan transportni mehanizam koji se odvija kroz nju. Tako, u nedostatku dovoljnih kolicina masnih kiselina tipa cis omega 3 u nasoj ishrani, smanjuje se pokretljivost transportera GLUT4, menja se biohemijska struktura celije, a nivo glukoze u krvi ostaje povisen. Na drugim mestima u telu,pankreas stvara povecanu kolicinu insulina,jetra prizvodi mast od suvisnog secera, masne celije skladiste suvisnu mast, mokraca se stvara u vecim kolicinama,kolicina celijske energije postaje nedovoljna da bi se obavljale normalne telesne aktivnosti i dolazi do poremecaja celokupnog endrokrinog sistema. Na kraju dolazi do otkazivanja rada pankreasa.

Klasicni medicinski tretman je sledeci: po uspostavljanju dijagnoze dijabetesa,klasicna medicinska terapija sastoji se ili od oralnih hipoglikemicnih preparata ili od insulina. Oralni hipoglekemicni preparati su uvedeni 1955. godine. Prema njihovom biofizickom nacinu delovanja,ovi preparati se dele na pet klasa:bigvanidi,inhibitori glukozidaze, meglitidinidi,sulfonilureaze i tiazolidindioni.
Bigvanidi  snizavaju nivo secera u krvi na tri nacina. Oni sprecavaju njegovo normalno lucenje od strane jetre tj. iz njenih skladista glikogena, koce apsorpciju glukoze iz creva, iz hranom unesenih ugljenih hidrata, a tvrdi se da oni povecavaju i periferno preuzimanje glukoze.
Inhibitori glukozidaze su napravljeni tako da blokiraju enzim amilazu,koji stvara pankreas,i koji normalno igra jednu veoma vaznu ulogu u probavi ugljenih hidrata. Prema toj teoriji, ukoliko se blokira probava ugljenih hidrata, onda ne moze doci ni do povecanja kolicine secera u krvi.
Meglitinidi su stvoreni tako da stimulisu pankreas na proizvodnju insulina kod pacijenata koji verovatno vec imaju povisen nivo insulina u njihovoj krvi. Ovi preparati se veoma cesto prepisuju. Cinjenica da povecana kolicina insulina moze da bude isto tako stetna kao i povecana kolicina secera, uveliko se ignorise.
Sulfonilureaze su samo jos jedan stimulans cija je svrha da podstice proizvodnju insulina. Poznati su po tome da izazivaju hipoglikemiju kao jedan od sporednih efekata.
Tiazolidindioni su poznati po tome sto uzrokuju rak jetre. Jedan od njih, Rezulin, je bio odobren u SAD uz pomoc odredenih politickih mahinacija, medjutim, u Velikoj Britaniji je odbijen zbog toga sto je vec bilo poznato da on izaziva rak jetre. Doktor koji je bio odgovoran za njegovo odobravanje u FDA(americki zavod za zastitu zdravlja, recimo), odbio je da to ucini.Tek nakon sto je on smenjen, Rezulin je odobren od strane jednog poslusnijeg doktora ove organizacije. Ovaj preparat je ubio preko stotinu pacijenata i onesposobio mnogo vise njih, pre nego sto je dobijena bitka za njegovo povlacenje sa trzista. Rezulin je trebao da stimulise preuzimanje glukoze iz krvi od strane perifernih celija i da blokira normalno lucenje glukoze od strane jetre. Politika u vezi plasmana ovog preparata na trziste kao i njegovo zadrzavanje na trzistu toliko dugo vremena,nije bas sasvim jasna.

Insulin se danas propisuje za oba tipa dijabetesa. Insulin u obliku inekcija zamenjuje insulin koji telo nije vise u stanju da proizvodi. Naravno, dok je ovaj tretman potreban da bi se ocuvao zivot onih koji pate od dijabetesa tipa-1, njegova upotreba kod onih koji boluju od dijabetesa tipa-2 je veoma veoma diskutabilna. Bitno je naglasiti da ni insulin niti bilo koji drugi oralni hipoglikemicni preparat nemaju nikave veze sa lecenjem nekog od ova dva tipa dijabetesa. Prognoza koja ide zajedno sa ovim klasicnim tretmanom, a nikada do sada se nije pokazalo drugacije, podrazumeva postepeno pogorsavanje opsteg zdravstvenog stanja pacijenata. A sada da se malo osvrnemo na istorijat insulina:

1922.g. tri kanadska nobelovca, Banting, Best i Mekleod, spasili su zivot jednoj cetrnaestogodisnjoj devojcici u jednoj bolnici u Torontu,pomocu inekcije insulina. Kompanija Eli Lilly je dobila dozvolu za proizvodnju novog cudesnog leka dok je medicinska zajednica uzivala u slavi dobro obavljenog posla.
1933.g. pojavile su se glasine o jednoj novoj i opakoj vrsti dijabetesa. Ta vest je bila prezentovana od strane Dzoslina,Dablina i Marksa,i objavljena u Americkom Zurnalu Medicinskih Nauka.U tom radu pod nazivom,"Proucavanja Diabetesa Mellitusa", diskutovalo se o pojavi epidemije jedne nove bolesti koja je bila veoma slicna dijabetesu od pre 10 godina,s tim sto ova bolest nije reagovala na onaj cudesni insulin.Sto je jos gore,neki pacijenti su umirali nakon terapije insulinom.Ta nova bolest postala je poznata kao "insulin-rezistentni dijabetes" jer se odlikovala povecanim nivoom secera u krvi,kao kod dijabetesa,ali nije bilo pozitivne reakcije na terapiju insulinom.Mnogi doktori su imali prilicno mnogo uspeha u lecenju ove bolesti uz pomoc regulisanja ishrane.Izmedju 1930 i 1940.g. mnogo toga je vec bilo otkriveno o uzajamnoj vezi izmedju hrane i dijabetesa.
1950.g. medicinska zajednica se osposobila za odredjivanje nivoa insulina u krvi. Te analize su ubrzo pokazale da ova bolest nije bila klasicni dijabetes,za nju je bio karakteristican normalan ili povisen nivo insulina u krvi.Problem je bio u tome sto je insulin bio nedelotvoran, on nije snizavao nivo secera u krvi.Medjutim,obzirom da je ova bolest bila poznata unazad 20 godina kao dijabetes,ona je sada nazvana dijabetes tip-2.To je bilo iz razloga da bi se razlikovala od ranijeg tipa dijabetesa (tip 1), izazvanog usled poremecene proizvodnje insulina od strane pankreasa.
Da su otkrica na polju ljudske ishrane iole zadrzana i bila javno dostupna bar do nekih 60-tih godina dvadesetog veka, dijabetes bi sigurno bio smatran jednom izlecivom bolescu, a ne samo podlozna terapiji. Umesto toga, 1950.g. otpocela je potraga za drugim cudesnim preparatom kojim ce se tretirati problemi dijabetesa tipa 2. Taj novi, cudesni medicinski preparat trebao je da bude delotvoran, kao insulin, ublazavajuci nepozeljne simptome ove bolesti, ali ne i delotvoran u smislu otklanjanja njihovog uzroka tj. samog izlecenja bolesti.Tako bi pacijent morao da koristiti preparat do kraja svog zivota.Taj preparat bi takodje morao da ispunjava uslove za patentiranje tj. ne bi se smelo raditi ni o kakvoj prirodnoj supstanci jer se one kao takve ne mogu patentirati. Kao insulin, i on je trebao da bude veoma profitabilan. Obavezne vladine regulacije su bile potrebne kako bi se stimulisali doktori da propisuju taj preparat. Eksperimenti koji su potrebni da se obave kako bi se dobile vladine dozvole, bili su veoma skupi, kako bi se sprecila pojava drugih neodobrenih preparata, kao i konkurencija.
To je, ukratko poreklo klasicnog medicinskog protokola “tretiranja simptoma”. Ponasajuci se tako, farmaceutske kompanije i doktori mogu veoma dobro zaraditi u tom biznisu, a pacijenti se pri svemu tome ne lece, nego im se samo privremeno kontrolisu, odnosno ublazavaju posledice bolesti. I ne samo to, prirodni preparati koji su u stanju da stvarno izlece ovo oboljenje, moraju se potisnuti, odnosno, izbaciti iz upotrebe i zataskati. Sto su prirodni preparati delotvorniji, utoliko vise ce napora biti ulozeno u njihovo eliminisanje dok ce njihovi proponenti i promoteri biti, kao i obicno, etiketirani na ovaj ili onaj nacin. Posle toliko ulozenog truda i novca, ne moze se dozvoliti pojava kojekavih jeftinih i delotvornih prirodnih medicinskih preparata na monopolizovanom trzistu koje je specificno dizajnirano za tretman simptoma a ne lecenje uzroka bolesti. Prirodne supstance su u najvecem broju slucajeva, sposobne da stvarno lece bolesti. To je upravo i razlog zasto se koriste zakonske poluge kako bi se te prirodne supstance, koje su cesto mnogo efikasnije od sintetickih medicinskih preparata, izbacile sa trzista i upotrebe, a u vezi s tim,rec “lecenje” se izbacuje iz medicinskog recnika. Tako je miniran i koncept slobodnog trzista kada je u pitanju medicina.
Opste je poznato da FDA ima sveobuhvatne zakonske regulacije koje zabranjuju koristenje reci “izlecenje” u vezi sa bilo kojom konkurentnom supstancom koja se ne koristi u sklopu klasicne medicine. To je upravo iz razloga sto mnoge prirodne supstance mogu ne samo da lece nego i da sprece bolesti, a to je upravo rec od koje se najvise plase farmacutske kompanije i klasicna medicinska zajednica.

Posto je, razvojnom politikom proizvodnje lekova,paznja preusmjena sa lecenja bolesti na ublazavanje njihovih simptoma, postalo je neophodno da se smisli i novi nacin za plasman medicinskih preparata. To je i ucinjeno 1949.g. usred epidemije insulin-rezistentnog dijabetesa. Te iste 1949.g. americka medicinska zajednica je reklasifikovala simptome dijabetesa zajedno sa simptomima mnogih drugih oboljenja u zasebne bolesti. Posle te reklasifikacije uspostavljena je jedna nova dijagnosticka osnova, tako da su konkurentne medicinske specijalisticke grupe ubrzo iskoristile ovu priliku, te se svaka od njih pozabavila onom grupom simptoma za koju se smatrala nadleznom. Tako su kardiolozi, endokrinolozi, urolozi, internisti, i mnogi drugi specijalisti poceli da tretiraju one simptome koji su spadali u njihov domen. Posto su se istinski uzroci ove bolesti poceli ignorisati, tako se potpuno odvratila paznja od bilo kakvog izlecenja.
Slabost srca, na primer, koja se pre najcesce smatrala posledicom dijabetesa, sada je postala posebna bolest koja nema nikakve veze sa dijabetesom. Doduse, bilo je moderno razmisljati u smislu da dijabetes “povecava rizik za kardio-vaskularna oboljenja”. Uzrocna uloga poremecenog sistema za kontrolu nivoa secera u krvi kod slabosti srca, je potpuno zanemarena. U skladu sa ovom novom medicinskom paradigmom, nijedan od tretmana, koje nude ovi specijalisti za srce,ne moze stvarno da izleci bolesti srca niti je namenjen za njihovo lecenje. Na primer, pacijenti koji se podvrgnu operaciji bajpasa na srcu, u proseku zive nakon nje 3 godine, sto je skoro isto kao i u slucaju onih koji se nisu podvrgli nikakvom hirurskom zahvatu.

Danas, mnogo ljudi pati od jednog ili vise simptoma ove bolesti. Na samom svom pocetku, ta bolest je bila doktorima dobro poznata kao dijabetes tip-2, insulin-rezistentni dijabetes, dijabetes odraslih osoba, ili nesto redje kao hiperinsulinemija. Dijabetes tip 2, koji je, kako sam vec rekao, smatran oboljenjem odraslih ljudi, danas se redovno javlja i kod sestogodisnje dece. Mnoge degenerativne bolesti mogu se direktno povezati sa poremecajima rada endokrinog sistema. Osnovni uzrok ovog oboljenja je poremecaj u regulaciji nivoa secera u krvi usled delovanja stetnih masti i ulja. Ovo oboljenje se dalje komplikuje ukoliko dodje do nedostatka nekih esencijalnih supstanci koje su potrebne telu kako bi ono izaslo na kraj sa posledicama metabolizma ovih otrova.
Nisu sve masti i ulja iste. Neke od njih su zdrave i korisne,a mnoge,koje normalno nalazimo u prodavnicama,su otrovne. Njihov zdravstveni znacaj se ne nalazi u smislu njihove podele na nezasicene i zasicene,kako industrija masti i ulja zeli da verujemo. Mnoga zasicena ulja i masti su veoma korisna,mnoga nezasicena ulja su veoma otrovna. Sa aspekta njihovog zdravstvenog znacaja, veoma vazno je da napravimo razliku izmedju prirodnih i preradjenih. Reklamiranje ovih proizvoda je veoma bezobzirno od strane industrije za preradu masti i ulja. Njihova propagandna kampanja ima za cilj stvaranje trzista za jeftine otpatke. Kad bi javnost(masine) bila iole informisana i,po mogucstvu svesna,ova ulja uopste ne bi smela da se pojave na trzistu, a onda bi sigurno bilo i mnogo manje dijabetesa.

Sada da pogledamo kako se ‘virus zla’ sirio…jos 1901.g. ucinjeni su prvi ozbiljniji pokusaji da se proizvedu i prodaju prehrambeni proizvodi uz pomoc automatizovane fabricke masinerije jer je uvidjeno da se na tom polju moze zaraditi mnogo para.Vecina tih ranih pokusaja je propalo jer su ljudi sumnjali u valjanost hrane koja nije bila sveza i koja nije stizala direktno sa farmi,a i sama tehnologija prerade je bila prilicno losa.Sve dok je zivotni standard ljudi bio na visini,ovakvi proizvodi nisu imali nikakvog uspeha. Kompanija Crisco je u jednom navratu pokusala da promovise jedan od takvih vestackih produkata, tako sto ga je besplatno delila americkim domacicama kako bi zadobili njihovo poverenje i poceli da ga koriste umesto tada uobicajene svinjske masti.
Kada je margarin bio izbacen na trziste, njemu su se zestoko suprostavile mnoge americke drzave u kojima je bila razvijena mlecna industrija. Kada je 30-tih godina doslo do tzv. “velike depresije”,margarin kompanije Crisco kao i neki drugi rafinisani i hidrogenizovani proizvodi uspeli su da prodru na americko trziste hrane. Otpor mlecne industrije uvodjenju margarina u prehranu se skoro ugasio tokom II sv. rata, jer nije bilo dovoljno putera za potrebe civilnog stanovnistva i vojske. Tada je mlecna industrija izgubila podrsku i jednostavno je morala da se pomiri s tim da podeli trziste,pa se okrenula ka snabdevanju vojske.

Ulje od lana i riblje ulje, koji su se obicno mogli naci u prodavnicama i koji su normalno bili deo ishrane stanovnistva pre pojave dijabetesa, nestala su sa polica u radnjama.  Pedesetih godina dvadesetog veka, jedna od masti koje su bile, ostale i koje ce uvek biti zdrave, bila je podvrgnuta jednoj masovnoj medijskoj dezinformativnoj kampanji i prikazana kao zasicena mast koja izaziva oboljenje srca. Kao rezultat toga, ona je bukvalno morala da nestane sa polica prodavnica. Tako je kokosovo ulje izbaceno iz prehrane i zamenjeno uljima od soje, pamucnih sjemenki i uljane repice. Ubrzo nakon ovog uspesnog medijskog rata, industrijsko ulje ulazi u sve pore covecanstva. Istorija ovog studioznog narusavanja cistoce nasih prehrambenih proizvoda potpuno je paralelna sa porastom epidemije dijabetesa, a hiperinsulinemija je sada veoma zastupljena u celom svetu.

Finansijski i politicki uticaj medicinske “dijabetes” zajednice se iz petnih zila trudi da kontrolise bukvalno svaku publikaciju na temu dijabetesa. Mnoge publikacije na temu dijabetesa su finansijski potpomognute reklamama za sredstva za lecenje dijabetesa. Ni jedan urednik nece dozvoliti da se u njegovom magazinu objavi istina. To je i razlog zasto dijabeticari(u SAD) placaju samo jednu trecinu ili cetvrtinu cene stampanja magazina na koji se oslanjaju za dobijanje tacnih informacija. Ostatak para je nadomesten od strane “proizvodjaca dijabetesa” koji imaju ogroman komercijalni interes da sprece dijabeticare u izlecenju svoje bolesti. Ukoliko trazite magazin koji govori makar trunku istine o dijabetesu, prvo pogledajte da li je pun reklama za promociju najnovijih i najmodernijih sredstava za tretiranje dijabetesa. Takodje,postoje razna drustva koja skupljaju donacije za istrazivanje lekova protiv raznih bolesti. Svake godine oni uveravaju kako se odredjeni lek nalazi odmah tu,iza ugla-samo nam dajte jos para! Neke od tih organizacija, vise nego ocigledno,svojim savetima promovisu razvoj i napredak dijabetesa kod svojih vernih pobornika.Na primer, oni su zestoko zagovarali vrste ishrane, koje su se potvrdile kao bezvredne i stetne, sto je to mogao da vidi svako ko ih se pridrzavao.Oni su ismevali koriscenje glikemicnih tableta koje mogu prilicno pomoci dijabeticarima. Oni su promovisali margarin kao zdrav za srce, dugo vremena nakon sto se saznalo da margarin uzrokuje dijabetes i doprinosi slabostima srca.

U poslednjih pedesetak godina, medicinska istrazivanja nam sve jasnije pokazuju da je dijabetes jedno degenerativno oboljenje koje je direktno prouzrokovano od strane prehrambenih preradjevina koje su iskljucivo orjentisane ka stvaranju profita umesto zdravlja. Iako se ove informacije mogu prilicno lako naci u gomilama literature na temu medicinskih istrazivanja, one nam u praksi ne stoje na raspolaganju. U svakom slucaju, te informacije nisu dostupne ni na medicinskim fakultetima gde se obucavaju nasi buduci svestenici, pardon, doktori. Od sredstava koja uzrokuju nasu danasnju epidemiju dijabetesa na celu su preradjene masti i ulja, koja se danas masovno prodaju i nazalost konzumiraju.

UV

Trend u poslednjih desetak i nesto godina je da se od početka proleća iz zimskog sna bude oni koji konstantno upozoravaju na veliku, katastrofalnu opasnost od sunčevih zraka, širom sveta se na sve strane plasi narod opasnim UV zracima, ozonskim rupama...i ostalim babrogama. Nova naučna moda je nametnula neke besmislene običaje, čije se posledice manifestuju u vidu bolesti i poremećaja u ponašanju, kojima se bave doktori, stomatolozi, psihijatri, farmaceutske kompanije... Činjenica je da na mnogim poljima nauke i medicine istinu za istrazivača predstavlja ono što donosi novac, a ne ono o čemu se realno radi u istraživanju. Povrh svega tu je i činjenica da, ukoliko sebi žele da obezbede "legitimitet" i "kredibilitet", ti naučnici i istraživaci moraju samo da potvrđuju i eventualno, proširuju prethodno utabane puteve. Zbog toga su plaćena istraživanja, koja vode samo u jednom (unapred određenom) pravcu, veoma opasan naučni trend.
Danas se širom sveta u naseljenim mestima svakodnevno prati jačina UV zraka. Kao rezultat tog praćenja proizilaze saveti tipa, čim izađemo napolje i ugledamo svoju senku, odmah moramo da se zaštitimo na sve ponuđene načine. Zbog ovakvih i sličnih saveta upotreba naočara sa UV zaštitom je poprimila mere epidemije, a čak i za kratko izlaganje suncu premazujemo se debelim slojevima raznih krema koje imaju i pružaju "najjaču zaštitu".

Sve je počelo paljenjem raje pričom o ozonskim rupama. Tako je u izveštajima iz Punta Arenasa (čileanski grad, najbliži antarktičkoj ozonskoj rupi) bilo govora o zdravstvenim problemima ljudi kao posledica ozonske rupe iako ne postoje nikakvi zvanični dokazi o tome (npr. zdravstveni kartoni navodno obolelih), čak je i merenje UV zraka pokazalo da je porast zračenja toliko mali da ne može imati nikakvog učinka na ljude. Usput su ubacivane i zastrašujuce priče poput one gde su ovce iz Čilea dobijale mrenu usled pojačanog UV zracenja, što nije imalo nikakvu potporu u naučnoj literaturi, a i pobijeno je u startu, jer se radilo o nekoj zaraznoj bolesti. Trend koji se takođe uočava je taj da se pojava ozonskih rupa smesti što dalje u prošlost, tj. da problem je postojao mnogo pre nego sto je uočen. Studija Evropskog foruma za nauku i okolinu iz 1988 godine detaljno osporava jednoglasan stav o gubitku ozona i tvrdi da su predviđanja naučne zajednice i medija sagrađeni na potpuno pogrešnim temeljima. Studija o zastupljenosti malignog melanoma u Norveškoj, objavljena u Britanskom časopisu za rak, pokazuje da je u periodu od 1957-1987 zastupljenost malignog melanoma porasla 350% za muškarce i 440 % za žene. Ali ono što je najbitnije, u tom periodu nije bilo nikakvih promena u ozonskom omotaču nad Norveškom, niti bilo kakve pojačane UV aktivnosti ili nečeg sličnog (ali je zato uzročnika stresa bilo na sve strane po svetu). Fobija od samog UV zračenja je bazirana i sagrađena na sledećem eksperimentu: naučnici su jakim UV zračenjem osvetljavali očno dno uspavanih životinja, što je za posledicu imalo oštećenje njihove retine(mrežnjače). Sve iz eksperimenta je tačno ali je caka u tome sto su naučnici koristili samo jednu vrstu UV zraka (baktericidne UVC zrake), a na osnovu tog istraživanja američka agencija za zaštitu okoline(EPA) proglašava sve UV zrake štetnim, i počinje sa besomučnim forsiranjem te priče. UVC uopšte nije u porastu u sunčevoj svetlosti, ali ga zato u izobilju ima u solarijumima i halogenim lampama. Trebalo bi se ipak detaljnije i ozbiljnije pozabaviti istraživanjem pravih uzroka raka kože nego svu krivicu bacati na ozonski omotač i Sunce. Evo kratkog osvrta na potencijalne uzročnike melanoma( raka kože).

Za početak, u nastanku karcinoma ishrana i način života igraju mnogo veću ulogu (ne i glavnu) nego što se to trenutno priznaje. Veštačko svetlo je tkđ. jedan od uzročnika melanoma. Jedna opsežna studija koju je sprovela američka mornarica pokazala je da se melanomi najviše pojavljuju kod ljudi koji rade sve vreme u zatvorenom, nešto manje kod onih koji sve vreme rade na otvorenom, a najmanje kod ljudi koji rade i u zatvorenom i na otvorenom prostoru.
Melanomi se najčešće pojavljuju na delovima tela koji se retko izlažu sunčevoj svetlosti. Nekoliko naučnih studija je pokazalo da će fluorescentno svetlo pre izazvati melanom, nego sunčeva svetlost. Studija iz časopisa Lancet je pokazala, na uzorku od 1000 žena, da one koje rade u zatvorenom prostoru pod fluorescentnim svetlom imaju 2,1 puta veći rizik od pojave melanoma. Kod žena izloženih fluorescentnom svetlu 20 i više godina rizik je veci 2,6 puta. U grupi od oko 700 muškaraca nađeno je da oni sa 10 i više godina izloženosti fluorescentnom svetlu imaju 4,4 puta veći rizik od melanoma, a oni sa 20 i više godina 7,3 puta veći rizik. Još jedan od bitnih faktora za nastanak melanoma su "zaštitne" kreme. NIJEDNA komercijalna zaštitina krema nije dokazano sigurna. One blokiraju UVA i UVB zrake, ali ne i opasne, baktericidne UVC zrake. Hemikalije iz krema prodiru kroz kožu u krv, i tako povećavaju nivo toksina koje telo treba da neutrališe. Rizik od melanoma se na taj način povećava jer se izazivaju razne mutacije kada ćelijski hromozomi reaguju sa hemikalijama i svetlom.

SVE komercijalne zaštitne kreme bitno skraćuju vreme potrebno za stvaranje vitamina D3 uz pomoć UVB zraka, povećavajuci na taj način rizik od osteoporoze. A svi znamo da nas je priroda obdarila savrsenim izvorom vitamina D – nasa koza u interakciji sa suncevom svetloscu proizvodi vitamin D, taman u kolicini u kojoj nam je neophodan. Daleko je više od slučajnosti činjenica da je porast pojave melanoma direktno proporcionalan porastu upotrebe zaštitnih krema. Preterano izlaganje u solarijumima (UV lampe) tkđ. povećava rizik od melanoma. Pijenje hlorisane vode i kupanje u njoj može izazvati maligni melanom. Sredstvo koje se koristi za hlorisanje je natrijum hipohlorid, a natrijum hipohlorid je dokazano mutagena supstanca (prema AMES testu i jos nekim testovima za mutagenost). Još treba spomenuti oralna kontraceptivna sredstva, kao i dopunske hormonske terapije(DHT). Nagli porast melanoma zabeležen je među ženama u Evropi, SAD, Australiji, pogotovo u državama gde se pilula najviše koristi. Studija rađena u Walnut Creek-u (Kalifornija) pokazala je da su sve žene sa razvijenim melanomom pre četrdesete koristile kontraceptivne pilule, koje takođe pogoduju stvaranju uslova za srčani udar jer delimično smanjuju telesne rezerve vitamina B6. Što se DHT tiče, kao i ćelije raka dojke, tako i ćelije melanoma poseduju receptore za estrogen, tako da su žene na DHT sklonije razvoju melanoma. Studija, koja je obuhvatila 52705 žena sa prosekom od 11 godina korišćenja DHT, pokazala je da se rizik od raka dojke povećava svake godine za 2,3%.
A sad da pređemo na drugu stranu priče o ’’Strašnom’’ Suncu.
Pojavom fotobiologije postalo je jasno da je ljudsko telo u potpunosti adaptirano na celokupan spektar sunčeve svetlosti, a veštačka krivljenja tog spektra (maliluminacija) imaju biološki učinak analogan pothranjenosti (malnutriciji). U našem telu postoje određeni neurohemijski kanali koji idu od retine oka(mrežnjače) pa do hipofize i epifize, glavnih žlezda našeg endokrinog sistema koje kontrolišu i oslobađaju hormone kojima se reguliše telesni mehanizam i razvoj, kao i rad svih organa u našem telu uključujući i mozak. Dakle, sunčeva svetlost je jako bitan faktor Svega Što Jeste, ali kad se stavi prst na čelo, čovek se zapita - ko može da zaradi promovišući sunčevu svetlost?

1973.godine u Sarasoti, Florida, u jednoj osnovnoj školi u 5 učionica je instalirano svetlo širokog spektra (sa zaštitom od radijacije). Sledećih godinu dana detaljno su praćeni razvoj i rad dece iz tih 5 učionica i razvoj i rad dece iz drugih 5 učionica gde je bilo obično osvetljenje (sve je snimano kamerama). Uočeno je da su se hiperaktivna deca, sa poteškoćama u učenju, iz učionica sa svetlom širokog spektra, mnogo brže smirila i naučila čitati, dok su deca iz učionica sa običnim svetlom ostala na istom nivou hiperaktivnosti i sposobnosti da uče. Izostanci zbog bolesti su se bitno smanjili u grupi dece izloženoj svetlu širokog spektra, a takođe, deca iz tih učionica su imala za trećinu manje kvarnih zuba od dece iz ovih drugih učionica. Dosta pre ovog eksperimenta, je potvrđeno da laboratorijski miševi koji svoje budno stanje provode pod svetlom širokog spektra uopšte nemaju kvarne zube. O čemu se tu radi? Svaka hranljiva supstanca i lek imaju specificnu talasnu dužinu apsorpcije. Ako neka talasna dužina nedostaje u veštačkom izvoru svetlosti kojem je neka osoba izložena, onda se hranljiva ili neka druga korist iz supstance ili leka neće moći iskoristiti pravilno ili iskoristiti uopšte. UV zraci deluju kao nutrijent i kao pomoćni činilac (nešto što trebamo da bi se osnovni telesni procesi ostvarili) u korišćenju ostalih nutrijenata. Svetlo širokog spektra ispravlja nedostatak vitamina D3 (koji se smatra prohormonom) kod dece i omogućuje potpuniju apsorpciju kalcijuma. A kada nema vitamina D da iskoristi kalcijum iz ishrane, onda se kalcijum izvlači iz kostiju, što kasnije vodi ka osteoporozi. Ukoliko se ne izlažu dovoljno sunčevoj svetlosti, crni i tamnoputi ljudi imaju povećan rizik od povišenog krvnog pritiska. Razlog je to što je ljudima sa većom kolicinom pigmenta u koži potrebna 6 puta veća količina UVB zraka da proizvede istu količinu vitamina D3 koju imaju ljudi svetle puti.

 
Još jedan eksperiment sa miševima je pokazao da miševi sa tumorom žive dva puta duže pod svetlom sirokog spektra, u odnosu na standardno svetlo.Pacovi izloženi svetlu širokog spektra imali su značajno smanjenje razvića tumora. Otac pacov, izložen svetlu širokog spektra, je pokoran i koristan kada mu se okote mladi. Kada se isti par pacova premesti pod obično svetlo pre rođenja novog nakota, otac pacov se mora skloniti jer ispoljava agresivnost i kanibalizam prema mladima.

U leto 1959. godine dr. Džejn Rajt (Jane Wright), koja je upravljala istraživanjima raka u Bellevue Memorial Medical Center u Njujorku, je uradila eksperiment sa 15 pacijenata koji su bili poodmaklim stadijumima tumora. Eksperiment se sastojao u sledećem: neposredno pred leto, savetovala je pacijente da tog leta maksimalno koliko mogu provode vreme napolju, ali bez naočara, i za vid i za sunce. Na jesen su dobijeni sledeći rezultati - u 14 od 15 slučajeva tumori nisu porasli, u 9 slučajeva stanje se vidno popravilo. Onaj jedan, kome se stanje pogoršalo, je nosio naočare.
Ćelije u retini oka se neće ni deliti, ni regenerisati bez prisustva male količine UV svetla. Svetlo širokog spektra dokazano smanjuje rizik od retinalne degeneracije, glavnog uzroka slepila kod starijih osoba. Retinalno krvarenje, najteža faza retinalne degeneracije, može biti posledica dugotrajnog uzimanja aspirina. A kada smo već kod aspirina, da spomenemo mnogo kvalitetnije i korisnije prirodne alternative- 2 pilule preparata kore od bele vrbe (od 400 mg) imaju dejstvo kao 100 mg aspirina, s tim što nema iritacije želuca i pojave slepila. Identičan učinak ima i sok od crvenog grejpa, 2 čaše. Za razliku od aspirina, flavonoidi iz soka crvenog grejpa ostaju delotvorni kada poraste nivo adrenalina. Vraćamo se iz digresije... istraživanje koje je sproveo dr.Reuven Sandyk je pokazalo da dugotrajno izbegavanje sunčeve svetlosti povećava rizik od multiple skleroze(MS) i Parkinsonove bolesti, usled smanjenog lučenja melantonina iz epifize. Melantonin je podržavatelj spavanja, antioksidant koji uništava kancerogene hidroksilne radikale (nije SRS u pitanju), takođe usporava starenje. In vitro, melantonin može da zaustavi rast ćelija raka dojke, jer prolazi kroz sve barijere pri ulasku u ćeliju. Ipak mora se napomenuti da ljudi mlađi od 50 godina, osim u hitnim slučajevima, nikako ne bi trebalo da koriste dopunske preparate melantonina. Što se MS tiče, istraživanje pomenutog doktora je pokazalo da se MS širi po pravcu sever-jug, što se više udaljavate od ekvatora, to je češća pojava MS. Pacijenti sa MS imaju izrazito nizak nivo melantonina, a epifiza im je kalcifikovana i otvrdnuta. Dr.Sandyk je, u okviru svog tretmana, na pacijente sa MS i parkinsonovom bolešću primenjivao slabo polje naizmenične struje, što stimuliše sekreciju melantonina, a poboljšanja su uočavana već posle 2 minuta. Magnetno polje koje koristi je na 2-7Hz, a to je fiziološka frekvencija koju koriste neurotransmiteri u mozgu. Melantonin tkđ, ima sposobnost da okupira područja estrogenskih receptora i tako sprečava da ćelije, pod uticajem obilne količine estrogena iz pilula ili DHT, postanu kancerogene. Opadanje nivoa melantonina u našim telima, usled izbegavanja dnevnog izlaganja suncu, je jedan od razloga neprestanog porasta karcinoma u 20.veku.

Potpuno izbegavanje sunčeve svetlosti može dosta povećati rizik od srčanog udara. Dejvid Grajms(David Grimes), engleski lekar kaže da su srčani udari najčešći u delovima sveta koji imaju klimu sličnu severozapadu V.Britanije, tj. najmanje sunca. Dr.Grajms je pratio uzroke mnogih slučajeva koronarnih srčanih bolesti do mikroba chlamydia pneumoniae i slabog imuniteta, zbog preniskog nivoa vitamina D, kod onih koji izbegavaju sunčevo svetlo. Sunčeva svetlost bitno utiče na to da li će se skvalen (koji je prekursor/preteča vitamina D i holesterola) pretvoriti u vitamin D (pod uticajem sunčeve svetlosti) ili u holesterol(u odsustvu sunčeve svetlosti). Dr.Grajms takođe povezuje respiratorne infekcije i hronični bronhitis sa slabim imunitetom usled nedostatka sunca, a to celo stanje se pogoršava pušenjem (u južnoj Evropi stopa pušenja je daleko veća, ali su respiratorne infekcije i hronicni bronhitis ređi). Kronova bolest (regionalni enteritis) je takođe uobičajena za oblačni severozapad Engleske, a mnogo manje je prisutna u sunčanoj južnoj Evropi. Ako se uzme u obzir pretpostavka zvanične medicine da je kronova bolest bakterijska (najverovatnije izazvana od strane Mycobacterium Paratuberculosis), onda i ne čudi što je manje zastupljena u sunčanim regijama.

Sve u svemu, kad se sve sabere i oduzme, lepo je rek’o naš narod: ko se sunca krije bolje da ga nije.

pH

Sta vam prvo padne na pamet kada cujete pojmove kiselo, bazno, pH?  Da li je to asocijacija na neke ''naucne'' termine, ili neko bledo secanje na osnovnu skolu, gde smo po prvi put videli kako lakmus papir menja boju, u zavisnosti od sredine u kojoj se nalazi? Kisele ili bazne sredine...
Koliko vas je milijardu puta culo kako vam pH posle jela opada u ustima, pa cete ga povratiti gutanjem orbit zvaka? Da li su se potrudili da vam objasne sta je pH? Ne, potrudili su se da ubace ''naucni'' termin u reklamu, ne bi li dobili na ozbiljnosti i validnosti. No, da ne tupim, vec da predjem na temu.
Svaka tecnost, svaki rastvor mogu biti kiseli ili bazni. Tu se podrazumevaju doslovce sve tecnosti, od telesnih tecnosti, preko pica( pivo, kafa), do morske vode.  Kiselost ili baznost se posmatraju ili izrazavaju preko pH.  pH je potencijal vodonika(potential of Hydrogen). pH skala ima vrednosti od 0 do 14, pri cemu je  0 najkiselije, 14 najbaznije.  pH stomacne kiseline je 1, vina 3,5, obicne vode je neutralan, 7,  venska krv je 7.35, aretrijska 7.40, prasak za pecivo ima pH oko 12.  Idealna vrednost pH za ljudsko telo je blaaago bazna, u granicama od 7.35-7.45.
Odrzavanje ravnoteze kiselosti i baznosti u nasem telu znaci regulisanje koncentracije vodonikovih jona u nasim telesnim tecnostima. Kiselina je supstanca koja ima molekul ili jon koji nosi vodonikov atom i predaje ga u rastvor. Baza je supstanca koja ima molekul ili jon koji vezxuje za vodonikov jon i tako ga uklanja iz rastvora.

Po pitanju hrane...ona se deli na hranu koja formira kiselu ili baznu reakciju u nasem telu, tj. da li ostavlja kiselinski ili bazni ostatak u nasem telu. Vazno je imati na umu, po ovoj klasifikaciji se gleda kakav ucinak hrana ima na nase telo, a ne da li je hrana kisela ili bazna sama za sebe, ili da li nama ima kiseli ukus. Hrana koja ima kiseli efekat, donosi i ostavlja vodonikov jon u nasem telu, cineci sredinu naseg tela kiselom, hrana koja ima bazni efekat odnosi vodonikov jon, cineci sredinu naseg tela baznom. Cesta zabluda je da hrana, koja ima kiseo ukus, ostavlja kiseo ucinak na nase telo. To nije tacno, a najpoznatiji primer je limun. On je uzasno kiseo, ali on ima bazno dejstvo na nase telo jer posle varenja iza njega ostaju minerali koji odnose vodonikove jone iz tela, i na taj nacin doprinosi stvaranju bazne sredine u nasem telu.
Jos jedna od zabluda, koje su na snazi, je da je hrana, koja ima kiseo efekat na nase telo, losa za nas(jeste , vecim delom, ali ne u potpunosti). Kiselo i bazno suprotnosti i jedno nije nuzno bolje od drugog.
Najzastupljenija hrana koja ostavlja kiseli efekat je junk hrana i hrana bogata zivotinjskim proteinima. Bazni efekat ostavljaju spanac, soja, sargarepa, suvo grozdje, limun, pomnorandza, mandarina. Kad se pogleda ova kratka lista, lako se da videti da ljudi pretezno jedu hranu koja ostavlja kiseli efekat na nase telo. Nazalost, konzumiranje 'kisele' hrane u velikim kolicinama izaziva dosta zdravstvenih problema, drugacije receno - preterano kisela srednia u nasem telu je osnova i uzrok sirokog spektra bolesti kojima covek podleze. Npr, kisela sredina unistava kosti, jer telo mora da krade minerale iz kostiju ne bi li sprecilo da pH krvi postane kisela.

Poenta price je da treba odrzavati ispravan pH u nasem telu, odrzavati ravnotezu kiselog i baznog konstantnom. Odnos, najpriblizniji idealnom, bi bio 4 dela 'bazne' hrane i jedan deo 'kisele' hrane - to vazi za one koji vezbaju, i pale se na vezbanje, fitnes i sl. - vezbanje samo po sebi stvara kiselu sredinu u telu. Za one koji ne vezbaju, vec zive normalno, povoljan odnos za unos hrane  bi bio 2 bazno : 1kisleo.
Kiseli pH se najcesce javlja zbog 'kisele' ishrane, a tome dobrano potpomazu emotivni stresovi, izlozenost raznoraznim toksinima, i bilo koji procesi koji celiji oduzimaju kiseonik. Posledice kiselog pH i kisele ravnoteze su: smanjena sposobnost tela da apsorbuje minerale i oatale hranljive cinioce, smanjena proizvodnja energije na celijskom nivou, smanjena sposobnost za obnavljanje celija, smanjena sposobnost tela za detoksifikaciju od teskih metala, a to sve vodi ka kasnijem, neminovnom brzem ili sporijem propadanju imunog sistema.
Jos jednom, ako je neka hrana kisela, to ne znaci da takav efekat ostavlja na nase telo. Sledece tabele, pregledi i klasifikacije su za one koji zele da nastimuju svoj telesni pH. 0-7 je kiselo, 7-14 je bazno, 7 je neutralno. 'Kiselo' telo je magnet za bolesti, ono sto jedete i pijete ce uticati koliko ce vas telesni pH pasti. Najvaznija je ravnoteza.

POVRCE SA BAZNIM EFEKTOM
Kupus, brokoli, plavi patlidzan, sargarepa, celer, krastavac, zelena salata, zeleni pasulj, zeleni grasak, beli luk, crni luk, pecurke, rotkvice, biber, psenicna trava, lubenica, spanac, bundeva, krompir, paradajz(ni voce ni povrce, al' ajde), karfiol, paskanat, cvekla...

VOCE SA BAZNIM EFEKTOM
Limun, jabuka, jagoda, malina, kupina, ribizla, kajsija, kokos, suve smokve, grozdje, grejpfrut, pomorandza, mandarina, banana, kruska, breeskva, suvo grozdje, zeleni limun,  tropsko voce, avokado, visnje, ananas...

RAZNO SA BAZNIM EFEKTOM
sokovi od voca i povrca(imati na umu da sok nije isto sto i samo voce ili povrce), mineralne vode, probiotske kulture, melasa, granule lecitina, ljute papricice, cimet, kari,  djumbir,  senf, morska so, jabukovo sirce, zacinsko bilje( velika vecina).

Minerali sa baznim pH su kalcijum pH12, magnezijum pH9, natrijum pH14, kalijum pH14, cezijum pH 14.  

'KISELO' POVRCE, VOCE I ZITARICE
Tikvica, maslina, kukuruz, socivo(lece), borovnica, brusnica, svo konzervirano i glazirano voce, sljive i suve sljive(one ostavljaju bazni ostatak ali imaju kiseli efekat na telo), svi pasulji osim zelenog, sve vrste pirinca, jecam, kukuruzni skrob, raz, psenica, ovas...

'KISELE' NAMIRNICE
Belo psenicno brasno i bilo sta spravljeno od istog, hleb, sojino mleko, bademovo mleko, pirincano mleko, puter, sir, procesirani sir, sladoled, orasi, kikiriki, puter od istog, pa zatim 'kiseli' zivotinjski proteini iz slanine, govedine, junetine, svinjetine, ribe(losos, sardine, saran, tuna, bakalar, stuka,  curetine, skoljki, jastoga, racica, zecetine, srnetine, kobasica, organskog mesa, potom ulja(suncokretovo, kukuruzno, laneno, maslinovo, susamovo, kanabisovo, avokado ulje, ulje od safranike), mast, secer(bilo koji),

'KISELA' PICA I OSTALO
Pivo(pH2.5), vino, zestina, kafa(pH4), kakao, raznorazna bezalkoholna gazirana i negazirana pica(koka kola pH2), svi lekovi, sinteticke psihodelicne droge, pesticidi, herbicidi, duva...

Obzirom da postoji dosta ovakvih klasifikacija, sto u stampanoj formi, sto na netu, nekako se izdvojila grupa namirnica za koju jos precizno nije utvrdjeno kakav efekat ostavlja na nase telo. Tu spadaju: piletina, jaja, cajevi, med, kombuha, lan, mleko, lesnici, bademi, organsko mleko, jogurt, seme suncokreta........

Posmatrano sa tacke pH vrednosti tabela bi otprilike ovako izgledala (od baznih ka kiselim):
pH 9.0 Limun, lubenica
pH 8.5 Dinje, grozdje, persun, kivi,  kruske, ananas,  suvo grozdje, umeboshi sljive, sokovi od povrca i voca, susene smokve, susene urme, papricice, mango, papaja, maline, mandarine, crni luk.
pH 8.0 sveze urme i smokve, slatke jabuke, kajsije, banane, sargarepe, celer, beli luk, avokado, grejpfrut, zelena salata, nektarine, breskve, bundeve, spanac, brokoli.
pH 7.5 kisele jabuke, cvekla, kupus, karfiol, djumbir, krompir, jagode, masline
pH 7.2-7.3 bademi, domaci krastavcici, articoka, tresnja, krastavci, domaci med, pecurke, zrelei sveze masline, rotkvice, seme susama, paradajz, maslinovo ulje, razni zacini, umebosi sirce, kafa u zrnu, kokosovo i laneno ulje. 

pH 5.0 vestacki zasladjivaci
pH 5.5 govedina, gazirana pica, belo brasno, lekovi, svinujetina, jagnjetina, testa i kolaci od belog brasna, przena hrana, svi seceri, pivo, cigarete(fabricke), curetina, kvasac, rafinisana so, obicna i jodirana, beli pirinac, ulje od pamuka, sirce(sva osim jabukovog).
pH 6.0 riba, vocni sokovi sa secerom, cigarete(od svezeg duvana), kiseli krastavcici, melasa, hleb od ovsa, raza, jecma, pirinca, kazein(protein mleka), rafinisane zitarice(tipa corn flakes), skoljke, vino, mast, palmino ulje, zasladjeni jogurt, kikiriki, brusnice, kakao, procesirani sir.
pH 6.5 sir, kecap, majonez, integralni pirinac, kokice, kukuruzni hleb, kafa, kozje mleko, sojino mleko, sojin sir, kravlje mleko, guscetina, skoljke, curetina, bademovo i susamovo ulje, pachetina, suncokretovo i grozdjano ulje.
pH 6.7-6.8 sljive, suve sljive, kokos, kozje mleko(homogenizovano), kravlje homogenizovano, i vecina proizvoda od istog, senf, pistaci, razni pasulji, pasterizovan med, semenke bundeve i suncokreta, vanila, alkohol... 

Kako bi neutralisali jednu casu koka kole koja ima pH 2, potrebno je 32 case vode koja ima pH 10.
U svetu emocija  baznu sredinu stvaraju  mir, meditacija, molitva,  ljubav, dobrota, a kiselu preteran zamor, bes, strah, stres, ljubomora.

OHNE ZÜCKER

1974. godine koka kola je postala korporativni partner FIFA. 1982. godine u USA je po prvi put predstavljena Diet Coke. Sesnaest godina kasnije, 1998, koka kola je potpisala sa fifom nevidjeni ugovor, kojim pokriva Svetsko prvenstvo, i za muskarce i za zene, kup konfederacija, gomile takmicenja za mlade fudbalere, a uskoro ce krenuti i World Cup Trophy Trip iliti svetski cirkus po raznim tackama ove planete. 2005. godine koka kola je potpisala novi ugovor sa fifom, do 2022. godine. To je bio potez koji je naterao cermena i siioua koka kole Nevila Isdela da, na potpisivanju ugovora, izjavi kako nam 'ponovno koka kolino vezivanje za fifu pruza nove mogucnosti da zblizimo ljude preko fudbala'. Mozda. Ali ono sto je sigurno je da godisnje zaradjuju neznamkoliko milijardi dolara od prodavanja sranja covecanstvu. Putem vise nego agresivnog marketinga, domisljatih, duhovitih i simpaticnih reklamnih spotova, koka kola se odrzava sveprisutnom u nasim zivotima. Always Coca Cola, Siempre, Toujours...grab a coke and smile....
U medjuvremenu, u poslednjih dvadeset i kusur godina, obican beli secer je napljuvan do daske, narod se konstantno izlagao pricama o stetnosti rafinisanog secera a iza ledja se na trziste ubacuju proizvodi pod etiketom bez secera, sugar free, ohne zucker...do danas jedno ogromno trziste.  Na kojem je glavni proizvod vestacki secer, opasan otrov, a ljudi ga kupuju ''dobrovoljno'',  nakon sto su im dobrano isprani mozgovi.  Diet pica su najjace povezana sa sportom i zdravljem, jer su sugar free. A prava istina lezi u cinjenici da unosenjem sugar free proizvoda covek se casti sa koktelom neurotoksina i potencijalno karcinogenih supstanci.
Slican koktel covek u sebe unosi putem hrane zacinjene vegetom ili bilo kojim slicnim dodatkom tipa c zacin...bilo sta sto je predstavljeno kao poboljsivac ukusa. Na etiketi uvek stoji mono sodium glutamat(MSG), odnosno mono natrijum glutamat - neurotoksin. No, da se vratimo diet pica, najpopularniju diet coke. 

Dok sa uzivanjem ispijate svoje kolicine diet coke, pokusajte da stvorite sebi sliku kako vam u telo istovremeno ulaze: aspartam i acesulfam K (vestacki seceri/zasladjivaci - neurotoksini), fosforna kiselina(upropascuje zube i kosti), boja amonijum sulfit karamel( ostecuje DNK), izolovani kafein, natrijum benzoat, limunska kiselina...

Aspartam svoju toksicnost ispoljava tako sto se vremenom razlaze na svoje metabolite aspartamsku kiselinu, fenilalanin i metanol. Ovome dodatno doprinose i losi uslovi cuvanja proizvoda, pogotovo toplota. Inace, aspartam u nasem telu se razlaze na gore pomenute metabolite, tako da nam je njihov unos zagarantovan, bilo to od ''svezeg'' ili ''bajatog'' aspartama. Pored glavobolja, vrtoglavica, mucnina, promena raspolozenja, slabosti misica, gubljenja memorije, raznih osipa, opsteg zamora, bolova u zglobovima i misicima, aspartam znatno povecava pojavu limfoma, mozdanih tumora.

Acesulfam K izaziva rak kod zivotinja. Produkt njegovog razlaganja, acetoacetamid ostecuje tiroidnu zlezdu kod pacova, zeceva i pasa. Acesulfam K se najcesce koristi kako bi prikrio prirodno gorkast ikis aspartama. Nije uradjena nijedna studija koja pokazuje da li je kombinovanje dva zasladjivaca bezbedno i da li proizvodi neke toksicne nusprodukte. 

Fosforna kiselina - doprinosi ostecivanju zubne gledji, izvlaci kalcijum iz kostiju. Deci koja unose redovno fosfornu kiselinu vremenom kosti postaju krte, povecava se rizik od cestih preloma.

Limunska kiselina, zasebno je relativno bezopasna, ali kada je smesana sa kalijum ili natrijum benzoatom, vremenom tokom skladistenja, pa jos i ako je temperatura visa, pomaze da iz benzoata nastane benzen, izuzetno otrovno jedinjenje, jedan od primarnih karcinogena.

Natrijum benzoat (E211) - ljudi koji pate od astme, rinitisa i urtikarije(koprivnjace) unosenjem natrijum benzoata u velikoj pogorsavaju svoje simptome. Kao sto sam napomenuo, u kiseloj sredini, benzoat se raspada i nastaje benzen, koji se  moze u gaziranim picima naci u i do 40 puta vecoj koncentraciji od ''bezbedne''.

Amonijum Sulfit karamel (E150d) koji sluzi za bojenje pica, dobija se grejanjem secera i dodavanjem nekih amonijum i slufitnih dodataka. Za ovo se sve vise koristi GM secer. Amonijak je otrovan kako god da se unosi, a karamel sa amonijacnim sastojcima moze ostetiti gene i moze izazvati uvecanje creva i bubrega, ostecuje vitamine B kompleksa. Ova vestacka boja nije ispitivana na karcinogenost.  

Bez pretranog zalazenja u nauku i molekularni nivo cele ove price, to bi bilo to. Vestacki seceri su neurotoksini - ekscitotoksini, nadrazuju nervnu celiju dok ova ne vrisne. Cuvajte svoje nervne celije, ako je za verovati nauci, imamo ih ogranicen broj, bez mogucnosti regeneracije.
Oslobodite se iluzije ''Bez Secera'' - secer je tu, samo onaj vestacki. I unistava vam mozdane celije. Iz dana u dan. Diet Coke, Diet Pepsi, sugar free zvake  i bombone, diet jogurti, diet sladoledi...samo da vi budete zdravi i pravi, da vam se ph u ustima posle jela vrati u normalu, da se secate najbolje piletine, zacinjene vegetom, koju ste neznamkada jeli.......vremenom cete se samo toga i secati...

P .S. Da ne bude zabune - izbor izmedju obicnog belog i vestackog secera se svodi na izbor manjeg ili veceg sranja koje cete uneti u svoj organizam.

DIJETE

Posveceno svima koji su bilo kada bili, koji jesu i koji ce biti u buducnosti na nekoj od milion vrsta dijeta.

Koliko puta ste sebi (a i drugima) rekli - ''pocinjem sa dijetom''? I u koliko slucajeva je ta dijeta imala dugorocni efekat? Milioni ljudi sirom sveta traze i trazice nacine kako da smrsaju. U ponudi na raspolaganju imamo hiljade vrsta raznih dijeta, sto je u principu dobro, jer ne moze jedna dijeta da pomogne hiljadama ljudi, ali............problem se nalazi u tome sto masa ljudi koja zeli da smrsa se nalazi pred zlobnim izazovom - ponudjeni su im raznorazni preparati za gubljenje tezine sa sve reklamom - jedite kako i koliko hocete a smrsajte za tolko i tolko kg dnevno/nedeljno/mesecno. Cak i dijete koje ne podrazumevaju neke cudesne preparate, one dijete koje imaju odredjen rezim ishrane nisu delotvorne. Zasto? Zato sto covek ne moze vecito da bude na dijeti. On ce biti neko vreme, a posle toga ce se u jednom trenutku vratiti na svoj stari rezim ishrane. Vratice se nazad sve covekove(uglavnom lose) navike po pitanju hrane i ishrane. U tim slucajevima ce najcesce doci do vracanja na staru tezinu, a jos cesce dolazi do jos veceg gojenja, i kilaza postaje veca nego sto je bila.

Sve sto je sagradjeno na pogresnim osnovama, nikako ne moze imati kasnijeg uspeha. Vecina ''dijetalnih'' programa su isuvise komplikovani, i najcesce se reklamiraju preteranim obecanjima i rezultatima. Dokle god ne prihvatite realnost da je gubljenje tezine proces ucenja, koji zahteva istrajan rad i fokus, do tada cete nastaviti po starom - da trazite brza i jednostavna resenja za skidanje kilaze, koja najcesce predstavljaju samo gomilu lazi i obmana.

Dugorocni uspeh u gubljenju tezine, i poboljsanju zdravlja, podrazumeva ne samo promenu u onome sta i kako jedete, vec i kako zivite. Postizanje rezultata mora biti obavljeno na nacin koji pomaze vasem telu da dodje do optimalne tezine. U stresnoj i ubrzanoj civilizaciji, u kojoj se nalazimo, vecina nas na razne nacine trazi beg od surovih realnosti. Alkohol, droge, cigarete, hrana. Sve same navike. Kao glavno opravdanje za nevodjenje racuna o sebi najcesce navodimo nedostatak vremena. Ali zato se moze provesti 3 sata ispred Tv-a ili kompjutera, to je ''ok''....dalje, zivimo u zagadjenoj sredini, oko nas su na sve strane otrovi koji nam narusavaju zdravlje i ugrozavaju zivote. Uce nas vec decenijama kako su male kolicine otrova bezopasne, ali naravno da nisu. stotine i hiljade netestiranih hemikalija nam trpaju u hranu, vodu, kozmetiku i sredstva za ciscenje. Na sve to dodajte stres, koji je No.1 otrov u odnosu na prethodno navedene. Edukujute se po pitanju otrova koje unosite u svoje telo, ili jednostavno budite neposredni svedok propadanja vaseg tela.

Da bi ''dijeta'' uspela, moraju se prvo razgraniciti neke stvari. Mehanizam - imam visak kilograma - idem na dijetu - skinuo sam kilograme - prestajem sa dijetom, nikako ne funkcionise ispravno. Ono sto se mora naglasiti je to da je potrebna promena u samom razmisljanju i pristupu temi gubljenja tezine. Ono sto treba uspostaviti je jedna trajna promena u razmisljanju i shvatanju - ono sto cini osnovu vase buduce ''dijete'' je promena misljenja o vasem zdravlju i telu. Ta promena se mora ogledati u vasoj cvrstoj odlucnosti da promenite svoj trenutni izgled. Znaci, ne neke sestonedeljne dijete, nego cvrst stav da zelite promenu i da zelite dobro sebi.

Kada se odlucite za dugorocnu promenu, morate se suociti sa svim sranjima koja unosite u svoja tela. Vase telo i mozak trebaju odredjenu hranu i hranljive cinioce kako bi funkcionisali ispravno. Ako neko od vas ima kola koja idu na plin, neka pokusa da sipa dizel u rezervoar za plin. Da vidimo kako ce i dokle kola dogurati. Analogija je ljudsko telo i hrana.Vremenom, kroz istoriju, ljudska bica su postala bica navike. Mi pratimo iste rutine i sablone iz dana u dan, iz godine u godinu. Razmislite sta sve radite ujutru kada ustanete i uvece pre nego legnete u krevet. Ljudskoj masini je postalo osobeno da je vozi autopilot, stalno ponavljajuci iste akcije, bez nase potrebe da razmisljamo o njima. U medjuvremenu, dok ne razmislite dobro, znajte da nikada necete doneti dobro svom telu kroz brzoplete akcije i quick fix resenja.

I za kraj - nagon i potreba za resavanjem pitanja prekomerne tezine ne treba da poticu od kozmetickih/estetskih potreba, vec zdravorazumnih potreba za zdravim telom, umom i duhom.

(...jos jedna u nizu) PREVARA...

...obmana, iluzija, zabluda koja je bitno promenila sliku nase realnosti i kojom je covecanstvo na duze staze zesce zastraseno.......................key words AIDS, HIV, AZT......iako vecina sigurno zna, pojasnicu skracenice. AIDS - Acquired Immune Deficiency Syndrome(steceni sindrom nedostatka imuniteta), HIV - Human Immunodeficiency Virus(ljudski virus koji izaziva nedostatak imuniteta), AZT - azidotimidin (uzasno toksicno jedinjenje koje se ''obolelima'' od aids-a prezentuje kao lek). Bas prikladno - imamo bolest(tacnije, dali smo joj ime), izaziva je virus, a tu je i lek. Sveto trojstvo, nema sta.

Licnost koja je svetu obznanila da HIV(i samo HIV) izaziva AIDS je Robert Galo, americki naucnik koji je otvorio i postavio put za dogmu da sidu izaziva virus, pa jos ljudski. Veliki broj zdravorazumnih naucnika sirom sveta odbacuje ovakvu tvrdnju, obzirom na brojne propuste tokom istrazivanja i potpuno laznog, odavno opsteprihvacenog, testa na HIV. Cak je i Galov partner u HIV izaziva AIDS teoriji, Luj Montanje, 1989. godine priznao :'' HIV virus nije u stanju da izazove takvo unistenje imunog sistema kakvo imamo kod obolelih od AIDS-a''. Mala digresija...kada nase telo napadne neki virus, ono se brani tako sto stvara antitela koja imaju zadatak da se bore protiv virusa. Test na HIV, nije test kojim se utvrdjuje PRISUSTVO HIV VIRUSA, to je test kojim se utvrdjuje PRISUSTVO HIV ANTITELA. Iz tog prostog razloga, test nema smisla. A posle testa sledi ono najgore - HIV pozitivan! Ali, onaj ko je HIV pozitivan, nije pozitivan na HIV virus, vec na HIV antitela(ima ih u svom organizmu). Postoji masa ljudi sirom sveta koji su odavno dijagnostikovani kao hiv pozitivni, ali bolest ne razvijaju, nema virusa. Na celu halabuku oko side se dodaju jos i statistike... izvestaji se uvek prepravljaju, kasape i kroje kako bi potvrdili zvanicnu dogmu. Zdravstvo kao institucija tezi samo da podrzava i produzava zvanicnu dogmu. CDC(center for disease control) je do sada tri puta menjao, tj. apdejtovao definiciju aidsa i obolelog. Pri svakoj promeni definicije, ukljucivano je sve vise ljudi, pogotovo zena, prema poslednjoj definiciji - svaka zena koja ima rak grlica materice, a pokaze se HIV pozitivna na zvanicnim testovima, za nju se smatra da je obolela od side. Znaci, da je na snazi ostala prvobitna definicija, do sada bismo imali veliko smanjenje broja slucajeva aidsa, a sa novim definicijama smo dobili sliku po kojoj je epidemija side eksplodirala, i nezaustavljiva je ....nema leka.

HIV ne izaziva sidu. HIV najverovatnije ne izaziva nista. HIV je slab virus, i nije u stanju da do te mere degradira nas imuni sistem. AIDS se ne prenosi seksualnim putem!!! Kakva uvala, a? Industrija kondoma je do sada zgrnula gadne pare, i uterala ogroman strah od izrazavanja nase seksualnosti, samim tim i ispoljavanja i sirenja nase kreativne snage.

Opsteprihvaceni mit da virus izaziva aids je ugradjen u osnovu dijagnoze i tretmana aidsa. Odete kod lekara i tamo vam saoopste da ste HIV pozitivni(jos jednom-pozitivni na hiv antitela, ne na hiv virus). Zbog propagande i opsteprihvacene dogme, vecina vec tada pocinje da umire mentalno i emotivno. Izmustrani su da veruju da je smrt neizbezna. Strah od smrti ih tera da prihvate, najcesce i zahtevaju, tretman hemikalijama koje bi navodno trebalo da pomognu(AZT znan jos pod imenima zidovudin(ZDV), retrovir). Hemikalije se prodaju pod izgovorom da umanjuju kolicinu virusa u telu. A koja je to kolicina niko ne zna, jer se to ne testira. AZT je prvobitno napravljen kao lek za hemoterapiju, ali otkriveno da je isuvise toksican cak i za to. Efekti tretmana AZT-om su bili takvi da je posle tremana daleko vise bilo ubijenih zdravih celija nego kancerogenih. AZT unistava imuni sistem, AZT izaziva aids. Ljudi umiru od tretmana AZT-o, ne od virusa. AIDS u sustini predstavlja narusavanje rada i ravnoteze naseg imunog sistema. Najcesci uzrocnik loseg rada imunog sistema je losa i nepravilna ishrana, a ne neki virus.

Jos jedan od idiotizama zvanicne AIDS dogme je taj da je stav zvanicne medicine da svako ko umre od unistenog imunog sistema se okvalifikuje da je umro od aidsa. Znaci , ako ste hiv pozitivni a umrete od tuberkuloze, upale pluca i jos gomile, sa aidsom nepovezanih, bolesti dijagnoza je smrt od aidsa. Ako niste HIV pozitivni a umrete od neke od ovih bolesti, onda se kao uzrok navodi ta konkretna bolest. Eto vam kako se prave statistike. Mnogo ljudi koji umru od aidsa nisu hiv pozitivni. Pre desetak i kusur godina razni aids istrazivacki centri, finansirani naravno drzavnim parama, su digli buku i dreku da je oko 2.000.000 amera HIV pozitivno i da ce se kod velike vecine razviti aids. Ali do toga nikada nije doslo. Zasto? Zato sto HIV ne izaziva aids. Ako zelite uzroke aidsa, trazite ih tamo gde ih treba traziti - los rad imunog sistema ili unisten imuni sistem. Sagledajte sve cinioce i faktore koji mogu ozbiljno da ugroze nas imuni sistem. Pa ih saberite...sinergija, zajednicko dejstvo. I eto odgovora kako nam se sjebe imuni sistem. Ali, propaganda, medicinska zajednica, farmaceutska industrija, industrija kondoma, zvanicni mediji, zvanicna nauka ne zele bilo kakvo remecenje njihove dogme o aidsu. Isuvise je tu para u pitanju da bi se dozvolila neka dublja rasprava na tu temu. Zato i postoji 1.decembar, svetski dan ''borbe'' protiv aidsa. Bilo bi interesantno videti kolicine novca sirom sveta utrosene za taj dan. Organizovace se raznorane tribine, edukativni kursevi za raju( koji se svode na - koristite kondome), upoznavanje sa ''protivnikom''...tu je i sveprisutno sazaljevanje obolelih, i nastojanje da im pomognemo da istraju... tako sto cemo ih se jednom godisnje setiti...umesto da ih bodrimo i vadimo iz tripa neizbezne smrti, mi organizujemo podrsku jedan dan godisnje. Istina, tesko je izbaviti se iz pakla stvorenog sugestijom(tacnije ispiranjem mozga) da je smrt u slucaju aidsa neizbezna. Ako covek dospe na taj kolosek, tesko ce se naci skretnicar koji ga moze izbaciti sa tog koloseka. Ali ne treba odustajati...prvi korak je oslobadjanje od stega nametnutih dogmom o aidsu...

PUŠAČI NAPRED, ostali STOJ! 3

Pusenje ubija. Duvanski dim steti ljudima u vasoj okolini. Pusenje izaziva zavisnost! Potrazite strucnu pomoc za odvikavanje...

Ovakve i slicne poruke se mogu procitati na cituljama postavljenim na kutije cigareta. Rak pluca, srcana oboljenja, emfizemi, tumori...sve same grozote. Pusacima se svaki dan te poruke utiskuju u um, bili oni svesni njih ili ne. Svakodnevno mustranje, a bez direktnog kontakta. Poput nekog glavnog negativca, koji u poslednjih 5 minuta nekog filma drzi u saci pozitivca tako sto mu njegovu dragu drzi na nisanu, udara ga tamo gde boli odn. voli, tako isto industrija ''zdravlja'' udara pusace tamo gde ih najvise boli + stvara im veliku grizu savesti - da rade nesto pogresno, da stete sebi, da stete drugima...jos malo pa ce u zatvor da idu. Ali pozitivac na kraju uvek opstane...izmucen, isprebijan, izmrcvaren...ali opstane. Glavni negativac nestaje sa platna. Glavni negativac nestaje kada covek odluci da se sam zainteresuje za svoje zdravlje, tacnije kada covek prihvati cinjenicu da nije dobro 100% prepustiti svoje zdravlje u tudje ruke. Neko mudriji od mene je rekao :'' put ka dubokoj starosti se ne moze naci ako ides tudjim putem''. 

U poslednjih deset i kusur godina covecanstvu je dobrano ispran mozak sloganima antipusackih pokreta i kampanja. Poput onih sa pocetka teksta. A dokazi? Iako nisam advokat, znam da u pravu postoji termin 'teret dokaza'. American Cancer Society(ACS) svake godine objavljuje raznorazne top liste, medju njima i onu koja prikazuje broj umrlih od raka pluca. Ali, na toj listi se ne navodi da li je umrli bio pusac ili ne, a kamoli da li je bio izlozen nekim karcinogenima. I onda se takav podatak koristi u antipusackim kampanjama. Tako je bilo pre deset i kusur godina, u poslednjih nekoliko godina se primenjuju daleko sofisticiranije, ali podlije, metode. Na formularima/smrtovnicama koje lekari popunjavaju postoji jedna linija da se upise kako je doslo do smrti, a tri linije da se upisu uzroci smrti. U U.S.A., koja na svetskom nivou postavlja trendove u zdravstvu, lekare redovno apdejtuju raznoraznim vodicima, smernicama za dijagnostikovanje, definisanje i tretiranje bolesti. Jedna od tih smernica daje instrukcije lekarima da, ukoliko osoba umre od odredjenih bolesti a pusac je, na jednu od onih linija za uzroke da stavi pusenje cigareta. Kuceca poslusnost zajedno sa nedostatkom svesti i savesti cini da se, po instrukcijama ACS, masovno proizvode smrtovnice koje imaju kao uzrok pusenje. Umrli postaje statistika, koja ce sluziti da se njome plasi nevin narod. 

Naucna istrazivanja, koja potvrdjuju da se od pusenja dobija rak, a koja su detaljna, temeljna, koja su uzimala u obzir celokupni lifestyle ispitanika, se tesko mogu naci. Sva ta '' naucna istrazivanja'' su u stvari samo case studies, tj. studije pojedinacnih slucajeva, kod kojih se iskljucivo posmatra uzrocno posledicna veza pusenja i raka. Znaci, sebi su postavili krajnji cilj, pa su krenuli da dokazuju. Tako se moze dokazati bilo sta. To su npr. uradili sa darvinovom pretpostavkom. Postavili su krajnji cilj - dokazati da je covek nastao evolucijom - zadnjih 150 godina je masa naucnika zavedena ovim ciljem. I dalje je. Da se vratim...u studijama se nisu uzimale ostale zivotne sklonosti, okolnosti i navike ispitanika. 

AZBEST i pusenje, kao uzrocnici raka pluca, se ne mogu meriti, nisu u istoj klasi. Pusenje je daleko bezazlenije od izlozenosti azbestu. Azbest je svuda oko nas. Najvise ga ima u staroj dobroj izolaciji, staklenoj vuni...da ne duzim, ko zeli nesto o azbestu, ima ovde      http://zaoduh.blog.rs/blog/zaoduh/zdravlje/2007/07/25/azbest

Dalje sa izazivacima raka pluca : nikl i njegova jedinjenja, arsen i njegova jedinjenja, berilijum i njegova jedinjenja, kadmijum i njegova jedinjenja, ima jos gomila ne mogu da nabrajam, ima u nekom mom tekstu...ovakvih, i slicnih, zagadjivaca je u nasoj okolini i prirodi u zadnjih 30-tak godina sve vise i vise, a sva paznja je usmerena na pusenje. Istina je da cigarete sadrze otrovne supstance, ali one ne poticu direktno od duvana, vec od hemikalija kojima se tretira duvan u proizvodnji cigareta (ne zaboraviti i sve vise zagadjeno tlo na kojem biljke rastu).

Besomucnim ponavljanjem Pusenje Ubija! se skrece paznja sa nekih drugih stvari...npr. kazu da pusenje izaziva srcane bolesti. OK. Ajde sad da pogledamo jednu pojavu kod srcanih bolesti i problema - kalcijum zakrci arterije, krv ne moze normalno da prolazi i dolazi do kurcslusa. Ali cekaj, zar kalcijum nije dobar? Jeste. A sta vecina glupih belih ljudi koristi kao osnovni izvor kalcijuma? Kravlje mleko. Jeste, sadrzi kalcijum. Mnogo kalcijuma. Sasvim dovoljno za malo slatko tele. Ali previse za malo slatko dete. [A odakle kravi kalcijum?] Da bi se kalcijum u nasem telu pravilno iskoristio  neophodno je prisustvo magnezijuma u odnosu 1:1. U kravljem mleku je taj odnos 1:10. Ako casa mleka ima 300mg kalcijuma, ona ima 30 mg magnezijuma, sto znaci da  se samo 30 mg kalcijuma iskoristi, dok ostatak od 270mg besciljno luta i kruzi po nasem telu, vremenom se talozeci po zidovima krvnih sudova. A posle se pitaju - tako mlad covek a strefila ga srcka. Tu se u pricu uvlaci bezobrazna farmaceutska industrija, koja se pojavljuje kao miracle man, donoseci resenje za srcane probleme u vidu lekova - blokatora kalcijuma. A glavni i cudesni sastojak tih lekova je magnezijum. Sve ostalo su manje ili vise otrovne, i covekovom telu potpuno nepotrebne, hemikalije. Sledeci put kada cujete da pusenje izaziva srcana oboljenja, ne zaboravite na gorenavedene cinjenice .     

Pusenje cigareta i dalje ostaje stetno, ali manje nego gomila drugih stetnih stvari koje nam se nalaze u bliskom zivotnom okruzenju. Iskreno savetujem pusacima prelazak na duvan, batalite cigarete. Unosicete u sebe nikotin(u njemu je poenta) kako vam je priroda namenila, a ne industrija.

Zacarani krug ludila i psihoza u kojem se covecanstvo po pitanju pusenja nalazi, nastaje kada sa jedne strane imamo  konvencionalnu mudrost, koja nas besomucno mustra, navodno za nase dobro, o stetnosti ppusenja i nikotina,  a sa druge strane, kada duvanske kompanije budu tuzene zbog pusenja kao uzroka smrti, njihova odbrana je - ko vas jebe, sto niste citali upozorenja na kutiji, svesno ste preuzeli rizik.....................pusite sirov duvan. Znam da su mnogi u fazonu - ma ja to nema sanse da pusim, odvratno je, grebe, jako je, tu su i problemi oko prihvatanja tog gesta u okolini i okruzenju(de si nas'o da dimis sa tim sranjem)...ali to su samo predrasude...onako kako ste navikli svoje telo na cigarete, isto tako mozete i na sirov duvan. Ukus i miris cigareta, kao i potreba za istim, su vestacki stvoreni i nametnuti. Priroda je za coveka namenila nikotin........nikotin............nikotin.................nikotin.....................nikotin..............................nikotin.....odoh da spavam.

Do jutarnjeg pusenja...pozdrav i laku noc armiji nikotinindzojera.

PUŠAČI NAPRED, ostali STOJ! 2

Pusenje cigareta i sirovog duvana su dve potpuno razlicite stvari, tj. ostavljaju razlicit efekat na nase telo. Duvan za industrijske cigarete prolazi kroz niz tretmana razlicitim hemikalijama, koji mu daju novu boju, miris, ukus. Vecini pusaca cigareta sa duzim stazom sirov duvan ne prija, jer su svoje telo navikli na arome i hemikalije kojima se tretira duvan u fabrikama. Duvan se hiljadama godina smatra i koriscen je kao medicinsko sredstvo, a informacije koje nam pruza zvanicna istorija kazu da koriscenje i kultivisanje duvana datira od 6000 godina pre n.e. Dakle, i zvanicna istorija nam kaze da ljudi koriste duvan prilicno dugo. Indijanci iz Kalifornije su koristili cist duvan tri samonikle vrste: Nicotiana attenuata, Nicotiana Bigelovii i Nicotiana glauca. Pored glavne uloge u nekim ritualima, duvan im je igrao veliku ulogu u medicini. Obloge od duvana su se koristile u tretiranju otoka, bolova u uhu, ublazavanju reumatskih bolova, ekcema i nekih koznih infekcija. U slucajevima zubobolje obloge su stavljane na desni, i uspesno resavale stvar.  Kod ujeda zmije, lisce duvana se stavljalo na ranu kada se otrov isisa. Ovakvih primera kroz istoriju ima jos mnogo, ali necemo sada detaljisati o tome...

Na osnovu informacija koje su oblikovale danasnji opsteprihvaceni stav o pusenju, duvanu i nikotinu, mi mozemo da steknemo sliku da su pusenje/duvan/nikotin jedan od najvecih neprijatelja koje covek moze da ima. Taktike zastrasivanja uspesno funkcionisu kada se primene na slusajuceg coveka. Masovni PR i masovna histerija se stvara kod nepusaca, kod pusaca unutrasnji razdor - svakodnevno su bombardovani informacijama o stetnosti pusenja i duvana, a sa druge strane, tako im je lepo kada zapale, pa jos posle klope, ili uz kafu, a mozda i pivo. Sva paznja medicinskog i zdravstvenog establismenta je usmerena na besomucne antipusacke kampanje, dok se tim bezobraznim potezom u potpuno deseti plan stavljaju neke druge stvari, neke druge cinjenice, neke druge informacije. Vlade zemalja sirom sveta se predstavljaju kao dobronamerne, hoce da sprece ljude da cine stetu svom zdravlju, a i drugima(onima koji su naseli na second hand smoke bajku, pa se primaju). Za sve to je potrebna masovna kampanja. Ispod tih povrsinskih maski lezi cinjenica da ne postoji dovoljno cvrstih dokaza da je pusenje uzrocnik raka. Jedna stvar mora da se zna, kada se radi neki research na temu stetnosti pusenja, nikada se ne uzima u obzir izlozenost ispitanika hiljadama drugih zagadjivaca iz okoline. Samo se izolovano uzima duvan/nikotin/pusenje.

Vlade zemalja sirom sveta bi zaista bile dobronamerne i zainteresovane za zdravlje ljudi onda bi istim intenzitetom radile PR za stetnost industrijski procesirane hrane, sugar free proizvoda, fluorisanih proizvoda, izlozenost ljudi azbestu, koriscenja benzena u prehrambenoj industriji, prisustvo istog u vazduhu... Od 1980. godine se zvanicno otpocelo sa izdavanjem godisnjih izvestaja o karcinogenima(Annual Report on Carcinogens). U tom izvestaju postoje dve kategorije: known to be human carcinogen(poznat kao karcinogen) i reasonably anticipated to be human carcinogen(s razlogom se pretpostavlja da je karcinogen). Azbest je najveci izazivac raka pluca, nemerljivo veci od pusenja i duvana. Azbest se nalazi u First Annual Report on Carcinogens iz 1980. godina kao known to be human carcinogen, gde se nedvosmisleno navodi da je azbest ozbiljan izazivac i najcesci razlog nastanka raka pluca. Duvanski dim i ''pasivni'' dim (second-hand smoke, ETS-environmental tobacco smoke) se nalaze u Devetom godisnjem izvestaju o karcinogenima iz 2000. godine takodje pod kategorijom known to be human carcinogens. Dakle 20 godina posle azbesta, pusenje je uvrsceno na listu poznatih karcinogena, i sva buka i halabuka je bacena na duvan, nikotin, pusenje. Sirom sveta, pusenje je zabranjeno na javnim mestima, s tim sto definicija ''javnim'' iz dana i dan postaje sve sira. Zabrana polako pocinje da se primenjuje na sva mesta gde se ljudi skupljaju - parkove, stadione, kafice, nocne klubove, pijace...

Ne postoji nacin da vladate nevinim covekom. Jedini nacin kojim mozete vladati nevinim covekom je da ga ucinite da se oseca krivim, da ga oznacite kao kriminalca. Kada nema dovoljno kriminalaca, oni bivaju stvarani na ovaj ili onaj nacin. U ovom slucaju pusaci postaju KRIMINALCI koji krse ZAKON. A pritom im je natovareno osecanje krivice i grize savesti zbog toga sto ''znaju'' da cine lose svom telu, a i dalje puse. A sa druge strane, covecanstvu se besomucno, prljavo i podlo stimulisu i naturaju potreba i neophodnost fluorisanih pasti za zube i sugar-free proizvoda. Fluor i aspartam(vestacki secer)nasem telu cine nemerljivo vecu stetu nego pusenje i nikotin. Ali takvu informaciju necete cuti u mainstream medijima, tamo cete gledati masovne kampanje na nivou debilizma, kreirane od strane mladih, poletnih i nadasve''kreativnih'' ljudi, iz marketinskih agencija ,kojima je ocigledno najvaznije da  imaju pored svog imena titulu, designer ovaj ili onaj, account manager ili slicno.

Sa druge strane, ni industrija duvana nije nevina, i oni rade isto PR kampanje putem kojih nastoje da zabasure neke cinjenice, a to je uticaj hemikalija koje koriste u proizvodnji za tretiranje i obradu duvana. Oni moraju neprestano da doniraju kintu za svakakva istrazivanja, a potom vade stvari iz konteksta, isto kao i njihovi protivnici. Sporazum, napravljen izmedju 192 zemlje clanice Svetske Zdravstvene Organizacije, potpisan je u maju 2003, a zakon je postao 90 dana kasnije, posto ga je 40-ta zemlja po redu ratifikovala. Do 2005. godine 167 zemalja je potpisalo pakt, a u 57 je bio ratifikovan. Visoki zvanicnici raznih svetskih organizacija sa svojim izjavama jos vise cementiraju postavljene dogme oko pusenja.Sporazum, pod imenom Framework Convention on Tobacco Control, je dao clanicama rok od tri godine da postave upozorenja na paklice(kod nas poznatije kao citulje) i pet godina da potpuno zabrane reklamiranje, sponzorstvo i promociju duvana i duvanskih proizvoda. Takodje sporazum predvidja visoke takse na cigarete i duvan uopste. Kada se sagleda malo veca slika planete mi mozemo videti da je covek nemilosrdno unistava, voda, zemlja, vazduh, atmosfera, sve je zagadjeno, unisteno, tlo na kojem rastu biljke je napunjeno do vrha hemikalijama koje ispustaju razne industrije ali i sam covek, vode takodje zagadjene svim i svacim(a mainstream mediji nece da spominju jedan od buducih ratova na planeti - za pijacu vodu), vazduh pun stetnih gasova, isparenja...u svojoj zivotnoj okolini smo izlozeni, najcesce dobrovoljno, masi otrovnih i stetnih hemikalija koja nam dolaze iz industrijske hrane, kozmetike, lekova...i jedna od najvecih briga koju danas covek treba da ima je pusenje i njegovo zabranjivanje?!?!?!? Ameri(uslovno receno) biju po planeti koga i kako hoce, bio-hemijska, elektromagnetna i ostala oruzja za masovno ubijanje se proizvode punom parom. Sledece na dnevnom redu je uvodjenje demokratije u Kinu. Samo to je nedostajuci deo puzzle, jer, SAD vec postoje, po istom obrascu je stvorena i dalje se razvija EU(1 kontinent, gomila saveznih drzava, 1 narod - evropljani, 1 novcana valuta, jedna vojska), ostaje samo kina da se pokori kako bi nastala neka azijska unija ili slicno. Relativno uskoro, severna i juzna amerika ce imati jednu valutu - amero, to vise nije nikakva tajna, mozda jeste javna, nemam pojma. Misli covecanstva se sa ovakvih globalnijih stvari skrecu, izmedju ostalog, zamagljivanjem ociju putem antipusackih i antinikotinskih kampanja, fokusiranjem problema coveka na neke manje bitne ili nebitne stvari koje okruzuju coveka. Veliki udarac za industrijski rak je bila nedavna smrt supruge glumca Kristofer Rivsa, Supermena, od raka pluca, a niti je bila pusac, niti je bila izlozena pasivnom pusenju. Vest je samo stidljivo objavljena, bez nekih pojasnjenja ili objasnjenja kako je dobila rak pluca a nije bila pusac niti pasivni pusac.

Alkohol je  velika varalica, u stanju je da prevari minimum 4 vrste receptora. Alkohol blokira acetilholinske receptore, za razliku od nikotina koji ih aktivira. Alkohol na receptoru ne radi nista osim sto sedi i blokira nam proces razmisljanja, nikotin cini suprotno.  Jedna od interesantnih stvari primecena je prilikom pustanja turbo-genetickih virusa u promet(SARS i slicno), a to je da, konkretno u slucaju SARS-a, su pusaci cinili 2% od ukupnog broja obolelih.

U tretmanu Parkinsonove i Alchajmerove bolesti nikotin se sve vise pokazuje kao nezamenjiv, a najefikasniji i najjeftiniji nacin uzimanja je putem pusenja duvana. Ako se malo potrudite pa detaljnije prosurfujete netom naletecete na gomile istrazivanja, naucnih izvestaja, i to od lekara  i naucnika zvanicne medicine, koji govore o izuzetno korisnim medicinskim svojstvima i upotrebama nikotina u tretiranju nekih bolesti i problema. Bolest pod imenom myasthenia gravis je ljudska bolest koja je direktno izazvana nefunkcionisanjem nikotinskih receptora. A zvanicna medicina direktno laze u svojim opsteprihvacenim izvestajima da nikotin direktno smanjuje funkciju nikotinskih receptora, sto je za svakog zdravorazumnog naucnika potpuno neprihvatljivo. Moderna istrazivanja(a nisu finansirana od strane industrije duvana) pokazuju da dnevni unos nikotina povecava za 40% broj acetilholinskih receptora. Vecina pusaca ima svoju granicu na kojoj dostizu, za njih dovoljnu, kolicinu nikotina, i posle te granice im nije potrebno da unose sve vise i vise nikotina, jer se nivo zadovoljstva nalazi na granici koja je vec dostignuta. Da se razumemo, i posle ovog teksta, pusenje cigareta ostaje stetno, ali daleko manje negoli neki druge stvari kojima smo, najcesce dobrovoljno, izlozeni. A da ne bi doslo do nekih nesporazuma, ja ovo ne pisem sa ciljem da propagiram i promovisem pusenje, vec cisto pruzam uvid i u ostale delove price o pusenju/nikotinu/raku. 

PUŠAČI NAPRED, ostali STOJ!

Disclaimer: Pusenje cigareta jeste stetno, i da, pusenje MOZE da izazove rak,ali...

Narednih nekoliko tekstova cu posvetiti pusacima, njihovim strastima, problemima, zabludama, strahovima.

Duvan (nicotiana tabacum) je lekovita biljaka. Covek je, pored kanabisa, koristi i kultivise od kad zna za sebe. Svi narodi sirom sveta su se kroz istoriju upoznali sa lekovitim dejstvom ove biljke, i to je cinjenica koja se jako tesko moze osporiti. Ako ukucate na guglu duvan, kao odgovore dobicete masu sajtova, koji svi vrte jednu te istu pricu: cigareta=metak u celo, videcete taktike plasenja, zastrasivanja, dezinformacija, lazi, zabluda, predrasuda, nagomilano neznanje(primer - Duvan je smrtonosan u svakom obliku). A sve je to zbog toga sto je covek odgajen da slepo veruje autoritetima, tj. izvorima ''znanja i informacija'' koji su mu predstavljeni kao neosporni, jedni jedini bogomdani autoriteti. 

Ovde se necemo baviti tim bezobzirnim i bezobraznim taktikama, ovde cemo se posvetiti zdravorazumnom i sto je moguce detaljnijem(a da to bude vecini shvatljivo) objasnjenju nekih stvari. Za pocetak: NIKOTIN NIJE KANCEROGENO JEDINJENJE! PUSENJE CIGARETA NE MOZE IZAZVATI RAK SAMO, KAO NI BILO KOJI DRUGI UZROCNIK RAKA. RAK UVEK NASTAJE ZAJEDNICKIM DEJSTVOM NEKOLIKO IZAZIVACA RAKA. Znaci, ako bi covek ziveo u zdravoj sredini, i zdravo se hranio, pusenje cigareta mu ne bi naskodilo ni najmanje. Ako pogledate slike ili video snimke reportaza o najstarijim osobama na svetu, ni jednu od tih osoba necete videti bez cigarete ili dzointa. Ako su ljudi pusili vekovima duvan, koji kako nam kazu ubija, kako je onda covecanstvo doguralo do brojke od 6 milijardi ljudi? Nesto tu ne stima. Da se prebacimo sada na taj zloglasni nikotin...glavni sastojak biljke duvan. 

Nikotin je prirodni alkaloid, formule C10H14N2. Nalazi se u liscu i korenu duvana vezan dvobaznom jabucnom i trobaznom limunskom kiselinom. Sacinjavaju ga tri elementa koja imaju mocno dejstvo na nas organizam, ugljenik, vodonik i azot. Duvan, u zavisnosti od vrste, sacinjava 0,5-10% nikotina, cigarete u proseku sadrze 8-20 miligrama. Covekovo telo apsorbuje samo 3 miligrama. Nikotin ulazi u nase telo kroz kozu, pluca i mukozne membrane(pokrovni sloj nozdrva i desni). Ulazi pravo u krvne sudove koji se nalaze u tkivima koze i pluca. Odatle nikotin prelazi u krvotok i relativno brzo stize u mozak. Vecina pusaca nakon 10-15 sekundi oseca efekte nikotina. Pored toga sto pusacima, preko mozga, stvara lep osecaj, nikotin izvodi jos dosta razlicitih akcija po nasem telu. Nase telo ga se oslobadja brzo, sest sati posle popusene cigarete u telu preostaje trecina odn. 1 miligram nikotina. 80% nikotina se razbija u jetri putem enzima, u plucima nikotin se metabolise na kotinin i nikotin oksid. Ostatak nikotina iz krvi se filtrira u bubrezima ,a potom izlucuje u mokracu.

Sad ce prica da ode malo u drugu stranu...informacije se u nasem mozgu prenose putem slabih elektricnih impulsa(sto ce reci, radimo na struju=bio roboti). Jedinjenja odgovorna za ovo se nazivaju neurotransmiteri. Jedan od najvaznijih sistema neurotransmitera je holinergicki, sa acetilholinom kao najvaznijim neurotransmiterom. Acetilholin je jedan od prvih neurotransmitera koji je otkriven, prvobitno je nosio ime vagusschuft, jer je otkriveno da je to jedinjenje koje stimulacijom ispusta nerv vagus, i koje utice na kontrakcije srcanog misica. Acetilholin je proizvod enzima holin acetiltransferaze, koji koristi acetil koenzim A i holin u stvaranju acetilholina. Holin i fosfatidilholin koji dobijamo iz hrane se koriste za proizvodnju acetilholina. Kada enzim ispusti acetilholin u telo, on se posle metabolise u holin i acetat uz pomoc enzima acetilholinesteraze i jos nekih nespecificnih estara. Ispustanje acetilholina moze imati ekscitatorno ili inhibitorno dejstvo na receptore koji ga primaju, sto zavisi od vrste tkiva i prirode receptora sa kojim acetilholin stupa u interakciju. Acetilholin deluje tako sto vezivanjem za acetilholinske receptore otvara  kanale u membrani celije, sto omogucava  odredjenim jonima (atomima sa elektricnim nabojem), najcesce natrijum, da ulaze u i izlaze iz celije.  Joni su odgovorni za  nastajanje slabe elektricne struje, koja omogucava odvijanje nekih drugih fizioloskih procesa koji za rezultat imaju prenos informacije sa jedne celije na drugu.

U nasem telu postoje 2 tipa acetilholinskih receptora: nikotinski i muskarinski. Muskarin je alkaloid iz pecurke  Amanita Muscaria(googlajte ovo ime, mozete saznati neke inetersantne stvari). O muskarinskim receptorima necu ovom prilikom. Nikotinski acetilholinski receptori se razvijaju kod fetusa u trecem tromesecju trudnoce, i vec u toj fazi imaju ulogu u kontroli vaskularne homeostaze. Nalaze svuda po covekovom telu, ali su, kod kicmenjaka, najzastupljeniji u mozgu, kicmenoj mozdini, i raznim nervnim celijama. U velikim kolicinama se nalaze u elektricnim organima jegulja i u krakovima morskih zvezda. Da ne zaboravim vaznu stvar, acetilholin nama igra najvazniju ulogu u sposobnosti kognicije, memorije, razmisljanja, kao i covekovog ponasanja drugim recima - utice na rad velikog broja celija u telu. Da bi nas organizam pravilno funkcionisao, neophodne su stalna koncentracija acetilholina, kao i njegova pravilna raspodela u organizmu. Ukoliko koncentracija nije stalna, ni raspodela nije pravilna i onda se desavaju sranja nasem organizmu(na tom nivou). Da bi uvideli pravu sliku potrebno je da znate da su tornjevi mobilnih telefonija(nemerljivo vise nego sami mobilni telefoni) sa talasima koje emituju glavni faktor narusavanja koncentracije i raspodele acetilholina u telu. To je i jedan od razloga sto danas masa ljudi na planeti sve vise i vise ima psihicke bolesti i probleme.

Jedinjenja koja ispoljavaju priblizno ista ili slicna dejstva na celije se nazivaju agonisti. Jedinjenja koja ispoljavaju suprotna dejstva se nazivaju antagonisti. Acetiholin ima ulogu da aktivira receptore. Nikotin je mimik tj. agonist acetilholina. I on aktivira receptore. Znaci, nikotin omogucava odigravanje procesa koji su naruseni ili poremeceni nedostatkom acetilholina. Danas se nikotin sve vise koristi u tretiranju Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i hronicnog bola, jer su zdravorazumni naucnici shvatili da ne moraju muciti zivotinje ili stvarati vestacke hemikalije da bi dobijali agoniste nikotina. Epibatidin je agonist nikotina koji se dobija iz koze Ekvadorske zabe Epipedobates Tricolor i koristi se u tretiranju gorenavedenih i jos nekih neuroloskih bolesti, od agonista nikotina tu su jos i epiboksidin, ABT-418, ABT-594(azetidin) i SIB-1508(altiniklin).

Oksidacijom nikotina nastaje nikotinska kiselina, poznatija pod imenom niacin, a jos poznatija pod imenom vitamin B3. Amid nikotinske kiseline je nikotinamid, poznatiji kao vitamin PP. O ulozi i znacaju ovih vitamina necemo sada, mislim da je dovoljno to sto se zovu vitamini.

Toliko za pocetak, nastavak sledi...

BREAST CANCER FASHION WEEK

Procitah na blogu altamoda clanak u kome se kaze da je oktobar breast cancer awareness month, pa eto zgodne prilike da proceprkamo po temi raka dojke, i svega sto trenutno okruzuje tu temu.

Kao sto je svima poznato, kroz celu istoriju, u skoro svakoj kulturi i na svakom kontinentu zene su bile u podredjenom polozaju u odnosu na muskarce, uskracivana su im znanja i saznanja koja bi ih obrazovala i oslobodila. Drzanje zena u neznanju je dugo vremena bio nacin na koji su muskarci imali kontrolu nad zenama i drzali ih kao privatno vlasnistvo. Od starog Rima pa do 19-20. veka zene su smatrane gradjanima drugog reda i namerno im je uskracivano pravo da dodju do informacija koje bi im omogucile da steknu vise kontrole nad svojim zivotima. Muskarci su sve drzali u svojim rukama.

Danas je stanje prividno drugacije, zene su slobodne, samostalne, odlucuju same o svojim zivotima...i zdravlju. Medjutim, sustinski se nista nije promenilo, i danas muskarci koriste iste taktike za kontrolu zena istovremeno pretvarajuci se da im sluze. Da, rec je o industriji raka, koja besomucno i bezobzirno eksploatise zenska tela zarad profita farmaceutskih korporacija, a istovremeno uskracuje zenama pravo i dostupnost informacija koje bi im omogucile izbegavanje   (izlecenje) raka dojke(i drugih vrsta raka, naravno). 

Da bismo shvatili nivo neeticnosti, nivo eksploatacije i nacine na koje industrija raka terorise zene moramo se za trenutak osvrnuti na svetsku medicinu, odn. medicine iz raznih krajeva ove nase planete. Imamo Tibetansku medicinu, Kinesku, ajurvedsku, medicinu indijanaca, amazonsku medicinu, medicinu australijskih aboridzina, havajsku medicinu...mnogo toga, zaista. Svaki od tih medicinskih sistema je baziran na lecenju biljem koje je karakteristicno za to podneblje, i svaki od tih sistema ima svoj nacin lecenja raka dojke. Drugim recima, ako krenete po svetu u potrazi za lekom ili tretmanom za rak dojke naici cete na stotine razlicitih tretmana koji zaista funkcionisu, a svi su bazirani na biljkama i njihovim lekovitim sastojcima koji neosporno imaju antikancerogeno dejstvo. 

A sa druge strane imamo zapadnjacku, konvencionalnu industriju raka(dojke), koja se sastoji od klinika za rak, bolnica, doktora, ''neprofitnih'' organizacija finansiranih od farmaceutskih korporacija, medicinskih skola, ''strucnih'' medicinskih zurnala, a glavni cilj te industrije je da svoje musterije drzi u neznanju i podalje od korisnih informacija. Sve sto nije pod direktnom kontrolom konvencionalne medicine i farmaceutskih korporacija se obelezava kao sarlatanstvo. Bilo kakvi dokazi se odbacuju samo putem etiketa sarlatanstvo/nadrilekarstvo. Umobolni onkolozi cak idu dotle da svojim pacijentima koji su na hemoterapiji savetuju (tacnije-plase ih) da ne uzimaju antioksidante jer antioksidanti mogu nepovoljno uticati na ishod hemoterapije. Industrija raka, preko svog laznog autoriteta i globalne dominacije, je uspela, ne samo da maksimalno ispljuje sve altrnativne metode, vec i da skoro sve koji ih praktikuju obelezi kao kriminalce(doduse, ovako je u USA, a u EU ce doci prilicno brzo). Ova podla taktika efikasno drzi zene u neznanju i podalje od bilo kakvog pokusaja nekog alternativnog metoda, dok se istovremeno glavesinama farmaceutskih korporacija u dzepove slivaju pare od svake ture hemoterapije, radioterapije ili operacije prepisane radi tretiranja simptoma raka dojke.

Umesto korisnih informacija, sta zene dobijaju? Dobijaju breast cancer awareness month, sve zajedno sa roze masnom, koja je simbol raka dojke u USA (sliku mozete videti ovde  http://altamoda.blog.rs/blog/altamoda/price-iz-predgradja/2007/10/09/breast-cancer-awareness-month). Ta roze masna uopste nije simbol brige i saosecanja. Ona predstavlja simbol dominirajuce muske kontrole nad zenama. Ako roze masnu okrenete naopacke, ona izgleda poput omce, koja se nalazi oko vrata svake zene koja se podvrgne tretmanu sistema koji zenama ne dozvoljava pristup svetu informacija koje bi mogle da im pomognu u prevenciji, lecenju i izlecenju raka dojke. Nosenje i kupovina stvari sa roze masnom je nista drugo nego davanje podrske jednom vidu kriminalnog porobljavanja zena od strane industrije raka dojke, kojoj je glavni cilj pretvaranje zenskih tela u bankomate, umesto kartice ubacuju toksicne hemikalije, a dobijaju grdne pare. Danas u USA imate roze mashne na gomili raznih proizvoda, roze boja je postala simbol raka dojke, cak idu dotle da su smislili i 'pink vacation'. A ljudi kupuju ko ludi, klasika. marketing forsira roze do te mere da su na trzistu poceli da se pojavljuju proizvodi, u roze ruhu, koji izazivaju rak. Taj proces se moze nazvati pinkwashing. Zene kupuju toksicna kozmeticka sredstva za (mal)tretiranje raznih delova svog tela. Umesto znanja o toksicnosti kozmetike i kozmetickih sredstava, zene vide roze mashnu i kupuju proizvod. A gde idu dobrotvorne pare od tih donacija, akcija? Da li idu na edukativne programe o ishrani i nacinima ishrane za zene? Ne, te pare idu ''neprofitnim'' organizacijama, tipa breast cancer foundation, koje predstavljaju sredstvo farmaceutskih korporacija za prodaju bolesti i masovno privlacenje ljudi na tretmane hemoterapijom. 

Namerno ili ne, industrija raka je sebe postavila na vrh putem cenzure informacija i kontrolom nad medicinskim opcijama koje oboleli i potencijalno oboleli imaju. Bilo kakva resenja koja se nalaze izvan toksicnih hemikalija i operacija su nedopustiva. Kada ''neprofitne'' organizacije industrije raka kazu da zenama treba vise edukacije o raku dojke, oni misle na edukaciju o tretmanima hemoterapijom. Kada kazu da treba jos vise novca skupiti za breast cancer research, ono sto zele da kazu je da te pare idu na stvaranje i proizvodnju jos toksicnijih hemikalija koje ce se prodavati zenama. Sa druge strane, industrija raka nastoji da potisne u stoti plan korisne i neverovatno jednostavne informacije. Npr. dokazano je da vitamin D u 8 od 10 slucajeva(tacnije 77%) sprecava nastanak skoro svih vrsta raka. Ovaj vitamin imamo dzaba, u nasem telu, proizvodi ga koza u interakciji sa suncevom svetloscu. Ali ne, pred svako leto mi imamo pojanja i mantre visokog svestenstva alopatske medicine - Bezite Od Sunca! Mazite se tonama komercijalnih krema sa milionskim faktorima. Zastitite se od Zlog Sunca. Ono sto nikako necete cuti je da nijedna komercijalna krema za zastitu od sunca nije dokazano sigurna, kao i da sve komercijalne kreme bitno skracuju vreme potrebno za stvaranje vitamina D3 uz pomoc UVB zraka, a kad nema vitamina D3 da izvlaci kalcijum iz hrane onda se kalcijum izvlaci iz kostiju sto kasnije vodi ka osteoprozi... vitamin D se ne moze patentirati i prodavati kao lek, zato industrija raka nema racun da ga reklamira kao sredstvo za prevenciju nastanka raka. Ista prica je i za kanabis...odlutah...

Industrija raka i zvanicna medicina se pretvaraju da ova sredstva ne postoje...zamislite vedro letnje vece i da vam neko kaze: pogledajte u nebo, na njemu ima samo tri zvezde, dok u realnosti mi ih vidimo hiljadu. Industrija raka nastoji da sve natera da gledaju kroz teleskop kroz koji se vide tri zvezde na nebu. Za ostale tretmane industrija raka ne zeli da saznate. Slusacete i znacete samo za tretmane iz kojih se profitira i koji mogu biti kontrolisani.

Da se osvrnemo za trenutak na mamografe. Mamografi emituju radijaciju i direktno uzrokuju ostecenja DNK tkiva na zenskim grudima. Lazno pozitivne se upucuju na krajnje agresivne tremane raka koji unistavaju savrseno zdrave zene. I onda imamo situaciju: zracenje mamografa uzrokuje rak - zenama koje se izlazu redovno mamografima skoro neizbezno se razvija rak i onda nastupa trenutak u kojem lekar samozadovoljeno izjavljuje: aha! odlicno je da smo ga rano otkrili! Najnoviji cudesni lek za rak dojke, Herceptin, je prakticno neupotrebljiv za zene jer se pokazalo da sluzi prevenciji raka u 0,6% slucajeva. To je manje od 1 u 100. Ali se zato besomucno forsira od strane medicinske i farmaceutske zajednice, naravno u saradnji sa medijima.

Za kraj - zene EDUKUJTE SE!(po pitanju raka dojke). VI ste jedina osoba koja ima interes da vas cuva i ocuva zdravim. Zapamtite - sto ste zdravije(a zdravlje na usta ulazi), manje ste vrednije industriji raka. Ako se dobro sluzite engleskim potrazite i procitajte knjigu Samante King ''Pink Ribbons Inc.:Breast Cancer and the Politics of Philanthropy''.

CONFESSIONS OF A MEDICAL HERETIC pt2

Imena samih bolesti su jako varljiva i sluze samo da zbunjuju pacijente. Najbrzi nacin za resavanje najveceg broja zdravstvenih problema i tegoba je da se sto pre ustanovi relacija uzrok – posledica. Neuspeh u otkrivanju i identifikovanju uzroka bolesti neizbezno vodi ka nepravilnoj proceni toga sta treba uraditi po pitanju bolesti. Tretiranje posledica i simptoma bolesti kao uzrok, je recept za masovno unistavanje i propast ljudskog zdravlja.   Postoji neka jako cudna tendencija u zvanicnoj medicini da se odredjeni skup simptoma nazove bolescu. Npr. – sa reklamnih letaka farmaceutske industrije vi mozete saznati sledece: ‘’Osteoporoza je bolest koja izaziva slabe i krte kosti’’, a tu je i novi prikladan otrov, pardon, lek, koji navodno leci tu ‘’bolest’’. A sve je samo prosta igra reci – osteoporoza nije bolest koja izaziva slabe i krte kosti, osteoporoza je ime koje je dato dijagnozi slabih kostiju. Drugim recima, prvo dolazi do slabljenja kostiju, a potom sledi dijagnoza osteoporoze. I to je nacin na koji alopate i farmaceutska industrija zele da ljudi razmisljaju po pitanju bolesti i simptoma. Prvo ‘’dobijes’’ bolest, a onda dobijes ‘’dijagnozu’’ bas u pravom trenutku kada se pojavio novi lek koji ces koristiti do kraja zivota. Ali to je sve notorna glupost. Osteoporoza nije bolest, vec samo izmisljeno ime dato skupu simptoma koji ukazuju da su kosti postale krte.

Dalje, kada osoba vodi nezdrav zivot, to najcesce za simptom ima visok krvni pritisak(VKP), a zvanicna medicina taj simptom oznacava kao bolest. I, opa, eto nam nove bolesti. Alopate se razbacuju ovime, kao da je VKP zaista bolest, a ne samo opis stanja pacijentove fiziologije. Sta je ustvari VKP? Dosta alopata je sklono da tvrdi da je uzrok VKP-a merljiva interakcija izmedju cirkulisucih hemikalija u covekovom telu. Shodno tome, hemikalije koje se ‘’lose’’ ponasaju treba regulisati pomocu citavog spektra drugih hemikalija. A to je upravo ono sto hemikalije rade – manipulisu hemijom tela ne bi li, u ovom slucaju, ‘’ukrotili’’ simptom VKP-a. I na taj nacin se tretiraju samo posledice, dok se glavni uzroci prakticno nikada ne diraju.

Nemojte verovati alopatama i njihovim imenima bolesti. Ta imena su stvorena da zavaraju, ne da informisu. Stvorena da razdvoje spiritualno od fizickog, da nas razdvoje od nase urodjene sposobnosti samolecenja, preciznije receno, samoisceljivanja. Nase telo je izuzetno mocna masina, pod vodjstvom prave energije, a alopate nam decenijama implementiraju budalastine o neefikasnosti i ranjivosti naseg tela pocev od rodjenja. Taj trip je potpuno identican sa crkvom. Crkva nam prica da smo svi rodjeni gresni i treba da se molimo bogu,  a ovi da nam je telo od rodjenja bolesno pa mu oma’ u startu treba nakrkati gomilu vakcina...

IN ADDITION...

Ovo je iz Volterovih 'Letters concerning the English nation'. 1733

LETTER XI

CONFESSIONS OF A MEDICAL HERETIC

"Fascism should more properly be called corporatism since it is the merger of state and corporate power."--           Benito Mussolini

Nadalje cu koristiti termin alopatija umesto zvanicna, farmaceutska, korporativna, konvencionalna, moderna medicina.

Za razliku od homeopatije ili naturopatije, alopatija nam nudi antibiotike, sinteticke vitamine, sinteticke hormone, steroide, hemo i radioterapiju, vakcinisanje, hirurske zahvate i operacije, drugim recima jako opasne stvari. Alopatske metode postavljanja dijagnoze su nepouzdane, nesigurne, isuvise cesto se gresi, a sa druge strane 85% hirurskih zahvata i operacija je potpuno nepotrebno. Svestenici moderne medicine neprekidno dobijaju sva neophodna znanja od predstavnika farmaceutske industrije putem pamfleta, lifleta, reklamnog materijala. Oni pokusavaju da doktora silom nateraju da stavi njihov proizvod u svoj 'repertoar' lekova koje prepisuje za tretiranje ovih ili onih simptoma. Alopatija je istinska pseudonauka, koja je dosada odnela daleko vise zivota nego sve alternativne metode lecenja zajedno. Alopate ne vole da ih tako nazivaju. Oni zele da vecito odrzavaju iluziju kako je njihova medicina jedna jedina bogomdana, bazirana na ''nauci'', bez interesa za profit i zaradu. Ima clanak na vikipediji gde je jedan alopata zabranio koriscenje tog termina.

Alopate su jako dug period vremena kondicionirane da veruju u vakcinisanje( i naravno lekove). Nakon 'edukacije'', treninga i drila po medicinskim skolama, fakultetima, univerzitetima, od jednog alopate se nikako ne ocekuje da dovodi u pitanje, a kamoli da se ne slaze sa verovanjima koja su ugradjena u kamen temeljac alopatije:                                                                                                   

- vakcine su bezbedne i efikasne 

- vakcine su spasile milione zivota                                                      

- vakcinisanje je eliminisalo velike boginje.                            

Alopate ne mogu a da ne veruju u principe i nacela alopatije. Oni duboko potiskuju tu svoju kondicioniranost, a racionalizaciju koriste kako bi sakrili tu cinjenicu.

Pa da pocnemo...  u vreme, kada je uvedena vakcina protiv (za) velikih boginja, broj slucajeva velikih boginja je bio u velikom padu.                                                                                                             

1746 - u Londonu je osnovana prva bolnica za prijem pacijenata obolelih od velikih boginja, a vakcinisanjem protiv istih samo je nastavljeno sirenje velikih boginja                                                   

1754 - posle mnogo kontroverzi, britanski Royal College of Physicians sa sedistem u Londonu je prihvatio vakcinisanje pod parolom da je 'od izuzetne vaznosti za covecanstvo'.                   

1798 - Dr. Edvard Dzener je umesto termina inokulacija(inoculation) svetu predstavio termin 'vaccination' (lat. vacc(a) - krava). 1802 , taj isti doktor trazi od parlamenta kintu za svoje ''uspehe'' na polju vakcinisanja, i od tada datira i cvrsto uverenje da je vakcinisanje istrebilo velike boginje.                                       

1807 - Royal College of Physicians odvaljuje sledece: bezbednost, korist i dobrobit koje su dobijene vakcinisanjem spadaju medju znacajna otkrica covecanstva.                                                          

1853 - vakcinisanje je postalo zakonski obavezno u Engleskoj  putem jednog 'Act of Parliament'                                                       

1867 - pocinje stroga primena vakcinisanja. u sledece 4 godine 97,5% ljudi izmedju 2 i 50 godina je vakcinisano. 1873. godine u Engleskoj je zabelezena najgora epidemija velikih boginja,        sa 44 840 smrtnih ishoda.                                                              

1871 - primena postaje jos strozija. Izmedju 1871 i 1880 godine, belezi se porast slucajeva velikih boginja sa 18 na 46 po 100 000 ljudi.                                                                                                    

1872 - u Japanu vakcinisanje postaje obavezno. Dvadeset godina kasnije, uprkos vakcinisanju, statistike beleze 165 774 slucajeva velikih boginja sa 29 979 smrtnih ishoda.

Sav uspeh koji je pripisan vakcinama ustvari potice od poboljsanja zivotnih uslova, zivotnog standarda, kvaliteta vode, ishrane i nacina ishrane. U Engleskoj je broj slucajeva polia opao za 82% do 1956. godine, kada je uvedena obavezna polio vakcina. Po uspostavljanju vakcinisanja protiv difterije 1894. godine , u Engleskoj i Velsu, broj smrtnih slucajeva je porastao za 20% u narednih 15 godina. Broj smrtnih slucajeva od malih boginja u Engleskoj je opao za 97% pre nego sto je zapoceto sa vakcinisanjem protiv malih boginja. U USA je zabelezen veliki broj slucajeva malih boginja u podrucjima gde je procenat vakcinisane dece izmedju 98 i 100%. Takodje su prijavljivani slucajevi malih boginja, nakon vakcinacije, u podrucjima gde nije bilo pojave malih boginja od kraja 19.veka.

Kako se vremenom sve vise i vise sirilo vakcinisanje, male boginje su postale pojava koja se vidja samo kod vakciniasane dece. Neprekidno prisustvo raznih infektivnih bolesti kod dece koja su vakcinisana je nedvosmislen dokaz da se vakcinisanjem ne postize dugorocni imunitet, koji se stice preko prirodnih infekcija. Vakcinisanjem se u krv ubacuju viralne cestice, a istovremeno nije niti proucen, niti obezbedjen bezbedan put i nacin za eliminisanje tih stranih supstanci iz krvotoka. Cela prica o vakcinama se vrti oko sledece cinjenice: da bi se izgradio pravi i dugotrajan imunitet, neophodan je potpun inflamatorni  (zapaljenski) odgovor naseg tela. Vakcine varaju nase telo, tako sto nam se putem njih ubacuju male kolicine virusa, samim tim nase telo ne dize/uspostavlja potpun inflamatorni odgovor, vec samo koliko je trenutno dovoljno. Posebna prica su sastojci koji ulaze u sastav vakcina. Vakcine u sebi sadrze ogroman potencijal(ovo je blago receno) za izazivanje skoro svih danas poznatih bolesti. O finansijskim konstrukcijama i pozadinama koje se formiraju oko vakcina, nema potrebe pricati, to je valjda jasno - sibnu ti, recimo pticji grip, a onda ti ponude magic bullet kao resenje za problem. Sve ide po sablonu: annihilatori stvore problem - sledi  reakcija javnosti - a potom nam annihilatori nude resenje problema koji su sami stvorili.

Da ne duzim sa statistikama i grozotama vakcina i vakcinisanja, iskren savet roditeljima i buducim roditeljima: 85% slucajeva iznenadne smrti bebe(smrt u kolevci, SIDS) se desava u periodu izmedju 2. i 4. meseca zivota, a to je upravo period kada bebe primaju svoje prve vakcine - PRE NEGO STO VAKCINISETE DETE, ZAPITAJTE SE KAKO TO DA I PORED VAKCINACIJE DECA DOBIJAJU SVE BOLESTI PROTIV KOJIH SU VAKCINISANA. INFORMISITE SE, NEMOJTE SLEPO VEROVATI SVESTENICIMA U BELOM I NJIHOVOM SISTEMU. DONESITE INFORMISANU ODLUKU, VASE DETE JE U PITANJU. NIKO NE VOLI VASE DETE VISE OD VAS. BUDITE ODLUCNI SA ALOPATAMA, NE DOZVOLITE IM DA VAS UBEDJUJU U KORISNOST VAKCINA. PITAJTE IH DA LI ZNAJU STA SVE ULAZI U SASTAV VAKCINA, AKO KOJIM SLUCAJEM ZNAJU PITAJTE IH ZASTO SE TI SASTOJCI NALAZE TU I CEMU SLUZE. SLOBODNO DOVODITE NJIHOVU KREDIBILNOST I NJIHOVA ZNANJA U PITANJE. NE DOZVOLITE SVOM DETETU, A I SEBI, DA POSTANETE SAMO JOS JEDNA U NIZU MEDIKALIZOVANIH OSOBA, DOPRINOSECI NA TAJ NACIN ENORMNIM PROFITIMA FARMACEUTSKE INDUSTRIJE I ALOPATSKOG SISTEMA UOPSTE.

Bivsi direktor americkog National Institute of health, dr. James Shannon je izjavio - jedina bezbedna vakcina je ona koja nije upotrebljena.

P.S. Oni koji moraju da prime vakcinu, koji su naterani da to urade, evo saveta sta raditi: 5 dana pre primanja vakcine, na dan vakcinisanja i 5 dana posle deci davati vitamin C i to u dozi od 25mg po kilogramu tezine. Doza za odrasle je do nivoa tolerancije. 3 dana pre i na dan vakcinisanja davati vitamin A - za decu, od 25 000 do 50 000 IJ(internacionalnih jedinica) na dan, za odrasle - 100 000 IJ na dan. Odmah po vakcinisanju, mesto dobro ocistiti alkoholom, potom staviti obloge od mineralnih ulja i drzati ih minimum pola sata. Sledece dve nedelje uzimati po 100-200g koloidnog srebra svaki dan(mislim da se i kod nas moze naci kupovno koloidno srebro, koga zaista interesuje moze i sam da pravi, recepti su na netu....samo ukucate colloidal silver).

MEDICAL VOODOO

Mozda ce nekome izgledati nepovezano sa prethodnim tekstovima, ali ovo je jako bitan segment price. Za pocetak tj. uvod cu se posluziti copy paste tekstom, vreme i obaveze mi ne dozvoljavaju da ga prevedem, ali mislim da nece biti problema oko shvatanja poente. Sledi lista sastojaka pojedinih vakcina koje se koriste sirom sveta za 'dobrobit' covecanstva. Prvo ide ime vakcine, potom proizvodjac, i na kraju broj patenta pod kojim je vakcina zavedena.

Kada covek vidi ovoliku gomilu antibiotika, mikroba, hemikalija, teskih metala i zivotinjskih nusprodukata, koja se nasilno gura u telo male bebe, a i kasnije tokom zivota po potrebi, coveku prosto dodje da se zapita - ima li ikakvog smisla u obaveznom i masovnom vakcinisanju, o cemu cemo pricati sledeci put.

...FILLING THE GAP

Evo sada sam pogledao sta sam pisao i vidim da sam zaboravio na fizicke uzrocnike raka, pa da kazem po koju i na tu temu. Fizicki kancerogeni agensi su: mehanicki, nejonizujuca i jonizujuca zracenja. U mehanicke uzroke raka spadaju dugotrajni i ponovljeni pritisci, nazuljenja, nagnjecenja, traume-frakture. Statisticki je zapazena cesca pojava malignih tumora kostiju na mestima gde su bile frakture. Fora je u tome sto se na tim mestima celije sporo obnavljaju zbog pogresnog i loseg rada naseg, za coveka savrseno skrojenog i od prirode datog, self-healing sistema. Pogresan i los rad tog sistema je najcesce prouzrokovan hranom i nacinom ishrane( necemo sada u digresiju, bice reci i o tome, kasnije).

Prvi profesionalni rak koze opisan je od strane engleskih autora Parcivala i Pott-a kao rak skrotuma odzacara (koznog omotaca testisa). U pocetku je njegov nastanak tumacen kancerogenim dejstvom cadji. Kasnije je utvrdjeno da je njegova pojava posledica dugotrajno ponavljane mehanicke iritacije, jer odzacari koture visestruko upletene grube zice drze medju nogama, dok je rukama odvijaju cisteci odzake.

U nejonizujuca zracenja spadaju: infracrvena, ultraljubicasta, mikrotalasna, radiofrekventna zracenja, radar, laser, ultrazvuk i elektro magnetna polja. Za infracrvena zracenja je ustanovljeno da izazivaju hromozomske aberacije i  tumore koze. Ultraljubicasta zracenja (ali samo UVC, bice reci o tome kasnije) uzrokuju pojavu spino i bazocelularnog karcinoma koze i malignih melanoma. Klasicno je poznat rak koze mornara i poljoprivrednika kao posledica profesionalnog izlaganja suncevoj svetlosti. Duze boravljenje u ambijentu elektromagnetskih polja dovodi do smanjenja koncentracije melatonina u organizmu, koji izmedju ostalog, stiti DNK od dejstva slobodnih radikala. U nekim elektro zanimanjima radnika na trafoima, dalekovodima, transformatorima i sl. opisan je povecan rizik od nastanka tumora mozga i leukemije. Za opstu populaciju ne postoje cvrsti i sigurni podaci u ovom smislu ali se ipak savetuje izbegavanje boravka u ambijentu ovakvih polja, narocito za decu. Jonizujuca zracenja su predstavljena "mekim" H i "tvrdim" gama zracenjima, emisijom alfa i beta cestica, brzih i sporih termickih neutrona. Za ljudski organizam su najstetnija alfa zracenja, koja uprkos svojoj maloj prodornosti, na mestu
delovanja izazivaju najveci broj jonizacija. Pri ovome ne treba zaboraviti da postoje dva nacina ostecenja organizma jonizujucim zracenjem. Prvi je putem eksterne iradijacije, kada je izvor zracenja van ljudskog organizma. Drugi nacin ostecenja nastaje putem interne kontaminacije. Pod njom se podrazumeva unosenje prirodmih i vestackih radionukleida u organizam gde oni, prateci metabolizam prirodnih oligoelementata, kruze i deponuju se u predilekciona mesta (npr. jod u stitnoj zlezdi, uranijum i ziva u bubrezima, stroncijum u kostima, cezijum u misicima i vezivu, fosfor u jetri ...). Ovako deponovani oni ostaju zavisno od svog bioloskog poluvremena raspada, koje moze da iznosi i nekoliko decenija (vreme za koje se polovina deponovanog radionuklida eliminise iz organizma), odajuci svoju radioaktivnu emisiju.

Ciscenje covekovog zivotnog okruzenja od uzrocnika raka i kancerogeniih materija je veoma tezak zadatak, iz prostog razloga sto su u igru ukljucene industrijske, finansijske, vojne i politicke moci. Jedan od primera je i slucaj iz 2003-ce godine kada je Svetska Zdravstvena Organizacija na celu sa jednom damom iz Norveske, ne secam joj se imena zaista (bila je premijer Norveske), primila zestoke udare i kritike od strane Americke Industrije Secera udruzene sa 'Koka Kolom'. Ovi finansijski giganti su zahtevali od SZO da povuce ''izvestaj sumnjivog karaktera'' u kojem 30 uglednih naucnika preporucuju upotrebu secera najvise do 10% dnevne potrosnje kalorija. Znaci zdravorazumni ljudi zele ovim preporukama da smanje pojavu gojaznosti (koja je veliki faktor rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti, velikog broja tumora, dijabetesa), a ovi Kreteni prete da ce povuci visemilionske donacije za SZO ako se ovaj izvestaj ne povuce. Profit...sve je profit. Veoma mocna sila, koja razara sve pred sobom, a pri tome, u okvire njenih moci ne spada, niti dolazi u obzir, bilo kakav vid humanog odnosa sa covecanstvom.