AZBEST
Za azbest i sve njegove komercijalne forme je nepobitno utvrdjeno da izazivaju rak, klasifikovani su kao 'known to be human carcinogens'. Izazivaju rak respiratornog sistema, pleure(plucne maramice) i trbusne maramice, i u manjoj meri, neke druge kancere. Azbest je genericko ime za grupu od sest vlaknastih silikatnih minerala: krizolit(hrizolit), amozit, aktinolit, krocidolit, tremolit i antofilit. Ovi minerali azbesta imaju brojne osobine koje imaju siroku komercijalnu upotrebu, izuzetno su otporni na biolosku i hemijsku degradaciju. Azbesta ima svuda, daleko vise nego bilo kojeg drugog uzrocnika raka. Njega ima na ulicama i putevima, zbog automobilskih kocionih obloga, dihtunga...ima ga u svim vozilima drumskog, zeleznickog, vazdusnog i vodenog saobracaja(termo izolacija), u stanovima - itisoni, linoleumi, vinaz plocice(vinilazbest), tapete, krovni pokrivaci, klima sistemi, sistemi grejanja, polikolor, papir, karton, pregradni montazni zidovi, TA peci, fenovi...Azbestna vlakna udise prakticno cela populacija.
Epidemioloske studije i izvestaji su nedvosmisleno dokazali da se, usled izlozenosti krizotilu, amozitu, antofilitu, mesavinama sa krocidolitom i kompleksnim mesavinama azbesta, javlja rak pluca. Osnovni putevi kojima se ljudi izlazu azbestu su inhalacija(udisanje) i ingestija(gutanje). Upijanje putem koze je minimalno, ali ono moze voditi ka sekundarnoj inhalaciji ili ingestiji azbestne prasine. Azbestna vlakna variraju u odnosu na svoju velicinu(duzina i precnik) i hemijski sastav. Ove varijacije uticu na potencijal karcinogenosti azbesta. Precnik vlakna je najbitniji faktor, od kojeg zavisi penetracija i smestanje azbestnih vlakana u pluca. Tanka vlakna imaju najveci inhalacioni potencijal i mogu najdublje prodreti u pluca. Duzina vlakna, povrsinska hemija i ostali faktori uticu na biolosku aktivnost vlakana. Vlakna duzine 8 mikrometara i precnika manjeg od 1.5 mikrometara su pokazala najveci karcinogeni potencijal.
Azbest koji nalazimo svuda oko nas potice od prirodnih i antropogenih(covek/idiot) izvora. Naravno da bi azbesta svuda bilo u daleko manjoj meri da se nije tu nasao, uglavnom beli, covek/idiot, koji besomucno eksploatise sve sto se moze eksploatisati na ovoj jadnoj planeti. Zahvaljujuci tome mi imamo zabelezeno prisustvo azbesta svuda - vazduh, tlo, pijaca voda, hrana i lekovi. Zbog nasiroke upotrebe azbesta veliki deo covecanstva je , jako dug period, bio konstantno izlozen azbestu. U USA i delu Evrope se prestalo sa iskopavanjem ruda azbesta, azbest se masovno uklanja i delom je vec uklonjen(namirnice), kod nas, naravno, jos ne. Azbestni materijali u zgradama i na kocnicama automobila su znacajni emiteri azbesta u vazduh. Rusenja zgrada i pozari mogu na kratko vreme stvoriti visoke koncentracije azbesta u vazduhu. Prisustvo azbesta u okolini varira, od oblasti do oblasti, tako da je nemoguce pronaci nivoe izlozenosti ljudi nasiroko, vec bukvalno, od mesta do mesta. Upotreba azbesta je bila najzesca izmedju krajem 60-tih i pocetkom 70-tih, kada je u upotrebi bilo preko 3 000 industrijskih proizvoda i aplikacija. Danas je to bitno suzeno, ali i dalje postoji veliki broj proizvoda koji sadrze azbest, a koji su nam u neposrednoj blizini. Postoji i gradacija azbestnih vlakana, koja su u 'domacoj' upotrebi, na 7 stepeni ili kategorija kvaliteta. 1.,2., i 3. stepen ukljucuju najduza i najsnaznija vlakna koja se koriste u proizvodnji tekstila, za elektricne izolacije, poklopce farmaceutskih proizvoda i pica. Stepeni 4,5 i 6 su vlakna srednje duzine, koja se koriste u proizvodnji azbestno cementnih ploca, cevnih obloga, zaptivaka, ivica kvacila, kocionih obloga(dihtunga), azbestnog papira. Vlakna sedmog stepena su najkraca i najtanja, koriste se za ojacavanje plastike, podnih plocica, zastitnih obloga i smesa, nekih vrsta papira i krovnih podloga.
Toliko o azbestu, njegovoj karcinogenosti i sveprisutnosti. Zakljucke izvlacite sami, start to connect the dots. Jos samo da dodam, EPA (environmental protection agency) je azbest svrstala u listu opasnih zagadjivaca vazduha svojim Clean Air aktom, a u Clean Water aktu azbest je oznacen kao toksicni zagadjivac.
ONKOI, KARKINOS & KARKINOMA
Prethodni tekstovi o fluoru i mleku su bili neka vrsta, malo duzeg uvodnika za ovu temu. U tekstu o mleku nisam zalazio u detalje, sada cu spomenuti samo da se mleko(pogotovo danasnje) moze slobodno, bez ikakvog preterivanja, nazvati gorivom za rak. Ko zeli da se blize raspita za mleko i njegovu stetnost, neka gugla malo, neka trazi govedji hormon rasta IGF-1, tj. bovine growth hormone(BGH ili rBGH), zatim kazein(caseine) i kazeinati... Obzirom da je prava naucna prica o mleku jako opsirna, necu u skorije vreme pisati o tome, sto ne znaci da necu. Za fluor sam vec izlozio i obrazlozio da je takodje odlicno gorivo za celije raka, kao i direktan izazivac raka kostiju(sarkoma). Sada da se osvrnemo na temu, koju cemo posmatrati iz hiljadu uglova, stoga se unapred izvinjavam ako budem cesto skakao iz ugla u ugao, al' tako mora, sve je povezano, nista nije odvijeno, nista nije slucajno)...
Rak je bolest koja se razvija godinama. Razvija se u tri stadijuma: 1) Obolele celije(dosada ne postoji precizan, jasan i nedvosmislen dokaz kako celija oboli) rastu i utvrdjuju se u nekom delu tela. Vremenom pocinju da zahvataju okolna tkiva. U ovom stadijumu rak se naziva 'primarni' 2) Posle izvesnog vremena obolele celije se usmeravaju ka najblizoj zlezdi, gde se opet utvrdjuju, a odatle nastavljaju svoj put ka ostalim delovim organizma 3) Kada ih se nakupi dovoljan broj, obolele celije se smestaju u sekundarni polozaj, ponovo zapocinju sa rastom, veoma brzim, potom agresivno pocinju da napadaju oblast oko njih. Rak u ovom stadijumu je 'sekundarni' koji karakterise poprecno, tj. rakoliko kretanje celija. Rak je izuzetno slozena bolest, ne jedna vec 200 njih, ljudsko telo ima preko 200 vrsta celija, a rak svaku od njih napada na razlicit nacin, sto ima za posledicu razlicite manifestacije, odnosno ispoljavanja raka. Da bi kako tako sortirali taj haos od bolesti lekari(ne ovi danasnji, starogrcki) su izmislili poseban jezik da ga opisu. Samo sto su starogrcki lekari koristili rec tumor(onkoi) da oznace bilo kakvu izraslinu ili otok. Oni su gojazne nazivali tumoroznima, jer su i njihovo oboljenje posmatrali kao izraslinu, oteklinu, nadimanje. Koristeci se starogrckim terminima, zvanicna medicina je napravila sledecu podelu:
-Karcinom je rak epitelnog tkiva, koze i sluznice, koja prekriva unutrasnje organe. Ovo je najcesci tip rak koji zahvata dojke, creva, pluca, kozu i prostatu.
- Sarkom je rak kostiju, tetiva i misica.
- Limfom je rak koji zahvata zlezde i druge delove limfnog sistema, koji su osnovni delovi naseg odbrambenog mehanizma.
- Leukemija je rak krvi.
- Metastaza je sirenje raka na druge delove organizma.
Rak je najcesce rezultat greske u radu imunoloskog(odbrambenog) sistema, a izaziva ga mnogo faktora. Rak nastaje kao posledica sinhronizovanog dejstva spoljasnjih i unutrasnjih kancerogenih faktora, sa naznakom da spoljasnji, ili faktori okoline, u daleko vecoj meri izazivaju rak ili doprinose stvaranju raka. Naucnici podrazumevaju pod spoljasnjim faktorima sve sto se nalazi van covekovog tela. Unutrasnji faktori su - genetika, nasledni faktori,virusi, hormoni. Vecina istrazivaca na polju raka i epidemiologa se slaze da spoljasnji ili faktori okoline u daleko vecoj meri(zvanicna medicina k(l)aze da 2/3 rakova izazivaju spoljasnji faktori, a strucnjaci tvrde 80-90%) povecavaju verovatnocu nastanka raka, nego sto to cine unutrasnji, pa cemo se na pocetku pozabaviti spoljasnjim faktorima koji direktno ili indirektno izazivaju rak, a nalaze se u nasoj neposrednoj blizini, cak i blize nego sto mislimo. ''Opasne i stetne'' UV zrake i pusenje koje ''ubija'' cemo za sada ostaviti za kraj, dok zvanicna nauka pred javnost ne izadje sa cinjenicama koje, za razliku od sadasnjih, nece vredjati um zdravorazumnog dela populacije. Osvrt na spoljasnje faktore...
Spoljasnji faktori, koji mogu biti hemijske, bioloske i fizicke prirode, se nazivaju karcinogeni. Hemijski karcinogeni, inace i najbrojniji, po poreklu se dele na organske i neorganske. Od organskih karcinogena najopasniji je benzen, aromaticni ugljovodonik, koji je uzrocnik razlicitih vrsta leukemija. Aromaticni ugljovodonici, a pogotovo benzen, sluze kao osnovna materija za proizvodnju drugih organskih jedinjenja u baznoj hemiji, pa tako dobijamo citavu paletu kancerogenih proizvoda koji se nalaze u nasoj neposrednoj okolini - organski rastvaraci, razredjivaci, boje, lepkovi, lakovi, pesticidi...Pored toga neki aromaticni ugljovodonici se koriste kao stabilizatori, aditivi i konzervansi u prehrambenoj industriji(trazi Na-benzoat na etiketi).
Kod alifaticnih ugljovodonika, kao kancerogene i izuzetno toksicne, imamo - ugljentetrahlorid(CCl4) i ugljentetrabromid(CCBr4), trihloretilen, hloroform, aldehide, ketone, etre, estre. Za formaldehid se nesumnjivo zna da je uzrocnik tumora zdrela, sinusa, nosa i mozga. Dalje, od organskih karcinogena imamo plasticne mase, npr. stiren, koji je mutagen, i za koji se pouzdano zna da izaziva leukemiju. Epoksidne smole izazivaju rak pluca i razlicite sarkome, dok industrija polipropilena belezi stalni porast tumora digestivnog trakta(creva). Ovde treba jos pomenuti i vinilhlorid monomer cijom polimerizacijom se dobija PVC - polivinilhlorid, dokazano karcinogeno jedinjenje koje izaziva pojavu angiosarkoma jetre. Tu jos treba pomenuti i polihlorovane bifenile(PCB) koji pored raka koze(melanoma) izazivaju tumore zucnih puteva, jetre i limfnih tkiva.
Od neorganskih karcinogena najzastupljeniji su: azbest(tumori pluca, plucne i trbusne maramice), fluor(rak kostiju), hrom(tumor disajnih puteva), arsen(tumor koze i pluca), nikl(tumor disajnih puteva), kadmijum i berilijum(tumor pluca), bizmut i mineralne kiseline- sumporna, azotna i hlorovodonicna(tumori disajnih puteva). Citav niz hemijskih jedinjenja, pored svojih toksicnih ucinaka, izaziva pojavu raka. Ta jedinjenja se nazivaju radiomimetici. Gomile stranih 'specijalizovanih' medjunarodnih institucija i organizacija su, na osnovu epidemioloskih podataka sa ljudskog materijala i eksperimentalnih rezultata (na zivotinjama i 'in vitro'), sastavile liste kancerogenih jedinjenja, od kojih je najpoznatija i najpriznatija IARC(International Agency for Research of Cancer). Pre negoli virnemo malo na njihovu listu, da napomenem jednu jako vaznu stvar, a to je da se na IARC listi ne nalaze pesticidi i lekovi(ta na na na na na).
4-aminobifenil - Mokracna besika
Arsen i njegova jedinjenja - Pluca, koza
Azbest - Pluca, pleura, peritoneum
Benzen - Leukemija
Benzidin - Mokracna besika
Berilijum i njegova jedinjenja - Pluca
Hlormetil etar i hlormetil metiletar (tehicki stepen) - Pluca
Kadmijum i njegova jedinjenja - Pluca
Jedinjenja sestovalentnog hroma - Nazalna supljina, pluca
Smola katrana i kamenog uglja - Koza, pluca, mokracna besika
Katran kamenog uglja - Koza, pluca
Etilenoksid - Leukemija
Mineralna ulja, neobradjena i delimicno obradjena - Koza
Iperit - Farinks, pluca
2-naftilamin - Mokracna besika
Jedinjenja nikla - Nazalna supljina, pluca
Nafta iz skriljaca - Koza
Cadj - Koza, pluca
Magle jakih neorganskih kiselina koje sadrze sumpor - Pluca
Azbestirana vlakna koja sadrze talk - Pluca
Vinilhlorid - Jetra, pluca, krvni sudovi
Prasina drveta - Nazalna supljina
Ovo je samo jedna lista. to ne treba zaboraviti, spisak je podugacak, a sadrzi dosta stvari koje su nam u uzasno bliskom okruzenju. neophodno je prisustvo i drugih uzrocnika, tj. jedna sinergija stetnih uzrocnika i faktora, koja na kraju rezultuje pojavom raka. Nadalje cu se truditi da vam predstavim sto vise uzrocnika, direktnih i indirektnih, sto temeljnije i razumljivije, i sto krace. Sledi.....Azbest.
MLEKO
Mitovi i činjenice
Od svih sisara koji nastanjuju ovu planetu, jedino čovek a posebno bela rasa, nastavlja da pije mleko posle perioda odojčeta. Znači, većina planete uopšte ne pije mleko posle perioda odojčeta, samo beli čovek, nastavlja da pije mleko, i to od druge vrste sisara. Svi pijemo mleko. Deca, mladi, odrasli, stari. Zašto? Zbog čega? Koji su razlozi? Razlozi su sledeći: pijemo mleko zato što želimo, zato što ga volimo, zato što je deo naše kulture, zato što smo naviknuti na njegov ukus, zato što su nas roditelji učili da pijemo mleko i da ga volimo jer je ono zdravo i korisno.Da li su ovi razlozi dovoljni? Gde je ovde neka naučna priča? Šta mi zaista znamo o efektima konzumiranja mleka i mlečnih proizvoda?Krava je domaća životinja. U tu grupu spadaju i konji, svinje, ovce, koze, psi, mačke...Ko je izabrao baš kravu? Zašto baš krava? Nekako ovaj izbor izgleda kao normalan i blagosloven od prirode, naše kulture i naših običaja. Ali, da li je to prirodno? Kakva je razlika u konzumiranju mleka jedne ili druge vrste domaće životinje? Nikakva! Potpuno je isto da li pijemo mleko od krave ili keruše. Mleko je proizvod laktacije, kratkoročni hranljivi činilac za novorođenčad. Ništa manje, ništa više. Bez ikakve razlike, majka bilo kojeg sisara uključujući i čoveka, će obezbeđivati mleko za svoje mladunče kratak period neposredno po njegovom rođenju. Kada dođe vreme za odbijanje od sise mladunci se uče da jedu svojoj vrsti odgovarajuću hranu. Naravno, za životinje koje žive u prirodi je nemoguće da nastave da piju mleko pošto su odbijeni od sise. Potpuno je nezamislivo i nemoguće za pronaći u životinjskom svetu slučaj da jedan sisar pije mleko drugog sisara, izuzev, naravno belog čoveka koji čak i svoje kućne ljubimce neštedimice poji kravljim mlekom. Jedno mora da bude jasno: majčino mleko je za bebe, pseće mleko je za štenad, kravlje mleko je za telad, mačje mleko je za mačiće...
Mleko nije 'samo' mleko. Mleko svake vrste sisara je jedinstveno i specifično skrojeno prema zahtevima vrste. Na primer, kravlje mleko je daleko bogatije proteinima nego ljudsko mleko. Tri do četiri puta. Ono ima 5-7 puta veći sadržaj minerala, ali je nemerljivo deficitarno sa esencijalnim masnim kiselinama posebno linoleinskom kiselinom. Drugim rečima, priroda kravlje mleko jednostavno nije skrojila za čoveka. Kravlje mleko je skrojeno da pretvori tele u kravu. Odakle kravi onol'ki kalcijum? Da li krava možda pije mleko? Ili će biti da jede biljke? Kakav je razvoj priroda namenila za tele, a kakav za male bebe? Teletu je neophodan rast skeleta i mišićnih grupa dok ljudska novorođenčad trebaju specifičan materijal za njihov mozak, nerve i kičmenu moždinu. Taj specifičan materijal se nalazi samo u majčinom mleku. Gde je priča o korisnosti kravljeg mleka pre drugog svetskog rata? Nema je. Kao što u svoj organizam unosimo fluor jer je 'koristan' za zube, tako i kravlje mleko pijemo zbog kalcijuma. Da vidimo sada čega sve ima u mleku - sva kravlja mleka (obična i 'organska') u sebi sadrže 59 aktivnih hormona, gomile alergena, mast, holesterol, merljive količine herbicida, pesticida, dioksina, zatim krv, gnoj, izmet, bakterije, viruse plus na desetine moćnih antibiotika. Drugim rečima, kravlje mleko može da sadrži tragove bilo čega što je krava unela u svoj organizam. Taj čuveni kalcijum iz mleka je skoro potpuno beskoristan za čoveka, ukoliko nema identične količine magnezijuma, tj. u razmeri 1:1, kako bi se kalcijum iskoristio. U kravljem mleku, odnos je 1:10, tj. ako u čaši mleka ima 300mg kalcijuma i 30mg magnezijuma, samo 30mg Ca se iskoristi, preostalih 270mg luta besciljno po telu i vremenom prouzrokuje probleme, najčešće srčane, pa se kao lek za to prepisuju hemikalije i otrovi koji sadrže izvesnu količinu magnezijuma, jer on vezuje Ca, a ujedno je i blokator Ca.
Da li ste primetili koliko su se, u zadnjih godinu dana, intenzivirale reklamne kampanje za mleko i mlečne proizvode, na bilbordima, novinama, časopisima, magazinima... sa sve novim i svežim idejama advertising kompanija...to je jednostavno odgovor mainstream-a na rastuću obaveštenost javnosti o problemima koje konzumiranje kravljeg mleka prouzrokuje. 90-95% crne rase je netolerantno na laktozu, uopšte ne piju kravlje mleko,75% azijata je netolerantno na laktozu, 55% hispanosa, latinosa...su netolerantni na laktozu. Beli, ''superiorni'' čovek je samo 19% netolerantan na laktozu, a to se koristi kako bi se tih 19% etiketiralo kao da nešto nije u redu sa njima, čim ne mogu da piju mleko, koje snagu daje.Da ne ulazim dublje u odvratnosti i grozote koje kravlje mleko čini ljudskom organizmu, pogotovo malom, završiću sa iskrenim savetom – batalite mleko i mlečne proizvode bilo koje vrste sisara, učinićete sebi nemerljivu uslugu. Ako bi procenjivali korist vs. šteta od kravljeg mleka, to bi otprilike izgledalo ovako: 1-10% : 99-90%, sve zavisi od jedinke do jedinke. Ako želite ultra kvalitetne izvore kalcijuma, koji sadrže i neophodne količine magnezijuma, to su : orašasti plodovi(orah(više vrsta), badem, lešnik,), semenke – bundevine, od suncokreta, susam. Količine tražite, kombinujte i provalite sami za sebe, for the starters – 42g badema sadrži 100mg kalcijuma...
P.S. Ako se neko upita, 'kako to da sam odrastao na mleku, a nije mi ništa?' odgovor je – ko je jeo voće i povrće tokom života u neophodnoj meri, taj je u velikoj meri neutralisao sranja iz kravljeg mleka, a kao drugo – današnje mleko i ono od pre 20-30 imaju sličnosti kao dupe i oko. Danas je sve industrijalizovano, imamo farme krava muzara, koje krkaju hormonima kako bi umesto 5, dale 55 litara mleka(treba bre napraviti sve one mlečne proizvode). U mlečnim proizvodima ima sranja u onoj meri koliko je litara mleka utrošeno za spravljanje tog proizvoda, tj. ako ste utrošili 10 litara mleka za kilo sira, u siru ćete imati 10 puta više sranja, istina, neka od početnih sranja će nedostajati. Tako je sa svakim mlečnim proizvodom. Ne sadrži svaki sve što i mleko, ali ono što sadrži je umnogostručeno. I pravi razna sranja...
FLUOR
‘’The conscious and intelligent manipulation of the organized habits and opinions of the masses is an important element in democratic society. Those who manipulate this unseen mechanism of society constitute an invisible government which is the true ruling power of our country.
We are governed, our minds are molded, our tastes formed, our ideas suggested, largely by men we have never heard of. This is a logical result of the way in which our democratic society is organized.Vast numbers of human beings must cooperate in this manner if they are to live together as a smoothly functioning society.’’
iz knjige Propaganda(1928), Edward L. Bernays
UVOD U PRIČU O FLUORU
Priča o fluoru, kao i svaka priča, se mora posmatrati sa više strana, gledati iz više uglova. Da bi sagledali potpunu sliku o fluoru i fluoridima moramo da uzmemo u obzir SVE podatke koje imamo. Dugo vremena čovečanstvo gleda u jednu, namerno ili slučajno, postavljenu sliku – fluor je koristan i dobar za zube, a na tu frazu se i svodi znanje većine čovečanstva o fluoru. Od trudnica možete često čuti : ‘’meni je lekar prepisao tabletice fluora’’, majke male dece su često savetovane od strane lekara/zubara da svojoj deci daju da grickaju tabletice fluora. I zbog bezrezervnog poverenja u zdravstveni sistem i autoritete sa polja zdravstva, mi nijednog trenutka ne dovodimo u pitanje njihova ‘’kredibilna’’ i ‘’legitimna’’ znanja.
(Napomena: U tekstu će biti korišćeni termini fluor i fluoridi, označavajući istu stvar; fluor je element, fluoridi su jedinjenja sa fluorom. Mi svoje sledovanje fluora dobijamo putem fluorida, jer čist fluor je otrov, jači od arsenika, za nijansu slabiji od cijanida.)
I ISTORIJAT
Za fluor se zna odavno, prvi put se spominje u spisima rimljana, kao fluorspar( kalcijum fluorid, CaF2). Terminom fluor se prvobitno označavala klasa minerala, korišćena za topljenje ruda i metala. Hronološki, istorijat fluora( sa čisto hemijskog i medicinskog stanovišta) bi izgledao ovako:
Francuski hemičar Edmond Fremi(1814-1894) je bio vrlo blizu toga da izoluje fluor, nikada nije uspeo, ali njegov student Henry Moissan je nastavio njegov rad i uspeo da izoluje čist fluor (cena toga je bila teško trovanje fluorom koje ga je umalo koštalo glave) …
1886, Moissan: izolovanje fluora
1887, Davy: izolovan u čistom stanju
1928, Midgley: Freoni
1938, Plunkett: Teflon
1940, “Manhattan” projekt
1943, Identifikovano prvo organofluorno jedinjenje: Fluoroacetat, u Dichapetalum cymosum (Južna Afrika), mimik sirćetne kiseline, blokira Krebs-ov ciklus
1947, Fowler: perfluorovanje sa CoF3( kobalt trifluorid)
1949, Simon: elektrohemijsko fluorovanje
1954, Fried: početak medicinske hemije organofluornih jedinjenja
1957, Fried je objavio da različiti fluorovani steroidi imaju višu biološku aktivnost, u poređenju sa nefluorovanim derivatima
1970-tih, Organofluorna jedinjenja su retka u medicinskoj hemiji
1990, 220 fluorovanih lekova odgovara udelu na tržištu od 8% sintetisanih lekova;
1996, U toku je razvoj 1500 lekova koji sadrže fluor;( fluor čini da lek 70 puta brže prodre kroz ćelijsku membranu)
2002, Odobren je 31 novi lek, od kojih 9 sadrže fluor;
2003, Od 18 lekova koji su u vrhu svetske prodaje, 7 sadrže fluor; Prozac, Cipro. Najprodavaniji: Lipitor (Pfizer), snižava nivo holesterola, zarada 10,3 milijardi USD;
2004, 238 patenata u hemiji fluora, u poređenju sa 101 u 2001;
Identifikovano je više od 3000 prirodnih proizvoda koji sadrže bar 1 halogen, od čega samo 6 sadrži fluor;
Više vrsta lekova koji sadrže F: antidepresivi, anti-imflamatorni , antiviralni, antimalarici, antitumorski….
Fizičko hemijske karakteristike fluora:
- gas bledozelene boje, male gustine
- visoka elektronegativnost
- niska polarizabilnost
- najreaktivniji element u periodnom sistemu, jedini se sa svim elementima osim sa helijumom, neonom i argonom
- najjači oksidans (opasnost od požara i eksplozije)
- 13. po redu najzastupljeniji element u zemljinoj kori
- izuzetno otrovan
- pri radu sa fluorom su neophodne posebne mere predostrožnosti
- tačka topljenja: -219,62 °C ; tačka ključanja: -188,14 °C
Industrijska primena fluora i fluorida:
- od početka 1600-tih fluorovodonična kiselina je korišćena u industriji stakla, za pravljenje(urezivanje) šara, danas se takođe koristi u proizvodnji sijalica,
- u naftnoj industriji se koristi(fluorovodonična kiselina) kao katalizator(supstanca koja ubrzava hemijske reakcije) za dobijanje većeg broja oktana u benzinu (fluorokarbonati),
- za dobijanje nervnog otrova sarina,
- celokupna industrija aluminijuma je nezamisliva bez fluora i fluorida – bitno snižava tačku topljenja aluminjuma,kao i čelika i berilijuma (inače zbog svoje izuzetno visoke reaktivnosti fluor topi skoro sve organske matrerije pred sobom, kroz čelik prolazi kao kroz puter, pali azbest),
- u nuklearnoj industriji se koristi za obogaćivanje uranijuma,
- fluor i njegova jedinjenja deluju kao protoplazmatski otrovi, te se koriste za trovanje pacova i miševa,
- za proizvodnju freona i drugih gasova za rashlađivanje, fluorescentnog svetla, za proizvodnju sintetičkih tepiha, pesticida, voska za skije, vodootprone odeće, cigle i keramike, većine kompjuterskih komponenti.
Primena organofluornih jedinjenja:
- polimeri: teflon, lubrikanti (Krytox), mikrolitografija, optički kablovi, jonomeri (Nafion),...
- sredstva za gašenje požara: haloni (CF3Br, CF2ClBr), heptafluoropropan (CF3CHFCF3)
- anestetici: halotan, sevofluoran ((CF3)2CHOCH2F), desfluoran (CF3CHFOCHF2)
- veštačka krv, tečno disanje
- tečni kristali za kompjuterske monitore i video-ekrane.
Nakon ovog kratkog pregleda istorije i primene fluora i fluorida, može se lako doći do sledećeg zaključka:
istu hemikaliju/otrov, koju industrija koristi za obogaćivanje uranijuma, topljenje čelika i aluminijuma, mi dajemo našoj deci kao prvu stvar ujutru i poslednju pred spavanje, sve sa ukusom peperminta, jagode i žvake. A sve to radimo zato što nam tako poručuju zdravstveni autoriteti poslednjih 50 godina.
II ŠTA NAUKA IMA DA KAŽE PO PITANJU FLUORA?
Ne postoji nijedna bolest, oboljenje ili zdravstvena tegoba koja je izazvana nedostatkom fluora. Zvanična, ''mainstream'' nauka, koja besomučno forsira fluor kao neophodan za zdravlje zuba, do sada pred javnost nije izašla sa bilo kakvim rezultatima( makar i neubedljivim) koji upućuju na to da je fluor koristan za naše zube. Kada se počinjalo sa masovnim fluorisanjem vode sredinom 40-tih godina prošlog veka, sva nauka o korisnosti fluora je bila bazirana na usmenim obrazloženjima. Blede statistike i usmena preporuka najviših zdravstvenih autoriteta su bile dovoljne da čovečanstvo više od 50 godina slepo sluša i prihvata fluorisanje kao jednu potpuno normalnu stvar. Sa druge strane tokom zadnjih 60 godina imali smo i priličan broj naučnika koji nisu slepo pratili mainstream, nisu gazili po prethodno utabanim putevima, nisu bili samo ponavljači naučenog, novac nije bio jedan jedini smisao u njihovim istraživanjima. Evo pregleda zaključaka, u kratkim crtama, do kojih su došli naučnici koji su se ozbiljno pozabavili ispitivanjem i istraživanjem fluora:
- Fluoridi ometaju sintezu kolagena što dovodi do njegovog razlaganja u kostima, tetivama, mišićima, koži, hrskavičavom tkivu, plućima, bubrezima i traheji.
[A.K. Susheela and Mohan Jha, "Effects of Fluoride on Cortical and Cancellous Bone Composition," IRCS Medical Sciences: Library Compendium, Vol. 9, No.11, pp. 1021-1022 (1981); Y. D. Sharma, "Effect of Sodium Fluoride on Collagen Cross-Link Precursors," Toxicological Letters, Vol. 10, pp. 97-100 (1982); A. K. Susheela and D. Mukerjee, "Fluoride poisoning and the Effect of Collagen Biosynthesis of Osseous and Nonosseous Tissue," Toxicological European Research, Vol. 3, No.2, pp. 99-104 (1981); Y.D. Sharma, "Variations in the Metabolism and Maturation of Collagen after Fluoride Ingestion," Biochemica et Biophysica Acta, Vol. 715, pp. 137-141 (1982); Marian Drozdz et al., "Studies on the Influence of Fluoride Compounds upon Connective Tissue Metabolism in Growing Rats" and "Effect of Sodium Fluoride With and Without Simultaneous Exposure to Hydrogen Fluoride on Collagen Metabolism," Journal of Toxicological Medicine, Vol. 4, pp. 151-157 (1984).]
- Fluoridi stimulišu stvaranje granula i potrošnju kiseonika u belim krvnim zrncima (BKZ), ali sprečavaju taj proces kada je BKZ izložena dejstvu neke strane supstance u krvi.
[Robert A. Clark, "Neutrophil Iodintion Reaction Induced by Fluoride: Implications for Degranulation and Metabolic Activation," Blood, Vol. 57, pp. 913-921 (1981).]
- Fluoridi smanjuju energetske rezerve i sposobnost BKZ da uništavaju strane materije procesom fagocitoze. Čak i mikromolarne količine fluorida, ispod 1ppm (1 part-per-milion) mogu ozbiljno da suzbiju sposobnost belih BKZ da uništavaju patogene mikroorganizme.
[John Curnette, et al, "Fluoride-mediated Activation of the Respiratory Burst in Human Neutrophils," Journal of Clinical Investigation, Vol. 63, pp. 637-647 (1979); W. L. Gabler and P. A. Leong, ., "Fluoride Inhibition of Polymorphonumclear Leukocytes," Journal of Dental Research, Vol. 48, No. 9, pp. 1933-1939 (1979); W. L. Gabler, et al., "Effect of Fluoride on the Kinetics of Superoxide Generation by Fluoride," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 281 (1985); A. S. Kozlyuk, et al., "Immune Status of Children in Chemically Contaminated Environments," Zdravookhranenie, Issue 3, pp. 6-9 (1987)]
- Fluoridi zbunjuju imuni odbrambeni sistem i podstiču ga da napada tkiva svog tela i povećavaju brzinu rasta tumora kod ljudi koji su podložni raku.
[Alfred Taylor and Nell C. Taylor, "Effect of Sodium Fluoride on Tumor Growth," Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, Vol. 119, p. 252 (1965); Shiela Gibson, "Effects of Fluoride on Immune System Function," Complementary Medical Research, Vol. 6, pp. 111-113 (1992); Peter Wilkinson, "Inhibition of the Immune System With Low Levels of Fluorides," Testimony before the Scottish High Court in Edinburgh in the Case of McColl vs. Strathclyde Regional Council, pp. 17723-18150, 19328-19492, and Exhibit 636, (1982); D. W. Allman and M. Benac, "Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Cyclic AMP Concentration in Vivo," Journal of Dental Research, Vol. 55 (Supplement B), p. 523 (1976); S. Jaouni and D. W. Allman, "Effect of Sodium Fluoride and Aluminum on Adenylate Cyclase and Phosphodiesterase Activity," Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 201 (1985)]
- Fluor sprečava stvaranje antitela u krvi.
[S. K. Jain and A. K. Susheela, "Effect of Sodium Fluoride on Antibody Formation in Rabbits," Environmental Research, Vol. 44, pp. 117-125 (1987)]
- Fluoridi ometaju rad štitne (tiroidne) žlezde.
[Viktor Gorlitzer Von Mundy, "Influence of Fluorine and Iodine on the Metabolism, Particularly on the Thyroid Gland," Muenchener Medicische Wochenschrift, Vol. 105, pp. 182-186 (1963); A. Benagiano, "The Effect of Sodium Fluoride on Thyroid Enzymes and Basal Metabolism in the Rat," Annali Di Stomatologia, Vol. 14, pp. 601-619 (1965); Donald Hillman, et al., "Hypothyroidism and Anemia Related to Fluoride in Dairy Cattle," Journal of Dairy Science, Vol. 62, No.3, pp. .416-423 (1979); V. Stole and J. Podoba, "Effect of Fluoride on the Biogenesis of Thyroid Hormones," Nature, Vol. 188, No. 4753, pp. 855-856 (1960); Pierre Galleti and Gustave Joyet, "Effect of Fluorine on Thyroid Iodine Metabolism and Hyperthyroidism," Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Vol. 18, pp. 1102-1110 (1958)]
- Fluoridi ispoljavaju štetna dejstva na razna tkiva u telu čoveka.
[T. Takamorim "The Heart Changes in Growing Albino Rats Fed on Varied Contents of Fluorine," The Toxicology of Fluorine Symposium, Bern, Switzerland, Oct 1962, pp. 125-129; Vilber A. O. Bello and Hillel J. Gitelman, "High Fluoride Exposure in Hemodialysis Patients," American Journal of Kidney Diseases, Vol. 15, pp. 320-324 (1990); Y. Yoshisa, "Experimental Studies on Chronic Fluorine Poisoning," Japanese Journal of Industrial Health, Vol. 1, pp. 683-690 (1959)]
- Fluoridi podstiču i pospešuju razvoj raka kostiju.
[J.K. Mauer, et al., "Two-Year Cacinogenicity Study Of Sodium Fluoride In Rats," Journal of the National Cancer Institute, Vol. 82, pp. 1118-1126 (1990); Proctor and Gamble "Carcinogenicity Studies with Sodium Fluoride in Rats" National Institute of Environmenrtal Health Sciences Presentation, July 27, 1985; S. E. Hrudley et al., "Drinking Water Fluoridation and Osteosarcoma," Canadian Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 415-416 (1990); P. D. Cohn, "A Brief Report on the Association of Drinking Water Fluoridation and Incidence of Osteosarcoma in Young Males," New Jersey Department of Health, Trenton, New Jersey, Nov. 1992; M. C. Mahoney et al., "Bone Cancer Incidence Rates in New York," American Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 81, 475 (1991); Irwin Herskowitz and Isabel Norton, "Increased Incidence of Melanotic Tumors Following Treatment with Sodium Fluoride," Genetics Vol. 48, pp. 307-310 (1963)]
- Fluoridi izazivaju preuranjeno starenje kod ljudi.
[Nicholas Leone, et al., "Medical Aspects of Excessive Fluoride in a Water Supply," Public Health Reports, Vol. 69, pp. 925-936 (1954); J. David Erikson, "Mortality of Selected Cities with Fluoridated and Non-Fluoridated Water Supplies," New England Journal of Medicine, Vol. 298, pp. 1112-1116 (1978); "The Village Where People Are Old Before Their Time," Stern Magazine, Vol. 30, pp. 107-108, 111-112 (1978)]
- Ingestija(gutanje) fluora preko paste za zube, sredstava za ispiranje usta i sprečavanje karijesa kod dece je veoma opasna za njihov biološki razvoj, životni vek i opšte zdravstveno stanje.
[Yngve Ericsson and Britta Forsman, "Fluoride Retained From Mouth Rinses and Dentifrices In Preschool Children," Caries Research, Vol. 3, pp. 290-299 (1969); W. L. Augenstein, et al., "Fluoride Ingestion In Children: A Review Of 87 Cases," Pediatrics, Vol. 88, pp. 907-912, (1991); Charles Wax, "Field Investigation Report," State of Maryland Department of Health and Mental Hygiene, March 19, 1980, 67 pages; George Waldbott, "Mass Intoxication from Over-Fluoridation in Drinking Water," Clinical Toxicology, Vol. 18, No.5, pp. 531-541 (1981)]
Na našu sreću, Majka Priroda drži fluor pod katancem – jako retko u prirodi nalazimo elementarni fluor, u najvećem broju slučajeva on je vezan za druge elemente, gradeći na taj način fluoride, koje nama stavljaju u paste za zube. Fluoridi ne ispoljavaju ekstremnu toksičnost kao elementarni fluor, ali to nikako ne sme da zavarava, jer je 2 g fluorida dovoljno da ubije odraslog čoveka. Majka Priroda se takođe pobrinula i da naše male bebe ne dolaze u kontakt sa otrovom – stvorila je savršen odbrambeni mehanizam koji ne dozvoljava da fluor iz krvi dojilje prodre u mleko, bez obzira na količinu unetog fluora putem vode (opet, sve zavisi od jedinke do jedinke, u par slučajeva su pronađene nanogramske(0.01 ppm) količine fluora u majčinom mleku).
Dalje, što se naučnih činjenica vezanih za fluor tiče, treba znati sledeće:
Fluor je kumulativni otrov. 50% fluora koji unosimo u sebe svakog dana se isfiltrira u bubrezima i izbaci kroz mokraću, a drugih 50% se zadržava u našem telu, u kostima, epifizi i jos nekim tkivima. Ukoliko su nam bubrezi oštećeni, akumulacija fluora će biti još veća.
Fluor je biološki jako aktivan čak i u malim koncentracijama. Utiče na vodonične veze, koje čine najvažniji deo strukture i funkcije proteina i nukleinskih kiselina. Drugim rečima, fluor ima potencijal da remeti procese koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine.
U nekim studijama i eksperimentima fluor je pokazao svoja mutagena svojstva, kod puno vrsta insekata i životinja je zabeleženo oštećenje hromozoma, kao i remećenje funkcije enzima koji učestvuju u reparaciji DNK. U jednoj skorijoj studiji(USA), pokazano je da je povećana neplodnost kod žena koje žive u podrucjima gde je koncentracija fluora u vodi 3 ili vise od 3 ppm. Ili, kako je to predstavljeno u Journal of Toxicology and Environmental Health: ”Most regions showed an association of decreasing TFR [Total Fertility Rate] with increasing fluoride levels".
Fluor i kompleksi aluminijum fluorida imaju sposobnost da ometaju mnoge hormonske i neke neurohemijske signale.
Pacovi koji su godinu dana pili destilovanu i dejonizovanu vodu sa 1 ppm fluora (u vidu natrijum- ili aluminijum-fluorida) su imali morfološke promene na bubrezima i mozgu, kao i povećanu koncentraciju aluminijuma u mozgu (inače visoke koncentracije aluminijuma u mozgu su usko povezane sa Alchajmerovom bolešću).
Fluor gradi komplekse sa velikim brojem metala, među kojima su i oni koji su neophodni organizmu (kalcijum, magnezijum) i oni koji su štetni po nas, ali ih imamo u sebi i bliskom okruženju(olovo i aluminijum). Zbog gradnje tih kompleksa javljaju se razni problemi, recimo, fluor utiče na neke enzime kod kojih je magnezijum važan
ko-faktor, a takođe olakšava unos aluminijuma u tkiva do kojih aluminijum inače teško dopire. Kalcijum fosfat je normalni sastojak naše pljuvačke. Dokazano je da kalcijum fosfat dosta pomaže kod remineralizacije zuba. Unosom fluora, stvara se beskorisni i toksični nus produkat, kalcijum fluorid, kojim se zubi mineralizuju, što zube čini slabijim i podložnijim propadanju što je umnogome ubrzano unosom procesirane hrane, hrane sa veštačkim dodacima.
50-tih i 60-tih godina prošlog veka veliki broj lekara je prepisivao fluor za smanjenje aktivnosti tiroidne žlezde kod onih koji su patili od hipertireoze. Znači, pijenjem fluorisane vode mi u sebe unosimo sredstvo koje koči normalan rad tiroidne žlezde, tako da pored onih koji pate od hipertireoze imamo i one koji pate od hipotireoze, čije su uobičajene posledice umor, depresija, gojenje, bolovi u mišićima i zglobovima, povećan nivo holesterola, povećana mogućnost za sticanje neke od raznih srčanih oboljenja.
Treba spomenuti i to da je u USA, kako tvrdi njihov Department of Health and Human Services, ustanovljeno da se u fluorisanim društvima izloženost fluoridima krece od 1,58mg-6,60mg/na dan, što je raspon koji prevazilazi dokazano štetne doze (2,3-4,5mg/na dan) fluora za funkciju tiroidne zlezde. I tako lepo, uništiš ljudima tiroideu, a zatim im nudiš sintetičke zamene hormona(Synthroid) za tretman hipoaktivne tiroidne žlezde.
U nekim eksperimentima gde je fluor korišćen u tretiranju osteoporoze, sa ciljem da kosti očvrsnu i tako se smanji broj fraktura, desilo se suprotno, broj fraktura, posebno kuka, je znatno povećan. Neki rani simptomi skeletne fluoroze (bolest kostiju i zglobova izazvana fluorom) jako podsećaju na simptome artritisa, te se često dešavaju pogrešne dijagnoze. Inače od skeletne fluoroze pate milioni ljudi u Kini, Africi i Indiji.
Dentalna fluoroza je dečja bolest izazvana prevelikim dozama fluora. Pošto za sada ne postoji precizno objašnjen mehanizam oštećivanja zubne gleđi, biće da je fluoroza posledica inhibiranih enzima u rastu zuba ili uticaja fluora na tiroidnu žlezdu.
Količina od 1ppm fluora (uobičajena količina za fluorisanje vode) je 100 puta veća od najveće količine nađene u majčinom mleku(0,01 ppm), što upućuje da je fluor potpuno nepotreban ljudskom biću, pogotovo u tako ranom stadijumu, jer malo dete može imati samo štete, i apsolutno nikakve koristi, od unosa fluora u svoj organizam.
1991.g u Akronu,Ohajo Regional Toxicology Center je prijavio smrt deteta kao posledicu ingestije(gutanja) 16mg/kg fluorida (dete je pojelo celu tubu paste).
U USA, na svakoj pasti za zube koja sadrži fluor stoji sledeće (zakonski obavezno):
Warning: Keep out of reach of children under 6 years of age! If you accidentally swallow more than used for brushing, get medical help or contact a Poison Control Center right away!
Nekoliko studija je pokazalo da se u epifizi fluor akumulira u većim kolicinama, kao i da redukuje normalnu proizvodnju melantonina i vodi ka ranijem početku puberteta.
U septembarskom izdanju Žurnala Americke Medicinske Asocijacije (Journal of the American Medical Association) iz 1943.g,tvrdi se: '' Fluoridi su generalni protoplazmatički otrovi koji menjaju propustljivost ćelijske membrane inhibicijom određenih enzima.Tačan mehanizam ovakvog njihovog dejstva je jos uvek nepoznat.''
1975.g Dr.John Yiamouyiannis je objavio preliminarne rezultate naučnog istrazivanja koji su pokazali da ljudi koji žive u područjima fluoridizacije vode imaju veću stopu smrtnosti od raka u odnosu na ljude koji žive u područjima gde se voda ne fluoriše. Americki nacionalni Institut za rak(National Cancer Institute-NCI) je odmah pokušao da odbaci ovaj naučni rad, međutim dr-u Yiamouyiannisu se odmah priključio Din Burk(Dean Burk), do tog trenutka glavni hemičar u NCI. Njih dvojica zajedno vrše dodatna istraživanja i studije, i 1977 objavljuju nalaze glavnog istraživanja, da najmanje 10 000 ljudi godišnje u SAD umre od raka izazvanog fluorom, njihovi rezultati su uvršćeni u kongresni izveštaj kongresmena Dilejnija(Delaney) koji između ostalog govori i o vezi između fluora i raka. Dilejni potom kreira tzv. Dilejnijev Amandman kojim se zabranjivalo dodavanje kancerogenih supstanci u ljudsku ishranu. Sprovedeno je nekoliko istrazivanja vezanih za uticaj fluora na zube, ali je svakako najobuhvatnije bilo istraživanje
dr. Džona Kolkhuna(John Colquhoun) koji je 1990.g. napravio eksperiment na Novom Zelandu u kojem je učestvovalo 60.000 dece školskog uzrasta(30 000 iz područja gde se fluorise voda, 30 000 iz područja gde se voda ne fluoriše). Nakon godinu dana, dokazano je da nema nikakve razlike u kvalitetu zuba dece koja koriste fluorisanu vodu u odnosu na onu koja je ne koriste, osim što kod dece koja su pila fluorisanu vodu znatno porastao broj slučajeva dentalne fluoroze ( tamne mrlje na zubima).
1990 g. rađena je studija na životinjama(National Toxicology Program), koja je pokazala da se u zavisnosti od doze povećava i osteosarkom(rak kostiju) kod mužjaka pacova. Inicijalni zaključak ove studije je bio: očigledan dokaz karcinogenosti fluora, ali je ubrzo taj zakljucak bio promenjen u - dvosmisleni dokaz karcinogenosti.
Kada se fluor jednom stavi u vodu, posle toga je praktično nemoguće kontrolisati dozu koju pojedinac dnevno prima. Ovo je pod a) zato što neki (npr.atletičari,fizički radnici, dijabetičari) uzimaju više vode od ostalih, i b)svi konzumiramo fluor i iz drugih izvora(hrana i pića spremana sa fluorisanom vodom, paste za zube, ostaci pesticida na hrani...).
Ako postoje oni kojima ovo nije dovoljno razloga da dobro razmisle pre nego sto ponovo stave pastu na četkicu, ako traže jos dokaza i studija, to je sasvim OK. Ali ipak prvo da se oslobodimo fluora iz voda i iz pasta za zube, pa onda da dokazujemo i studiramo, do besvesti ako treba.
Da ne zaboravim, evo spiska od 14 nobelovaca koji su bili protivnici fluorisanja vode:
1) Adolf Butenandt (hemija,1939)
2) Arvid Carlsson (medicina,2000)
3) Hans von Euler-Chelpin (hemija,1929).
4) Walter Rudolf Hess (medicina,1949)
5) Corneille Jean-François Heymans (medicina,1938)
6) Sir Cyril Norman Hinshelwood (hemija,1956)
7) Joshua Lederberg (medicina,1958)
8) William P. Murphy (medicina,1934)
9) Giulio Natta (hemija,1963)
10) Sir Robert Robinson (hemija,1947)
11) Nikolai Semenov (hemija,1956)
12) James B. Sumner (hemija,1946)
13) Hugo Theorell (medicina,1955)
14) Artturi Virtanen (hemija,1945)
III UVOĐENJE FLUORA U ORGANIZAM ČOVEČANSTVA
Kako je sve počelo? Od početka 20-tog veka skoro cela američka industrija je bila bazirana na upotrebi fluora, i zbog toga je skoro sav industrijski otpad sadržavao fluor. Taj otpad je odbacivan u prirodu, pri tome izazivajući ozbiljne probleme zagađenja, kako voda i tla, tako i biljnog i životinjskog sveta. Fluorovodonik i silikon tetrafluorid su fluoridi koje u prirodu emituju fabrike fosfatnih đubriva(fosfatne stene obično sadrže oko 3 % fluorida), fabrike čelika, fabrike aluminijuma. Fluoridi ispušteni u prirodu izazivaju ozbiljna oštećenja i promene u biljnim listovima( čak i u koncentracijama od 1 ppb(parts per billion), fluoridi izazivaju ozbiljne smetnje u razvoju i rastu biljaka).
Dvadesetih i tidesetih godina prošlog veka, Aluminium Corporation of America(ALCOA) je bila suočena sa masom tužbi radnika, zbog, blago rečeno, zdravstvenih užasa koje je izazivao industrijski fluor. 1933. godine US Public Health Service (PHS) se konkretno zainteresovala za otrovne efekte fluora, pri tome zaključujući da se dentalna fluoroza pojavila kod 25-30% dece, pri koncentraciji od samo 1 ppm fluora u vodi. 29. oktobra 1939. godine Džerald Koks(Gerald Cox), istraživač na Mellon Institute, je objavio svoj najradikalniji predlog na sastanku sa American Water Works Association u Džonstonu, Pensilvanija. Predlog je bio da bi Amerika najozbiljnije trebala da razmotri dodavanje fluorida u pijaću vodu.
1942. godine PHS, pod vođstvom dr. H. Trendley Dean-a, je zaključila da je voda sa 1 ppm fluora potpuno prihvatljiva. U to vreme PHS se nije bavila uvođenjem fluorisanja, već je težila da definiše maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, tačnije da definiše tačku izvan koje je fluor štetan po zdravlje javnosti. Iako su istraživanja dr. Dean-a pokazivala da fluor u koncentraciji od 1 ppm izaziva dentalnu fluorozu kod određenog procenta dece, ona su takođe pokazala da 1 ppm fluora delimično smanjuje truljenje zuba, a da koncentracija od već 2 ppm predtavlja ozbiljnu opasnost po zdravlje javnosti, izazivajući masovnu dentalnu fluorozu.
Dok se u javnosti,s jedne strane vodila kampanja uvođenja fluora u redovnu ishranu stanovništva, sa druge strane u najvećoj tajnosti, 1940. godine je započet projekat Menhetn, odnosno započeto je pravljenje nuklearne bombe koja će 5 godina kasnije biti bačena na Hirošimu. Naravno, par godina je trebalo samo da bi se izgradila infrastruktura za proizvodnju nuklearne bombe. Glavni čovek Menhetn projekta je bio general Leslie C. Groves. Pored svih problema koje je general imao, u vezi sa nuklearnim postrojenjima, jednog decembarskog jutra 1943. godine, suočio se sa još jednim problemom, i to velikim. U potpunoj tajnosti, general Groves i vojni inženjeri su nadgledali rad desetine hiljada radnika, naučnika, inženjera, koji su za 3 godine izgradili fabrike i laboratorije koje su po veličini parirale celokupnoj industriji automobila.
General Groves je tokom celog projekta bio vođen iluzijom da i Nemačka pravi svoju atomsku bombu, da je to trka – ko će pre da napravi nuklearno oružje. Međutim, isto tako je i znao činjenice da su do tog trenutka ključni industrijski procesi, neophodni za kreiranje nuklearnog oružja, bili tek u početnoj fazi, a veći deo atomskog programa je i dalje bio na laboratorijskom nivou. Novi problem, koji se pojavio tog decembarskog jutra, u vidu uznemirujućih izveštaja o povredama radnika i naučnika u fabrikama i laboratorijama, nastalim od udisanja gasova i opekotina. Pukovnik Stafford L. Warren, vodeći u medicinskom odeljenju Menhetn projekta je zamolio generala Groves-a da pokuša da sazna šta imaju da kažu vojni stručnjaci za bojne otrove, po pitanju toksičnosti fluora. Kada je sproveo istraživanje general Groves je shvatio da fluor igra veliku ulogu u Menhetn projektu. Naučnici na projektu su planirali da koriste tehnologiju gasne difuzije za rafinisanje uranijuma. U tom procesu se uranijum meša sa elementarnim fluorom, pri čemu nastaje isparljivi gas uranijum heksafluorid. Potom se gas propušta kroz finu membranu i tada lakši molekuli koji sadrže razgradljivi uranijum prolaze brže kroz membranu i hvataju se sa druge strane. Pošto se u ovom procesu dobije relativno mala količina obogaćenog uranijuma, stotine tona fluora i hiljade nivoa progresivnog obogaćivanja su bile potrebne da se dobije količina uranijuma dovoljna za atomsku bombu. Potreba za fluorom i potrošene količine su bile jedne od najstrože čuvanih vojnih tajni za vreme II svetskog rata. Ovde u priču ulazi najznačajnija figura u priči u fluoru, Harold Carpenter Hodge. On je bio biohemičatr i toksikolog Univerziteta Ročester, proučavao je fluor i fluoride za potrebe Menhetn projekta. U proleće 1943. godine postavljen je za rukovodećeg u odseku za farmakologiju i toksikologiju, i data mu je potpuna kontrola nad timom naučnika koji su radili na tajnom projektu pod imenom ‘Program F’, gde su izučavali toksičnost fluora. U okviru projekta, Harold Hodge je nadgledao i eksperimente u kojima su, nasumice izabranim bolesnicima, ubrizgavali inekcije uranijuma i plutonijuma. Posle rata, Harold Hodge je bio predsedavajući u National Research Council's Committee on Toxicology i vodeći naučni promoter fluorisanja pijaće vode. On je izuzetno dobro znao šta fluor i fluoridi čine ljudskom organizmu, ali je o svemu tome do kraja svog života ćutao.
Za potrebe rata, gomile naučnika i istraživača su vredno radile u prepunim laboratorijama, trudeći se da označe fluor kao sredstvo za borbu protiv fašizma. Naučnici sa Columbia, Princeton, Johns Hopkins, Purdue, Ohio State, Penn State, Duke, the University of Virginia, MIT, Cornell, and Iowa State su proučavali fluor, zajedno sa inženjerima najvećih industrijskih kompanija - DuPont, Chrysler, Allis-Chalmers, Westinghouse, Standard Oil, American Telephone and Telegraph Company (AT&T), Mallinckrodt, Eastman Kodak, Electro Metallurgical Company, Linde Air Products, Hooker Chemical, Union Carbide i Harshaw Chemical.
Kompanija DuPont, zahvaljujući svojoj predratnoj ekspertizi sa fluorom, u vidu proizvođenja freona, je imala veliki udeo u US nuklearnom programu. U laboratorijama DuPont-a je 1938. godine proizveden teflon, na bazi fluora.
Da ne ulazim dublje u dogodovštine iz II svetskog rata, svi znamo da je atomska bomba bačena, o posledicama ne vredi raspravljati bilo šta.
Posle drugog svetskog rata, krajem oktobra 1948. godine u mestu Donora u Pensilvaniji, došlo je do jednog od najvećih zagađenja vazduha, iz dimnjaka lokalnih fabrika, čiji je ishod bio 19 umrlih i nekoliko stotina povređenih. Punih pet dana Donora i mesto pored, Webster, su bili pod oblakom dima od fabrika za topljenje metala. U sledećih nekoliko dana od 13 500 stanovnika Donore, njih 6 000, i muškarci i žene i deca, se ozbiljno razbolelo.
Philip Sadtler, hemičar i borac protiv zagađivanja je odmah otišao u Donoru i vršio ispitivanja, koja su pokazala da je u vazduhu bila izuzetno velika količina jako otrovnog gasa fluorvodonika. On je uradio izveštaj, u kojem je kao razlog katastrofe naveo prisustvo fluorida u okruženju. Međutim, njegov izveštaj je izmenjen od strane Public Health Service, koja je posle svoje istrage kao razloge katastrofe navela inverziju temperature i mešavinu industrijskih zagađivača u vidu dima. Posle katastrofe, protiv velikih industrijskih korporacija DuPont, U.S. Steel, ALCOA, su počele da pljušte tužbe za zagađivanje okoline industrijskim fluorom. Te korporacije su imale svoje advokate pod imenom Fluorine Lawyers Comitee, koji su za potrebe promovisanja i odbrane fluora angažovali čoveka pod imenom Robert Kehoe, direktora Kettering Laboratory of Applied Physiology na Sinsinati Univerzitetu. On je inače bio glavni promoter i branilac bezbednosti olovnog benzina u SAD, a sa istim žarom je branio i fluor.
Sa druge strane, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka, vodeći centar za proučavanje fluora je bio Univerzitet Ročester, čiji su mnogi diplomci preuzeli vodeće uloge u zubarskim školama i istraživačkim centrima širom SAD. 1958. godine Colgate izbacuje propagandni spot za pastu sa fluorom, u kome devojčica dolazi kući od zubara,sva srećna, sa izveštajem u ruci i radosno govori majci : Look Ma!, no cavities. U to vreme počinje sve intenzivnija kampanja za fluorisanje pijaće vode. Danas, samo jedna trećina SAD nije fluorisana. U Evropi je situacija prividno bolja, većina Evrope nije fluorisana, ali zato većina Evrope pije flaširanu vodu koja je najčešće fluorisana. Većina Evrope koristi fluorisane paste za zube, kao i razna sredstva za ispiranje usta.
Jedan od većih problema vezanih za fluorisanje je sledeći – kada se fluor jednom unese u organizam, nemoguće je pratiti koliko osoba dnevno unese fluora u sebe, jer svi pijemo različite količine vode, različitom količinom paste peremo zube, jedemo različite količine hrane spremane u fluorisanoj vodi, pijemo različite količine pića pravljenih sa fluorisanom vodom, tu su i ostaci pesticida na voću i povrću – zaključak se sam nameće, nemoguće je, osim u jednom slučaju, 100% precizno odrediti koja koncentacija fluora nije štetna za ljudski organizam. Taj jedan slučaj je kada je koncentracija fluora nula (0), ta koncentracija pouzdano nije štetna po ljudski organizam.
Bezbednost upotrebe fluora je postala čvrsto utemeljena paradigma bazirana na nepotpunom ili pogrešnom znanju. Prava pitanja se retko postavljaju,a kada se postave, konkretnih odgovora nema, što omogućava stvaranje pogrešnih pretpostavki da je fluor koristan za zube i bezbedan za organizam.
