IGNORANCE ISN'T BLISS
Ovo ume da smara...kako koga
otr - opsta teorija relativiteta
str - specijalna teorija relativiteta
Malo je teorija i autora koji su stekli takvu slavu kao sto je to slucaj sa teorijom relativiteta i albertom ajnstajnom.Takodje je tesko naci teoriju koja je toliko popularna, a tako nejasna, nedorecena, paradoksalna i nenaucna, kao sto je teorija relativiteta.Prosto je neverovatno da ta teorija, koja je zasnovana na obmanama, greskama i zabludama bude toliko dugo vremena predmet paznje tako velikog broja fizicara i drugih naucnika, u oblasti prirodnih i tehnickih nauka, i da se i pored toga odrzi, pa cak i da udje u srednjoskolske i univerzitetske udzbenike.Prihvatanje te teorije u vreme kada je nastala se moze i nekako razumeti, jer je to bilo prelomno vreme, kada su se pojavila mnoga pitanja iz fizike, na koja nije bilo odgovora.
Rezultati Fizoovog, a kasnije
i Majkelsonovog opita porusili su stara shvatanja o postojanju kosmickog
mirujuceg etra, sto je znacilo i rusenje temelja nekih velikih teorija toga
doba.U nepovoljnom polozaju nasao se i Lorenc, jer se njegova elektronska
teorija zasnivala na postojanju etra. Da bi prevazisao nastale
teskoce Lorenc daje hipotezu o skracenju tela pri kretanju kroz etar, koje je
srazmerno tom i tom koeficijentu.U skladu sa datom hipotezom Lorenc je izveo
transformaciju koordinata, koja je po njemu i dobila ime.Tom transformacijom
koordinata relativizirani su vreme i prostor a tako je,mnogi kazu, postavljen
temelj teorije relativiteta.Na tom temelju ajnstajn izgradjuje svoju
str.Medjutim, za razliku od Lorenca on uvodi nova shvatanja vremena i
prostora.Po njemu su promene duzine i vremena realni fizicki procesi, koji
nastaju iskljucivo kao posledica samog kretanja, a ne kao posledica uticaja
nekakvog etra, koji uopste i ne postoji.Tako je ajnstajn negirao postojanje
etra i navodno dao odgovore na neka pitanja, koja su iskrsla posle Fizoovog i
Majkelsonovog opita.Na zalost njegova teorija nije dala prave odgovore.Pre bi
se moglo reci da su to bile obmane,kao sto se moze reci da je i str u sustini
jedan skup obmana.Ona je neuspeo pokusaj da se na osnovu poznatih teorijskih i
eksperimentalnih rezultata izgradi univerzalna teorija, koja bi, pre svega,
bila u skladu sa tim rezultatima.
Navodni teorijski rezultati
str, koji su korektni, a do kojih se dolazi nekorektnim relativistickim
izvodjenjem jednacina, bili su poznati i pre pojave str.Oni se nalaze u
teorijama Lorenca (poduzna i poprecna masa elektrona), Poenkarea
(ejednakoemcenakvadrat ), Maksvela (impuls), Hevisajda i drugih.
Ajnstajnovo izlaganje u toj teoriji je duboko smisljeno da obmane i u mnogome podseca na madjionicarsko izlaganje.Tako, na primer, kada objasnjava stvari, koje su poznate i jasne i srednjoskolcu, on je metodican, vrlo jasan i do detalja opsiran.Medjutim, kada je u pitanju tekst u kojem je sadrzana obmana on je komplikovan, konfuzan, nedorecen, nejasan i kratak ili vrlo opsiran.Ali, sa tom opsirnoscu on ne pojasnjava ono sto je nejasno, vec ga jos vise komplikuje, tako da tekst cini jos manje jasnim.Citalac na osnovu jasnog Ajnastajnovog izlaganja prihvata i ono sto je nejasno, misleci da je i to tacno, a da ga on eto ne razume, ili da bi mu trebalo dosta truda da ga razume. Takodje, ne treba zaboraviti da je albert jedno vreme radio u birou za prijavu pronalazaka i patenta. Prikladno, zar ne?
Sa obmanama je albert poceo vec u svom prvom radu o relativnosti,kod odredjivanja jednovremenosti, na osnovu ocene "sinhronosti tikanja" casovnika u miru i u kretajnu.To je prva, a istovremeno i kljucna obmana u str, na osnovu koje su izgradjene i druge obmane.Na zalost ta obmana nije uocena pa je postala cak i predmet ozbiljnih rasprava filozofa.Prva nedoslednost javlja se takodje u istom tom radu o relativnosti, gde upotrebljava brzinu c+v, a svojim postulatom tvrdi da nema vece brzine u prorodi od brzine svetlosti u vakuumu.Nedoslednost je bitna odlika teorije relativiteta, mada ajnstajn tvrdi da je teorija relativiteta teorija principa, to jest teorija doslednosti.Dalje,cica albert izvodi transformaciju koordinata na veoma slozen, konfuzan i vrlo nejasan nacin, gde takodje koristi izraze c+v i c-v. Komplikovan nacin izvodjenja jednacina pruza velike mogucnosti obmanjivanja citalaca.Tako, pomocu casovnika i kontrolom sinhronosti njihovog "tikanja" u dva koordinatna sistema, koji se relativno krecu, svetlosnog zraka i matematickih operacija ajnstajn je izveo transformaciju koordinata i "dokazao" ne samo da postoji dilatacija vremena i kontrakcija prostora u matematickom smislu, vec da su to i realni fizicki procesi.Ali to je samo matematicka igra, koja nema veze sa nekim realnim fizickim procesom.Zatim je izveo teoremu o sabiranju brzina, takodje na slozen i dosta nejasan nacin. Da je izvedena jednostavno i razumljivo, bilo bi jasno da se tu ne radi o sabiranju ili oduzimanju bilo kakvih brzina, vec da formule te teoreme predstavljaju brzinu svetlosnog talasa u koordinatnom sistemu koji miruje, kad je u pitanju zbir brzina, ili u koordinatnom sistemu koji se krece, kad je u pitanju razlika brzina. Posto je transformacija koordinata izvedena uz uslov da brzina rasprostiranja sfernog svetlosnog talasa bude u oba sistema jednaka brzini svetlosti, stoga navodni zbir ili razlika brzina moraju biti jednaki brzini svetlosti.
Kod izvodjenja jednacina ajnstajn koristi izraze c+v i c-v i nikad ih ne zamenjuje sa c, iako svojom teoremom o sabiranju brzina kaze da je zbir ili razlika brzine svetlosti i neke druge brzine jednaka brzini svetlosti. Tako ajnstajn sam sebe osporava. Pomocu ove teoreme on objasnjava rezultat Fizoovog opita, uporno tvrdeci da rezultat tog opita potvrdjuje ispravnost teorije relativiteta i da nema druge teorije koja ga moze objasniti.Pri tome svesno zanemaruje cinjenicu da su formule njegove teoreme izvedene za slucaj vakuuma, a da se Fizoov opit izvodi u vodi.Kao fizicar on to svakako zna, ali i pored toga, da bi dokazao ispravnost svoje teorije, on formule, koje vaze za vakuum, koristi za slucaj vode, sto mnogo govori o ispravnosti njegove teorije.
Kod izvodjenja formula za ugao aberacije i Doplerov efekat,albert na ravanski svetlosni talas primenjuje transformaciju koordinata za sferni svetlosni talas, sto nije ispravno.Formula za Doplerov efekat za slucaj kretanja izvora zracenja, koju daje albert, nije, niti moze biti, izvedena relativistickim postupkom, sto takodje pokazuje nemoc teorije relativiteta.Pored, toga po toj formuli frekvencija zracenja se povecava pri udaljavaju izvora zracenja, a kao sto znamo to je suprotno od onog sto se dogadja u prirodi.Po teoriji relativiteta, pored poduznog, postoji i poprecni Doplerov efekat, sto nema veze sa realnoscu.Takodje je osporeno i klasicno i relativisticko objasnjenje uzroka pojave aberacije i dato novo objasnjenje koje se bazira na relativnom kretanju etra zemlje i etra sunca.Posebno vazan deo str je deo koji se odnosi na masu i energiju tela i njihovu uzajamnu vezu.Opste je misljenje da se teorija relativiteta na najubedljivji nacin dokazala u ovoj oblasti. Medjutim,retki su uocili da se bas u toj oblasti najbolje pokazala nemoc te teorije.
Ajnstajn je u svom prvom radu pokusao na relativisticki nacin da izvede formulu za mase elektrona u kretanju, kao i formulu koja odredjuje vezu mase i energije. U svom prvom radu,u poglavlju pod naslvom "Dinamika (slabo ubrzanog) elektrona", ajnstajn je na nekorektan nacin, sa stanovista fizike, a i matematike izveo pogresnu formulu za poprecnu masu elektrona i korektnu formulu za poduznu masu elektrona.Pri izvodjenju formula za poduznu i poprecnu masu elektrona, koje su zavisne od brzine, ajnstajn uzima da elektron i u kretanju ima samo jednu masu i tretira je kao konstantnu velicinu.Primenjujuci transformaciju koordinata na izraze za ubrzanje,on dobija formule za poduzno i poprecno ubrzanje, koje zatim naziva formulama za poduznu i poprecnu masu.U toj neispravnoj matematickoj igri pojam mase zamenjen je sa pojmom ubrzanja, koji sa stanovista fizike nemaju niceg zajednickog.Pogresna formula za transverzalnu masu elektrona,nekorektnosti u izvodjenju jednacina, uzimanje u obzir samo malih (nerelativistickih) brzina u odnosu na brzinu svetlosti i poistovecenje pojma mase sa pojmom ubrzanja su dokaz da se korektnim relativistickim postupkom ne mogu izvesti formule za poduznu i poprecnu masu elektrona u kretanju.Promenu mase elektrona u kretanju teorija relativiteta tretira iskljucvo kao posledicu kretanja, a ne kao posledicu fizickog procesa prouzrokovanog kretanjem naelektrisanja, pri cemu se generise elektromagnetsko polje, koje se, kao i masa, opire promeni brzine elektrona.Na taj nacin ta teorija ignorise i sam pojam elektromagnetske mase.S obzirom da se formule za poduznu i poprecnu masu elektrona ne mogu izvesti ispravnim relativistickim postupkom, to se i formula za kineticku energiju elektrona, kao i formule za prelaz energije u elektromagnetsku masu i elektromagnetske mase u energiju, takodje ne mogu izvesti relativistickim postupkom na korektan nacin. Zbog toga ih i ne treba tretirati kao relativisticke niti ih treba dovoditi u vezu sa teorijom relativiteta. Uostalom, formule za longitudinalnu i transverzalnu masu elektrona u kretanju, koje pripisuju ajnstajnu, izveo je Lorenc pre pojave teorije relativiteta, a pod pretpostavkom da se sferni oblik elektrona deformise pri kretanju zbog uticaja etra.Formula za totalni prelaz mase u energiju i energije u masu nije izvedena niti se moze izvesti korektnim relativistickim postupkom, pa prema tome ni nju ne treba tretirati kao relativisticku niti je treba dovoditi u vezu sa teorijom relativiteta.Tu formulu, u implicitnom obliku, prvi je izveo Poenkare 1900. godine.
Dugo se smatralo da je 1905. godine ajnstajn u celini izveo teoremu o inertnosti energije u radu pod nazivom "Zavisi li inercija tela od energije sadrzane u njemu?".Medjutim, Ajvz je 1953. godine dokazao nekorektnost izvodjenja te teoreme. Opsteprihvaceno je da je proces unistenja elektrona i pozitrona najubedljiviji primer totalnog pretvaranja mase u energiju.U tom procesu celokupna masa elektrona, kao materije i celokupna masa pozitrona, kao antimaterije, navodno se pretvara u energiju gama zracenja.Nasuprot tome, kao najubedljiviji primer prelaska energije u masu smatra se proces stvaranja parova elektron - pozitron pri zracenju materije sa gama zracima cija je energija veca od 1,022 MeV. Medjutim,pri sudaru elektrona i pozitrona ne dolazi do inistenja i pretvaranja njihovih masa u gama zracenje, vec to gama zracenje, sa mesta njihovog sudara, potice od kinetickih energija elektrona i pozitrona u trenutku njihovog sudara.Iz toga proizilazi da pozitron nije antimaterija, odnosno antimaterija i ne postoji, elektron i pozitron pri sudaru ne iscezavaju vec formiraju novu neutralnu cesticu, da elektron i pozitron cine osnovu materije i da prilikom zracenja materije sa gama zracima visokih energija dolazi do razbijanja veza elektron - pozitron i stvaranja parova elektron - pozitron. Hevisajd je korektno izveo formulu za uzajamnu vezu izmedju energije i mase elektrona u mirovanju.Formula se odnosi na uzajamnu vezu izmedju energije elektromagnetskog zracenja i elektromagnetske mase pripisane toj energiji.
Da ima iole necega epohalnog u str i otr albert bi dobio nobela za njih,ili makar za jednu od njih.Ipak,nobelova komisija nije mogla da prihvati obmane i zablude,vec mu je dodelila nobela za(precizna formulacija):Za otkrice zakona fotoelektricnog efekta i za radove u oblasti teorijske fizike.A fotoefekat je otkrio Herc 1887, Stoletov ga experimentalno dokazao 1888 i formulisao prvi zakon fotoefekta koji glasi:Maksimalna fotoelektricna struja direktno je proporcionalna padajucem snopu zrakova.On nije dobio nobela za to.Ali ajnstajn jeste za ovo(2. zakon fotoefekta):Maksimalna energija fotoelektrona linearno zavisi od frekvencije padajuce svetlosti i ne zavisi od njegovog intenziteta.Kakva genijalnost!?
