DIVINE
Postoji jedna stara izreka koja kaze: savrsen rob je onaj koji misli i govori - ja nisam rob. Ili, riba u vodi ne moze videti pticu na nebu.
Sve pojave ili dogadjaji, bili oni na celijskom ili kosmickom nivou, se uvek ispoljavaju kao rezultat dejstva tri sile. Dve sile ne mogu proizvesti nikakav fenomen, niti efekat. Da bi se nesto dogodilo ili odvijalo uvek mora biti prisutna i treca sila. Covek je, medjutim, i pored svih cinjenica koje mu nedvosmisleno ukazuju na postojanje trece sile, zarobljen u dualistickoj realnosti, sve mu se svodi na crno ili belo, sva covekova razmatranja se svode na ili... ili.... a rukovodioci planete su mu ostavili vise nego jasne tragove, cak i u sredstvu za do sada najmasovnije porobljavanje, religiji, - sveto trojstvo, bili to otac, sin i sveti duh....brama, vishnu i shiva...
Npr, po pitanju zaceca, covek je naveden da veruje da spermatozoid oplodi jajnu celiju gde se kao proizvod dobija oplodjena jajna celija. Ali niko coveku nece reci da je prilikom zaceca uvek tu prisutna i ,recimo, energija koja prozima Sve sto postoji, neka vrsta univerzalnog uma, koji je svuda i prodire svuda, koji daje pocetni impuls, ili balansirajuci impuls, koji ce omoguciti da do zaceca uopste dodje. Kada se beba rodi, na scenu stupa dusha (ne u crkvenom smislu). Dusha nije deo nas, mi smo dusha, dusha je nase bice. Ona je jedinstvena, i treba da ostane takva, ali u interakciji sa fizickim telom ona postaje mnostvo. Nase fizicko telo, koje se nalazi u zatvoru zvanom Zemlja, je samo vozilo za dusu, tj. za nas. Spareni zajedno, dusha i fizicko telo predstavljaju ono sto nazivamo ljudsko bice. Prva stvar koju beba uradi po izlasku iz majcinog stomaka je plakanje. Dusha place jer je ocajna sto se ponovo reinkarnirala u ovoj fizickoj realnosti, sto je slucaj sa velikom vecinom, ili place zato sto je postala svesna gde se obrela i nalazi se u stanju neverice jer je po prvi put stigla u ovu fizicku oblast, sto je slucaj sa manjinom dusha. Preciznije receno, dusha ne place, jer je njoj nepoznata ova funkcija u njenom izvornom stanju, plac nastaje kao posledica impulsa koje dusha daje telu. Beba place ''bez razloga'' danima, nedeljama, mesecima...a onda u jednom trenutku taj prvobitni plac nestaje, na scenu stupa druga vrsta placa, sto mogu potvrditi svi koji su roditelji. Kada dodje do tog prelaza, to je trenutak kada je ljudsko bice zaista rodjeno, dusha je izgubila svoju svest, zaboravila je ko je , sta je , gde se nalazi i zasto je tu. Iako zvuci nepojmljivo, upravo su tek rodjene bebe najsvesnije toga ko su, sta su i gde su, samo ih mi posmatramo kao bica koja tek treba da uce i nauce. Dusa zaboravlja na svoju svest putem prirodnih uticaja prouzrokovanih okolinom u kojoj se nalazi, putem roditeljskog uticaja, a sve je to dobrano potpomognuto( u novije doba) i medikalizacijom malih beba. Neke dushe zaboravljaju brze, neke sporije. Period, u kojem dusha jos nije zaboravila ko je i sta je, je najbitniji za bebu. U tom periodu svesnosti dushe, bebu treba ''tesiti'' sto je vise moguce, stavljati joj do znanja da u sebi sadrzi sve sto je neophodno da se vrati tamo gde pripada(naravno ne postoji jedan univerzalan nacin primenljiv na sve, to ide od bebe do bebe, od roditelja do roditelja). To ce u kasnijem zivotu deteta imati znacaj koji ce na dete podsvesno uticati tokom celog njegovog zivota.
Vreme rodjenja je za sve nas unapred odredjeno, kao i vreme prelaska(ili kako ljudi vole da kazu - smrti). Takodje su unapred odredjeni okolina, roditelji, okolnosti rodjenja...nista nije slucajno (tacnije jeste slucajno, ali samo u svetu poludelih mashina). Najveci deo detetovog zivota ce biti baziran na njegovoj, nazovimo to ovom prilikom, slobodnoj volji, a sve ce to imati jako malo veze sa roditeljima. Roditelji su bitni, i mogu da urade nesto korisno, samo u prvih 12-13 godina detetovog zivota (petar pan). Za vreme puberteta deca seku odredjene veze koje su do tada postojale, i polako pocinju da postaju odgovorna za svoje akcije i postupke, uz pomoc slobodne volje ce odrediti kakav zivot zele da vode, kakav kvalitet zivota zele da imaju. Cak i odredjuju nacin njihovog prelaska(smrti) putem izbora koje tokom svog zivota prave. Jedino ne mogu odrediti vreme prelaska. Kada postajemo roditelji, dodeljuju nam se odredjeni novi kvaliteti, koje do tada nismo imali, a koji se ticu odgoja dece. Te kvalitete treba slusati, ranije ih nismo posedovali. Svako dete je drugacije, drugacije reaguje, ali ono sto je bitno za dete, i za roditelje, je to da detetu treba staviti do znanja(suptilno) da postoji daleko vise od onoga sto trenutno dozivljava, i sto ce kada bude odraslo dozivljavati. Ukoliko im se ovo predstavi na pravilan nacin( usmeravanjem), deca ce poceti u jednom trenutku sama za sebe da traze, sto je i svrha. Ako im sve pokazete i prikazete na ocigledan nacin, kroz prizmu sopstvenih shvatanja, necete postici nista, samo cete postici suprotno.
Dete ce, zbog postojanja vestackih i mehanickih zakona, biti izlozeno manipulaciji kroz obrazovanje, ali sansa da se ovo ponisti se javlja posle puberteta. Naravno, sanse za ponistavanje te manipulacije postoje i u kasnijem zivotu, samo sto ih je teze sprovesti u delo. Roditelji ne mogu da sprece manipulaciju. Niti mogu da zapocnu ''budjenje''. To je na detetu, to je detetova duznost da uradi. Roditelji samo obezbedjuju alat i sredstva za to. Univerzalni um prodire kroz nasu decu stalno, u svakom trenutku i svakom nivou, tako da nasa deca imaju mogucnost da se probude u svakom trenutku. To je na njima, ne na roditeljima. Najvaznija pitanja su - spoznati sebe, ko smo i sta smo, kao i gde se nalazimo. To je zadatak koji sami treba da uradimo. Ukoliko dobijemo tacne odgovore na ova pitanja od nekog drugog, ti odgovori ce biti potpuno beznacajni, jer nece biti primljeni i primenjeni na nacin na koji bi bili primljeni i primenjeni ukoliko sami dodjemo do tih odgovora. Ako uspemo da sami nadjemo odgovore na ta pitanja, uradili smo jednu veliku stvar u pogledu nas samih, tada imamo velike sanse da na pravi nacin napustimo ovaj zatvor, test, eksperiment pod imenom Zemlja. Taj beg iz ovog zatvora je zadatak koji ima dusha, tj. mi. Posledice koje proisticu iz tog zadatka su ili uspeh - prelaz na sledeci nivo ili poraz/neuspeh - reinkarnacija(pa sve ispocetka). Masovni prelaz ne postoji, niti je moguc...to se odvija u jedan po jedan maniru. Uz pomoc sredstava i alata koji su nam dati u okviru ovog zatvora mi mozemo ostvariti prelaz na dalje, jer je to i poenta. Ukoliko izvrsimo uspesno taj zadatak, potrebe za reinkarnacijom nece biti, nece biti potrebe da iskusavamo razlicite nivoe zivota na Zemlji, jer su oni sami po sebi uglavnom beznacajni i besmisleni za kompletno iskustvo namenjeno dushama, tj. nama.
