INSIDE THE MACHINE...
Sve aktivnosti ljudske masine se dele u cetiri precizno definisane grupe, misaona, emocionalna, motoricka i instiktivna, od kojih svaku kontrolise po jedan centar/um.Svaki fenomen, pojava, aktivnost u coveku, je povezan sa nekom od ovih funkcija. Ono sto predstavlja teskocu za coveka je razlikovanje ovih funkcija…covek ih nikada ne koristi zajedno, uvek je jedna dominantna, ona u kojoj se covek trenutno nalazi. Nekim ljudiam je tesko da shvate razliku izmedju misli i osecanja, dok je drugima tesko da prave razliku izmedju oseta i osecanja, izmedju misli i motorickog impulsa.
Covekova misaona funkcija u najvecem broju slucaja uvek deluje sluzeci se poredjenjem. Intelektualni zakljucci su uvek rezultat poredjenja 2 ili vise utisaka. Osecanja i oseti ne rezonuju, ne porede, vec jednostavno definisu dati utisak na osnovu njegovih osobina, po tome da li je prijatan ili neprijatan, u ovom ili onom smislu, po boji, ukusu ili mirisi. Oseti tkdj. mogu biti potpuno indiferentni – ni topli ni hladni, ni prijatni ni neprijatni...npr....’beo papir’....’crna olovka’. U dozivljaju belog ili crnog nema nicega ni prijatnog ni neprijatnog. Ti oseti...tzv. ‘pet cula’ su instiktivni. Osecajne funkcije ili emocije su uvek prijatne ili neprijatne.....ne postoje indiferentna osecanja.
Ljudi se jako razlikuju u pogledu oblika i nacina svog opazanja. Neki zapazaju prvenstveno preko uma, drugi prvenstveno preko osecanja, treci prvenstveno preko oseta. A neki preko sva tri zajedno...medjutim, takvi su retki.
Ljudima razlicitih kategorija i modela opazanja je veoma tesko, gotovo nemoguce da se medjusobno razumeju, buduci da jednu istu stvar nazivaju razlicitim imenima, a razlicite st5vari istim imenima. Naravno postoje i kombinacije..neko opaza preko misli i oseta, drugi preko osecanja i misli itd...Ovaj ili onaj nacin opazanja neposredno je vezan za ovaj ili onaj nacin reagovanja na spoljasnje dogadjaje. Covek veoma cesto svoje misli ili intelektualna opazanja naziva svojim osecanjima, svoja osecanja naziva svojim mislima, svoje osete svojim mislima.
Da bi ciovek mogao da nauci da razlikuje dejstvo ove cetriri osnovne funkcije, mora razumeti da da svaka normalna psihicka funkcija predstavlja instrument saznanja. Uz pomoc uma vidimo jedan aspekt stvari i dogadjaja, uz pomoc emocija drugi, uz pomoc oseta treci. Najkompletnije znanje o nekoj stvari ili dogadjaju koje nam je dostupno moze se steci samo ako ga istovremeno ispitamo umom, osetima i osecanjima.
Ljudska masina bi trebalo da bude u svakom trenutku bilo koje svoje aktivnosti, uravnotezena u svim detaljima. Ali nazalost to nije slucaj....kod coveka jedan centar najcesce obavlja funkciju drugog – misaoni centar pokusava da oseca ili da se pretvara da oseca, emocionalni centar pokusava da misli, ili motoricki centar pokusava da misli i li oseca, Svaki centaqr ima svoje sopstveno pamcenj, sopstvene asocijacije, sopstveno misljenjee. Posebno gledano svaki od 4 centara se sastoji od tri dela – intelektualnog, emocionalnog i motorickog. Ali o toj strani svoje prirode covek jako malo zna. To je ono sto bi covek trebalo da proucava kod sebe, rad svoja 4 centra, kao i njihovih saastavnih delova...intelektualni deo misaonog centra, emocionalni deo misaonog centra, motoricki deo misaonog centra...itd.
U zivotu ima situacija sa kojima npr. samo misaoni centar moze da izadje na kraj, i iz kojih samo on moze pronaci izlaz. Ako u tom trenutku umesto njega pocne da radi emotivni centar, to ce sve pokvariti, i rezultat nece biti kvalitetan. Kod neuravnotezenog tipa coveka jedan centar stalno zamenjuje drugi i to je upravo ono sto znaci biti neuravnotezen ili neurotican. Svaki centar nastoji da svoj rad prenese na drugi centar, dok istovremeno pokusava da obavlja rad drugog centra, za koji nije prilagodjen. Emotivni centar koji radi umesto misaonog centra, unosi nepotrebnu nervozu, groznicavost i zurbu u situacije gde su od sustinske vaznosti hladnokrvan sud i razmisljanje. Misaoni centar koji obavlja posao emotivnog centra, unosi razmatranje u situacije koje zahtevaju brzu odluku, te coveka cini nesposobnim da razlikuje osobitosti svog polozaja. Misao je isuvise spora. Ona razvija izvestan plan aktivnosti i nastavlja da ga sprovodi cak iako su se okolnosti izmenile. Pored toga,uplitanje misaonog centra u nekim situacijama podstice potpuno pogresne ativnosti, obzirom da je ovaj centar potpuno nesposoban da shvati nijanse i specificnosti mnogih dogadjaja.. Dogadjaji koji su za motoricki i emocionalni centar potpuno razliciti, misaonom centru mogu izgledati slicni. Um ne moze da razuume nijanse osecanja. To se jasno vidi ako se pogleda kako jedan covek razmislja o osecanjima drugog = on sam nista ne oseca, tako da za njega osecanja drugog ne postoje. Sit gladnome ne veruje.
Kakav god posao covek da radi, dovoljno je da pokusa da svaki postupak izvede promisljeno, sluzeci se umom i prateci svaki svoj pokret, i kvalitet njegovog rada ce se odmah izmeniti. Ako kuca na tastaturi, njegovi prsti su potpuno pod kontrolom motorickog centra. , sami pronalaze neophodna slova. Ali ako covek pokusa da se pre svakog slova upita – ‘gde je Z, gde je tacka, znak pitanja, kako se pise ova rec’- odjednom pocinje da gresi i kuca veoma sporo...
Kada npr. motoricki centar radi umesto misaonog centra, tada dolazi do mehanickog citanja, mehanickog slusanja. Ovo se dogadja kada je pravac aktivnosti misaonog centra zaokupljen necim drugim, a motoricki centar pokusava da zameni odsutni misaoni centar. Ovo izuzetno lako prelazi u naviku, potom i navlaku, buduci da paznju misaonog centra ne odvlaci neki koristan rad, misao ili razmisljanje, vec su najcesce u pitanju, masta, sanjarenje i fantaziranje. Covekova masta je jedan od osnovnih uzroka pogresnog rada centara. Svaki centar za sebe ima svoj spostveni oblik sanjarenja i mastanja, ali i motoricki i emotivni centar po pravilu uvek koriste misaoni centar, koji im se uvek stavlja na raspolaganje u tu svrhu, obzirom da sanjarenje odgovara sklonostima misaonog centra.
Sklonost sanjarenju delimicno potice od lenjosti misaonog centra, a delimicno od tendencije emocionalnog i motorickog centra da sebi ponavljaju, ozivljavaju ili obnavljaju iskustva, kako prijatna, tako i nepriajtna. Prijatno sanjarenje(iako za coveka potpuno beskorisno) se moze razumeti, za njega se moze naci logicko opravdanje. Sanjarenje neprijatnog tipa predstavlja potpuni apsurd, neprijatno ssanjarenje je karakteristicno za neuravnotezeno stanje ljudske masine. I pored toga ljudi 9/10 svog zivota provode upravo u takvim bolnim sanjarenjima., o nesrecama koje mogu zadesiti njih i njihovu porodicu, o boestima kojim mogu da se zatraze, o patnjama raznih vrsta... Mastanje i sanjarenje predstavljaju primere pogresnog rada misaonog centra.
Savremene ljude krasi jedna karakteristika, a to je da su u stanju da misle govore i rade a da toga uopste nisu svesni, dok pritom sebi pripisuju posedovanje kvalitetea pod imenom svest, ali o tome nekom drugom prilikom...
