LET DEAD BURY THEIR DEAD
GIG
Savremeni covek...i njegovo fizicko telo...predstavljaju obican automat koji zavisi samo od spoljnih uticaja. Sledece tri funkcije coveka u potpunosti zavise od spoljasnjih uticaja koje on prima
1. zelje ili averzije, svako hocu, necu, volim, ne volim
2. Misljenje - zahvaljujuci spoljnim uticajima predstavlja iskljucivo mehanicki proces
3. Volja - u obicnom mehanickom coveku ne postoji volja, on ima samo zelje, a veca ili manja trajnost zelja se naziva jacom ili slabijom voljom
Nasuprot tome bi trebalo da stoji
1. Individualnost - koja dominira fizickim telom i njegovim zeljama i u stanju je da prevazidje otpor i neodlucnost fizickog tela
2. umesto mehanickog procesa misljenja tu je svest.
3. Tu je i volja, u pravom smislu te reci, to nije volja koja je sastavljena od razlicitih i protivurecnih Ja, vec je to volja koja proizilazi iz svesti i nalazi se pod kontrolom individualnosti, tj. jedinstvenog i stalnog Ja.
Postoji jedno istocnjacko ucenje..........Zamislimo sud ili retortu ispunjenu prahom razlicitih metala. Ovi metali u prahu nisu ni na koji nacin medjusobno povezani. Svaka slucajna promena u polozaju retorte menja uzajamni raspored metala. Ako retortu protresemo ili je lupnemo par putaprstom, metalni prah koji je bio na vrhu moze da se pojavi na dnu ili u sredini, dok onaj sa dna moze da izadje na vrh. U polozaju metalnog praha nema niceg stalnog, a pod takvim uslovima ga ne moze ni biti. To je tacna slika naseg dusevnog zivota. Spoljasnji uticaji mogu svakog trenutka da izmene polozaj praha koji je na vrhu i da na njegovo mesto dovedu neki drugi prah. Medjusobni odnos metala u prahu koji se nalaze u stanju mehanicke smese nije moguce stabilizovati. Medjutim, metalni prah moze da se stopi u jedno, njegova priroda mu to omogucava. Da bi se ovo postiglo neophodno ja da se upali specijalna vatra ispod retorte, koja ce zagrevanjem i topljenjem konacno stopiti prah. Sadrzaj retorte ce postati nedeljiv...''individualan''. To je otprilike gruba slika formiranja jedinstvenog ja. Najveca teskoca se nalazi u izboru vatre. Vatra koja se treba koristiti je ona koja nastaje trenjem unutar coveka, trenjem koje nastaje kao borba 'da' i 'ne'. Ako covek popusta svim svojim zeljama ili ako im ugadja, u njemu nece biti nikakve unutrasnje borbe, nikakve vatre, koja bi zapocela proces.
Ta covekova unutrasnja podeljenost je rezultat onoga sto mu je spoljna realnost naturila. Zbog toga svako od nas ima odredjeni repertoar uloga koje igra pod uobicajenim zivotnim okolnostima. Za svaki tip situacije u kojima se tokom zivota nalazi covek ima po ulogu. Ali ako ga stavite na trenutak u drugacije okolnosti, covek nije vise u stanju da nadje odgovarajucu ulogu i na kratko postaje on sam. Proucavanje uloga koje igramo tokom zivota predstavlja veoma koristan deo samospoznaje. Svako ima ogranicen repertoar uloga. Ako neko kaze 'Ja' i 'Marko Markovic' on nece videti celog sebe, buduci da ni Marko Markovic nije jedan nego je mnostvo- najmanje pet, sest...jedno ili dva Ja za porodicu, jedno ili dva Ja na poslu, jedno Ja za prijatelje u kafani, jedno Ja za fensi prijatelje, mozda cak i jedno Ja koje je zainteresovano za uzvisene ideje. Postoje i neka Ja koje na povrsinu izvlace toplota, Sunce, lepo vreme, potom neka Ja koje na povrsinu izvlace hladnoca, kisa, sneg, druge asocojacije, drugfa osecanja, druge aktivnosti. U coveku ne postoji nista sto je sposobno da kontrolise ova Ja, uglavnomn zato sto ih covek i ne primecuje, covek stalno zivi u poslednjem Ja koje je trenutno na povrsini.
U razlicitim trenucima, covek se potpuno identifikuje sa nekim od tih Ja, i nije u stanju da razluci sebe od njega. Problem za coveka nastaje ako ga nesto izbaci iz koloseka, oseca se veoma nelagodno, i iz sve snage pokusava da se sto pre vrati nekoj od svojih uobicajenih uloga. Cim se vrati u uhodani kolosek, odmah sve tece glatko, a osecanja napetosti i neprijatnosti nestaju. Tako je u zivotu, ali ako covek zeli da radi na samospoznaji, on se mora pomiriti sa ovom neprijatnoscu i napetoscu, kao i sa osecajem neudobnosti i bespomocnosti. Kada covek ne igra nijednu od svojih uobicajenih uloga, ili kada ne moze da nadje odgovarajucu uloga u svom repertoaru, covek se oseca go. Hladno mu je, stidi se izeli da pobegne od svih. To je u slucaju da zeli miran zivot, zivot 'mrtvog' coveka. Ako zeli da radi na sebi, covek mora da unisti svoj mir. Nije moguce istovremeno imati i jedno i drugo.
Postoje dve linije duz kojih se odvija covekov raqzvoj u ovoj realnosti - to su linija covekovog znanja i linija covekovog bica. U opravilnom razvoju ove dve linije se razvijajju simultano paralelno, medjusobno su isprepletane i pomazu se. Ako linija znanja suvise uznapreduje ispred linije bica, ili obrnuto, covekov razvoj ce krenuti pogresnim tokom i, pre ili kasnije, zastoj u razvoju je neminovan. Ljudi shvataju sta znaci 'znanje'. I shvataju mogucnost razlicitih nivoa znjanja. Shvataju da znanje moze biti manje ili vece, tacnije jednog ili drugog kvaliteta. Medjutim, covek ne posmatra svoje znanje u odnosu na svoje bice. 'Bice' za ljude predstavlja naprosto 'postojanje', kome je suprotno 'nepostojanje'. Ljudi ne shvataju da bice moze imati razlicite nivoe ili kategorije - bice mineraqla, bice biljaka, bice zivotinja, bice coveka...Situacija kod coveka je takva da se dva ljudska bica medjusobno mogu razlikovati vise nego bice minerala i bice zivotinje. To je upravo ono sto ljudi ne shvataju, kao sto ne shvataju da znanje direktno zavisi od bica, ovo poslednje ne da ne razumneju, vec ni ne zele da razumeju. U zapadnoj kulturi je potpuno normalno smatrati da covek moze posedovati veliko znanje, npr. sposoban naucnik, koji cini otkrica, unapredjuje nauku, a da istovremeno moze biti sebican, sitnicav, zajedljiv, tast, naivan, rasejan, zao,ljubomoran covek. A to je u stvari stanje njegovog bica. A ljudi ne smatraju da znanje ovog coveka ne zavisi od njegovog bica. Ljudi zapadne kulture veliku vrednost pridaju nivou covekovog znanja, dok uopste ne cene nivo covekovog bica i ne stide se genertalno niskog nivoa sopstvenog bica.
Ako znanje daleko prednjaci pred bicem, znanje postaje teorijsko i apstraktno, neprimenljivo hna zivot, postaje cak i stetno, buduci, umesto da sluzi zivotu i pomaze ljudima da se bolje bore sa teskocama, ono moze dodatno zakomplikovati zivot masine/automata. To se desava iz razloga sto znanje koje nije u skladu sa bicem ne moze biti dovoljno veliko za covekove istinske potrebe, odnosno, dovoljno prilagodjeno ovim potrebama. Ono ce UVEK predstavljati znanje o jednoj stavri spojeno sa neznanjem o drugoj stvari, znanje o detaljima bez znanja o celini, znanje o formi bez znjanja o sustini.
Ovakva premoc znanja nad bicem je zastupljena u savremenoj kulturi. Ideja o znacaju i vrednosti bica je potpuno zaboravljhena. A zaboravljeno je i da je nivo znanja odredjen nivoom bica. Mogucnosti znanja na datom nivou bica su odredjene i konacne. Unutar granica datog bica ne moze se promeniti KVALITET znanja, moguce je samo akumuliranje informacija jedne te iste prirode u vec poznatim i odredjenim granicama. Promena prirode i kvaliteta znanja je moguca samo sa promenom prirode bica.
Najkarakteristicniju crtu nivoa na kojem se trenutno(zadnjih xxxx vekova, eona) nalazi nivo ljudskog bic, predstavlja vec spomenuto, odsustvo jedinstva unutar coveka, kao i potpuni nedostatak kvaliteta, koje covek sebi najvise voli da pripisuje - 'jasna svest', 'slobodna volja' i 'sposobnost delanja'. Glavna karaqkteristika bica savremenog coveka, koja objasnjava sve ono drugo sto u coveku nedostaje je san. Savremeni covek zivi u snu, radja se i umire u snu. Kakvim znanjem moze raspolagati covek koji spava?... licnost koja spava, zarobljena u snu...?
Spoljasnji aspekt ljudskog bica ima mnogo razlivcitih strana - aktivnost/pasivnost, istinoljubivost/sklonost laganju, iskrenost/neiskrenost, hrabrost/kukavicluk, samokontrolu/neobuzdanost, razdrazljivost, egoizam, spremnost na zrtvu, ponos, tastinu, uobrazenost, vrednocu, lenjost, moralnost, porocnost...Ali to je sve to u coveku mehanicko.
Ako laze, znaci da ne moze da ne laze, ako govori istinu znaci da mora da govori istinu, i tako je u svemu. Sve se to coveku desava, on to ne moze da izmeni, bilo u sebi, bilo van sebe.
Naravno, postoje ogranicenja i granice. Generalno gledano, bice savremenog coveka je u uzasno losem stanju, uzasno je loseg kvaliteta. Naravno da postoji broj ljudi cije se bice jos moze promeniti, ti ljudi su jako srecni...Ali postoje ljudi cije je bice potpuno obolelo, polomljene masine sa kojima se nista ne moze uciniti. Ako o tome razmislite, shvaticete zbog cega je samo odredjeni broj ljudi u stanju da primi istinsko znanje. kod ostalih to onemugacavanjihovo bice, tj. njegovo stanje.
U odnosu znanja i bica najvaznija je njihova ravnoteza, odvojen razvoj jednog ili drugog je nepovoljan. Ako znanje prevagne nad bicem - covek zna ali nema moc da dela, obrnuto, ako bice prevagne nad znanjem, covek ima moc da dela, ali ne zna sta da radi. Bice koje je stekao nema cilj.
U istoriji covecanstva poznati su mnogi primeri nestanka citavih civilizacija zbog toga sto je znanje prevagnulo nad bicem ili bice nad znanjem.
