ELECTROHEAD
Informacije
u ljudskom mozgu se prenose slabim elektricnim impulsima kroz
razgranatu mrezu neurona. Ljudski mozak je izvrstan kompjuter,
sposoban za svakakva cuda. Ali mozak je samo instrument. Um je taj
koji naredjuje mozgu sta ce ovaj videti, tj procesirati. Kada dodje u
ovu fizicko-materijalnu realnost, maloj bebi je prazan hard, nema
nikakva saznanja i spoznaje sveta u kojem se obrela.
Uslovno
receno, vec tada zapocinje programiranje,tj. uvodjenje u okvire ove
realnosti, na prvom mestu od roditelja, koji diktiraju razna pravila
i propise. Bebin svesni um je cist i spreman za utiskivanje. Kada
beba prvi put iskusi bilo sta, to ostaje zapisano u mozgu, sve dok
mozak ne prestane da funkcionise, sto ce reci do fizicke smrti. Kada
beba postane dete, ona vec ima utisnute odredjene informacije o svetu
koji je okruzuje. Kako biva sve starije, dete pocinje da privlaci
odredjena iskustva, u zavisnosti od afiniteta i prethodnih spoznajnih
utisaka o svetu oko sebe. Svako to iskustvo za sebe stvara novi,
pocetni otisak u umu, na osnovu kojeg ce se procesirati sva sledeca
iskustva slicnog tipa. Kako idete kroz zivot, ova prva utiskivanja se
osecaju u svim kasnijim iskustvima. Npr, ako ste nauceni da ljudi
zive u proseku oko 75 godina, to vam je utisnuto, i to ce ciniti
jedan delic mozaika vase realnosti, na osnovu kojeg cete meriti sva
kasnija iskustva i saznanja slicnog tipa. Ako ste nauceni da je
Bog entitet koji sa neba sudi i kaznjava nas, vi onda svet posmatrate
kroz tu prizmu, odn. takav primarni otisak u umu. Kada decu u ranom
uzrastu uce ovakvim stvarima, deca nemaju svesno pripremljena
pitanja, vec se prepustaju da zatvorenih ociju idu stazom zivota koja
im dolazi iskljucivo iz spoljnog sveta. Tada deca zaista nemaju
izbora da rade bilo sta sem da prate.
Stvar
kod male dece je da ona, zbog opsteg ustrojstva, rade sta im se kaze,
i uce sta im se kaze. Naucene informacije se cuvaju, i deca uglavnom
nemaju razloga da ih preispituju. Roditelji vode decu u skolu i deca
idu, jer sta deca znaju, ona moraju da slusaju. Tokom prenosnog
procesa, deca pretpostavljaju, a kasnije i prihvataju, da im
nastavnici govore istinu, cime se jos vise i dublje utiskuje u um
pocetno iskustvo preneseno od roditelja. Nastavnici, s druge strane,
u vecini veruju u materijale koji su im dati od strane njihovih
nadleznih. Ciklus se nastavlja jer je svakoj osobi utisnuto u um da
postuje, slusa, i veruje svakome ko ima autoritet nad njom. Vecini je
u um utisnuto da su, nadlezni za velika zivotna pitanja, tu da bi
pomogli narodu, od profesora/naucnika, preko politicara do raznih
duhovnih vodja, svi ti lideri imaju plemenite namere i ciljeve.
Sa
ovim iskustvom utisnutim u umu, vi unutar sebe odrzavate odredjeni
nivo poverenja u informacije i izvore od kojih te informacije
primate. Vecina ljudi gradi svoj sistem veriovanja, shvatanja sebe i
sveta oko njih verovanjem da su ove informacije tacne. Postoji deo
unutar svakoga koji podsvesno oblikuje nas i nase ciljeve na osnovu
onoga sto spoljni svet utiskuje u nas sveni um. Vecina ljudi,
nazalost, smatra da nemaju razoga da to sto im je utisnuto
presipituju. Sa ovom informacijom, ljudi grade i definisu svet u
kojem zive.
Medjutim, kako starite, vase shvatanje i opazanje
se menja kako ste sakupili i dalje nastavljate da skupljate razlicite
cinjenice. Ova nova grupa cinjenica vam dozvoljava da dodjete do
novih zakljucaka o starim iskustvima. Da li to znaci da je prvi
zakljucak na osnovu starog iskustva bio netacan? Ili to mozda znaci
da ste dostigli tacan zakljucak za jedan nivo/kategoriju iskustva, a
sada ste na drugom nivou istog iskustva? Da li je drugi zakljucak
tacniji? Ako jeste, da li to znaci da postoji i treci nivo sa
drugacijim cinjenicama koje ce vas dovesti do treceg
zakljucka...Poenta je da sami sebe naterate/naucite/osposobite za
shvatanje multidimenzionalnosti spoljnog sveta. Na
taj nacin multidimenzionalnost postaje normalan, sastavni i aktivan
deo vaseg procesa ucenja dok saznajete da se svako iskustvo koje
imate sastoji iz vise nivoa.
Vi
ste naviknuti da vidte svet onako kako ste ga videli kao dete, i da
verujete informacijama koje dobijete kao i osobama od kojih dolaze.
Jednom vasem delu je neprihvatljivo da bi bilo ko od autoriteta
kojima bespogovorno verujete mogao da prenosi netacnu informaciju.
Medjutim, u vasem istrazivanju multidimenzionalnog, viseslojnog
spoljasnjeg sveta, vi najcesce razmisljate na osnovu onoga sto ste
ucili u skoli da bi formulisali svoje zakljucke. Sve informacije
kojima ste nauceni kroz spoljasnji svet su sumnjive. Nekada su svi
bili uceni da je svet ravan. Sada, ova misao izgleda smesna. Ali
tada, teorija o ravnoj Zemlji je bila prihvatljiva a teorija okrugle
Zemlje smesna.
Skole i crkve okupljaju ljude u svrhe masovog
obrazovanja. Da li je ovo za dobrobit ljudi? Hmmm. Ko postavlja
presedane i zasto? Koristite svoje sposobnosti da formulisete svoje
zakljucke.
No, mora se reci da je tesko
identifikovati nivoe, a jos teze je odrediti koje cinjenice pripadaju
kom nivou. Programirani
ste sa namerom da vam se uguse unutrasnje ili spoljasnje potrage. Sve
dok vasa paznja moze biti skrenuta spolja i tamo zadrzana, bicete
odvojeni od unutasnjeg istrazivanja, istrazivanja sebe, istrazivanja
sta vi zaista jeste i sta predstavljate. Upravo zbog obimnog
programiranja i zbog letargičnosti ljudi, za pocetak - jedini nacin
da saznate ko ste, je da pokusate da provalite ono sto niste, da
provalite koliko Vas same sacinjava slika koja je izgradjena na
osnovu spoljnih utisaka, uticaja i informacija.
APPROACHING...
Kako idemo sve dalje i dalje, a nikako nigde da stignemo, moramo se osvrtati s vremena na vreme i posmatrati svet oko nas i sta se u njemu desava.
Sirom sveta se radjaju bebe sa koznim genetskim deformacijama, koje su lekari brze bolje definisali i nazvali tu degeneraciju harlekin ihtioza. Na donjem linku mozete skinuti video na kojem je jedna od tih beba, rodjena u maleziji. Na vam je da prosudite da li je u pitanju kozna genetska deformacija( a kazu da je nasledna) ili nesto drugo ili mozda trece...napomena- nije za one sa slabijim stomakom. Jako interesantan detalj se nalazi na 00:39...
http://www.sendspace.com/file/hqi74x
O JEDNOJ BILJCI...
...koja je izrasla iz semena iz prosle price.
Covek
je u odredjenom trenutku svoje istorije poceo da kultivise biljke koje su rasle
svuda oko njega, poput korova. Jedna od prvih biljaka koju je covek kultivisao bila
je konoplja(kanabis), sto nam govori da je tadasnji covek imao neki ili vise
razloga da to cini. Herodot je u 5. veku pisao:
„Konoplja u njihovoj zemlji raste divlja, ali je
Skiti i seju, a narodi Trakije od nje prave odecu. Skiti uzimaju seme te
konoplje i puzeci
po satoru bacaju seme na uzareno kamenje te se ono dimi i stvara paru, kojoj nije
ravna nikakvo parno kupatilo u Grckoj. Od te pare, Skiti su odusevljeni od
veselja’’.
Danas je to zabranjeno, novcano i
zatvorski kaznjivo, obelezeno kao takvo i takvo, i zbog toga se na koriscenje
kanabisa u medicini gleda krajnje skepticno. Bivsi i trenutni status ove biljke
nam jasno predocava nivo devolucije i imbecilnosti danasnjeg covecanstva. Dobro,
taj nivo je vestacki stvoren i izazvan, strahom i dezinformacijama, ali to
nikako ne umanjuje krivicu ljudi, pardon,masina. I dan danas je na snazi
"war on drugs" koji se jasno vidi u politickim i medicinskim
oblastima (naravno, cinjenica da su upravo drzave najveci sverceri droge se
potpuno zanemaruje). Vecina ljudi ima jednu uzasnu osobinu, a to je da ako
nesto nisu culi ili videli na TV i radiju, procitali u novinama, onda se to
nije ni dogodilo. U nekom trenutku u 20. veku neko je odlucio da prirodni ‘’korov’’(ali
i extra lekovitu biljku) proglasi drogom,pa posle da taj isti korov debelo
naplacuje, a one koji ga koriste obelezava ovako i onako, a vecina ljudi sve to
prihvata kao jedinu istinu i kao nesto sto je potpuno normalno. Tako danas
imamo one koji koriste klasifikaciju "lake i teske droge" i one koji
su nauceni samo da kazu : nema lakih droga, droga je droga. Upadajuci u dubioze
doslo se i do krilatice "marihuana je prvi stepenik ka heroinu". Naravno
da se to moze reci,ali samo zato sto je opet neko resio da lekovitu biljku
strpa u isti kos sa ostalim drogama. A dovoljno je samo
pogledati i shvatiti da postoji velika razlika izmedju kanabisa i ostalih
droga. Jedino se kanabis konzumira u prirodnom stanju (naravno ima jos raznih
biljaka i pecurkica,ali je njihova upotreba u odnosu na kanabis zanemarljiva), sve
ostale droge nastaju hemijskom obradom. Sinteticke droge necu ni da spominjem, to je 666 & 999.
Meni nije namera da podsticem ili ohrabrujem bilo koga da koristi marihuanu, da ‘’duva’’, vec
zelim da ukazem na jako sirok spektar upotrebe kanabisa u medicinske svrhe. Da razjasnimo, marihuana nije neskodljiva, ali
njena skodljivost je, po bilo kom merilu, standardu ili kriterijumu,
neuporedivo manja od skodljivosti npr. alkohola. Godisnje, alkohol uzima
neznamkoliko hiljada zivota, a probleme koje alkohol izaziva je suvisno
spominjati. Do dana danasnjeg ne postoji nijedan dokumentovani slucaj smrti
ciji je uzrok konzumiranje kanabisa (opet ponavljam, to ne znaci da kanabis
nema svoje lose strane, uostalom kao i sve na svetu). Krajem 19. veka kanabis
je uvrsten u farmakopeju SAD-a, ali je vec 1937 donesen prvi anti-kanabis zakon
nazvan Marijuana Tax Act. Ovaj zakon je u velikoj meri onemogucio lekare da
prepisuju terapiju kanabisom, a vec 1941 kanabis je izbacen iz farmakopeje. Poznato
je da su vojnici, u gradjanskom ratu u SAD, koristili kanabis kao analgetik i
antiseptik sve do pojave morfijuma, koji je neuporedivo jaci analgetik od
kanabisa. Sa morfijumom se pojavila i tada nazvana "vojnicka bolest",
odn. zavisnost od morfijuma.
1974. godine radjena su prva istrazivanja
koja su pokazala antitumorsko dejstvo kanabisa
1990.godine otkriveni su kanabinoidni receptori u ljudskom mozgu, sto je
impliciralo da mora postojati neki endogeni kanabinoid tj. ligand,koji ce
aktivirati taj receptor.To je par godina kasnije otkrio dr. Solomon Snajder. Endogeni
kanabinoidi su supstance slicne opijumu, koje nase telo potpuno normalno
proizvodi. Plasticno receno, ako je receptor brava, a ligand (ili
neurotransmiter) kljuc-neophodno je da kljuc pasuje u bravu. Kada je otkriven
ligand koji aktivira kanabinoidne receptore, dobio je ime anandamid, po reci iz
sanskrita ananda-sto znaci blazenstvo. Daljim ispitivanjima ovih receptora i
liganada otkrilo se da se ovi receptori ne nalaze samo u mozgu, vec i u skoro
svim organima. Upravo ti receptori igraju veliku ulogu u medicinskoj upotrebi
kanabisa. Naravno, svi ucinci i rezultati medicinske upotrebe kanabisa
redovno bivaju izvrgnuti ruglu i podsmehu od strane velike vecine u
"medicinskoj zajednici". Otkricem
kanabinoidnih receptora i liganada, zvanicna nauka je malo dobila po ustima, jer
je srusena visedecenijska zabluda da kanabis izaziva ostecenja u mozgu (ovo je
i eksperimentalno dokazano krajem 60-tih, ali je gurnuto u zaborav). Stvar je
prosta : zasto bi mozak proizvodioo supstancu koja ga ostecuje? Nema smisla. Ali ako se odradi dobra anti
kampanja, smisao se potiskuje u petnaesti plan, vazi samo ono sto je postalo
opsteprihvaceno. Uzor danasnjih anti kanabis ratnika, Anslinger je
1930-te osnovao Federal Bureau of Narcotics(FBN) koji je evoluirao u danasnji
DEA(Drug Enforcement Administration). FBN je pokrenuo prvu anti kanabis kampanju baziranu iskljucivo na
dezinformacijama, a stub oslonac te kampanje je bio film Reefer Madness, kojem
bi se danas smejali cak i oni sto kazu "nema lakih droga,droga je
droga". U celoj prici nikako ne treba zaboraviti na najvazniju stvar, a to
je profit. S jedne strane imamo drzave koje zaradjuju basnoslovne pare na
korovu (cija je proizvodnja i stavljanje u promet "nelegalna"), a sa
druge strane nebrojene farmaceutske kompanije i fabrike lekova, koje bi stavljanjem
kanabisa u medicinsku upotrebu izgubile milijarde i milijarde dolara, eura, svajcaraca,
a sve opet iz prostog razloga-niko ne moze da prijavi patent na biljku (slicno
kao sto niko ne moze da zaradi promovisuci blagodeti sunceve svetlosti). A sto
se lekova i nase "napredne" tehnologije tice, ne moze a da se ne
primeti da ogroman broj lekova sluzi iskljucivo za tretiranje simptoma ili
bolesti, a jako mali broj lekova je u stanju da zaista izleci. Na celu pricu
dolaze i fantazmagoricne organizacije poput DARE (Drug Abuse Resistance
Education), koje sire svoja dezinformativno-sektaska ucenja po skolama sirom
SAD (u medjuvremenu virus se prenosi sirom planete). Naravno da postoji ogroman
problem drogiranja mladih sirom sveta, ali DARE program i slicni, ne mogu
doneti nista dobro, jer su svojoj osnovi katastrofalni i bazirani iskljucivo na
dezinformacijama.
Kada se osvrnemo na hemiju marihuane, u oko upada jedna interesantna stvar – nijedno od 60 jedinjenja pronadjenih(zajednicko ime – kanabinoidi) u marihuani nije pronadjeno kod bilo koje druge biljke u carstvu biljaka. Kao sto svi uglavnom znaju, glavni aktivni sastojak biljke je tetrahidrokanabinol, narodski thc, hemijske formule C21H29O2. To su ustvari dva izomerna tetrahidrokanabinola, delta-1-thc i delta-9-thc. To su jedinjenja dibenzopiranske strukture, koji za razliku od vecine drugih halucinogena ne sadrze dodatni kiseonik, i nisu alkaloidi. Sadrzaj thc u marihuani varira, krece se od 0,2 – 3%. Cetiri najzastupljenija kanabinola su – kanabidiol, kanabidiolna kiselina, thc i kanabinol. Dva jako korisna i efikasna jedinjenja u kanabisu su kanabinol i kanabidiolna kiselina. Kanabinol ima izvrstan ucinak kod nesanice. Kanabidiolna kiselina, dobijena iz mladih pupoljaka, je mocno sredstvo za dezinfekciju. U davnoj proslosti, kod otoka i podliva listovi su se stavljali u zavoj.
Medicinska upotreba kanabisa je donela vise nego izvanredne rezultate (za
bolesnike naravno, ne za profitere). Dokazano je da kanabis bitno usporava
razvoj celija raka, znatno je efikasniji od bilo kog leka koji koriste
pacijenti na hemoterapiji (to su npr. cisplatin (Platinol), doksorubicin
(Adriamycin), ciklofosfamid (Cytoxan), ifosfamid (Ifex)... cisplatin moze uzrokovati gluvocu ili poremecaj rada bubrega. Ifosfamid
moze izazvati krvarenje i podlive, ciklofosfamid oslabljuje imunitet,
doksorubicin moze ostetiti srcani misic), protiv nauzeje (muka,povracanje- koje
nastaju od hemoterapije), pomaze kod glaukoma- ocnog pritiska (par hiljada ljudi
sa glaukomom u SAD ima dozvolu od vlade da sadi kanabis i koristi ga za lecenje
glaukoma, od vlade dobijaju i seme koje sade, sve je strogo kontrolisano), oboleli
od side ga takodje koriste(sprecava gubljenje tezine(otvara apetit), u nekim
slucajevima povecava tezinu pacijenta), svi oblici epilepsije su se vekovima
lecili kanabisom (a znamo kako im pomazu konvencionalni lekovi), veoma je
efikasan u primeni na multiple sklerozu (ublazuje misicne grceve, usporava
raszvoj bolesti), neki naucnici tvrde da je kanabis najbolji lek za tretiranje
zauvek neobjasnjivog fenomena migrene i bola koji ona stvara. Ali ne! Taman
posla da se kanabis zvanicno stavi u medicinsku uoptrebu. Zamislite koliko bi
to izmenilo celu sliku Svega. Mnogo bi tu deprogramiranja moralo da se radi...a programiranje je pocelo krajem 30-tih godina proslog veka.
O JEDNOJ SEMENKI
Seme kanabis sative, konopljino seme, sadrži sve
esencijalne amino i esencijalne masne kiseline neophodne za održavanje
zdravog života. Nijedan drugi biljni izvor ne sadrži esencijalne amino
kis u tako lako svarljivom obliku, niti sadrži esencijalne masne kis u
savršenom odnosu za čovekove nutritivne potrebe, kao što je to slucaj
kod semena konoplje. Da ne bude zabune, dosta semenki iz carstva
biljaka sadrži esencijalne amino kiseline, laneno seme npr, ali ono po
čemu je seme konoplje unikatno je to da sadrži 65% globulina edistina.
To je najviše što je zabeleženo u svetu biljaka.
Postoji 8 amino kiselina koje naše telo ne može da stvara, i još
dve koje stvara u nedovoljnoj količini, stoga su te kiseline neophdne,
tj. esencijalne. Ishrana kojoj ove kiseline nedostaju zasigurno vodi u
bolest, eventualno smrt. Ove esencijalne amino kiseline, zajedno sa
ostalih 11 koje naše telo pravi od esencijalnih, su povezane zajedno,
shodno genetici, u strukturalne proteine koji daju život telu i
enzime(globularne proteine) koji sačinjavaju samu srž ljudske mašine,
tj zaduženi su za osnovne mehanizme života. Naše telo je doslovce
izgrađeno i održava se beskonačno kompleksnim sistemom koji jednostavno
stvara proteine od subjedinica amino kiselina. Svaka amino kis se
sastoji od amino i karboksilne grupe vezane za isti ugljenikov(C) atom.
Sve amino kiseline, osim prostih, sadrže još jedan sporedni
(ugljenikov)lanac koji je vezan za C za koji su vezane amino i
karboksilna grupa.
Amino grupa jedne amino kiseline se vezuje za karboksilnu grupu druge
amino kiseline, na taj način stvarajući peptidne veze. Proteini su
sastavljeni od peptidnih lanaca amino kisleina u specifičnim
sekvencama. Broj mogućih kombinacija peptida je nemerljiv.
Peptidni lanci se mogu kriviti, uvrtati, spajati sa drugim
peptidnim lancima putem slabih vodoničnih veza između azotovih(N) i
kiseonikovih(O) atoma duž lanca. Amino kiseline takođe stvaraju veze
preko svojih sporednih lanaca. Sva tri načina vezivanja amino kiselina
doprinose stvaranju beskonačnih mogućnosti oblika proteina i
potencijala reaktivnosti. Iako svaka vrsta stvara i gradi proteine
specifične za tu vrstu, život je ustrojen tako da telo može stvoriti
nove proteine pod pritiskom preživljavanja.
Globulini su jedna od sedam klasa prostih proteina. Prosti proteini su
izgrađeni od amino kisleina i ne sadrže neproteinske supstance.
Globulini se nalaze u semenkama i životinjskoj krvi. Edistini su biljni
globulini, a u krvi je serum globulin. Zajedno sa albuminima, globulini
su klasifikovani kao globularni proteini. U globularne proteine spadaju
svi enzimi, antitela, mnogi hormoni, hemoglobin i fibrogen(telo
pretvara fibrogen u nerastvorljivi fibrin koji igra uglogu u
zgrušavanju krvi).
Albumin, fibrogen i globulin su tri glavna tipa proteina plazme. Plazma
je tečni deo krvi koji dovodi nutrijente do tkiva. Sva tri tipa
proteina plazme – serum albumin, serum globulin i fibrogen sačinjavaju
oko 80% plazme. Ovi proteini služe kao glavni rezervoari lako i brzo
dostupnih amino kiselina, u slučaju da ih neko tkivo treba.
Biljna semena sadrže albumin i globulin, ali ne i fibrogen. Albumin je
hranljivi materijal koji ispunjava prostor između jezgra semena i
omotača semena. Jezgro semena treba albumin zarad održavanja
inicijalnog rasta dok ne počne fotosinteza. Globulin edistin unutar
jezgra semena garantuje da seme ima sve enzime neophodne za metaboličke
aktivnosti. Globulin je treći po zastupljenosti protein u ljudskom
telu. Globulini vrše mnoge enzimske funkcije(izazivajući da se odvijaju
reakcije) unutar same plazme. Globulini su odgovorni i za prirodni i za
stečeni imunitet koji osoba ima protiv stranih organizama. Telo koristi
globulin i za stvaranje antitela koja napadaju antigene koji napadaju
naše telo(virusi, bakterije, strani mikroorganizmi, toksini...).
Globulini su podeljeni u tri klase – alfa, beta i gama globulini.
Alfa i beta globulini imaju ulogu transportnog sredstva – preko njih
se, u kombinaciji sa još nekim supstancama, vrši transport proteina
kroz telo, iz jedne tačke u drugu. Oni vuku materijale neophdne za
izgradnju novih i zamenu istrošenih ili oštećenih telesnih struktura.
Gama globulini su potpuno neophodni za održavanje zdravog i
ispravnog imunog sistema. Oni su podeljeni u pet klasa antitela
nazvanih imunoglobulini. Svih pet klasa su specifično stvoreni za borbu
protiv antigena koji napadaju ćelije. Imunoglobulini čine prvu borbrenu
liniju našeg tela u borbi protiv infekcija i bolesti. Imunoglobuline
proizvode bele krvne ćelije (B limfociti), locirani u limfnim
čvorovima. Pri normalnom radu imunog sistema, svi inficirajuci antigeni
moraju prvo proći kroz kontrolu limfnog sistema pre nego što uđu u
krvotok.
Za vreme varenja proteini iz hrane se raspadaju na amino kiseline.
Potom se te amino kiseline apsorbuju u našem telu i uključuju u
izgradnju proteina shodno potrebama i raspoloživosti amino kiselina za
izgradnju određenih proteina. Naše telo treba neophodne amino kiseline
u dovoljnoj količini da bi proizvodilo proteine poput globulina.
Međutim, najčešći je slučaj da odgovarajuće količine određenih vrsta
amino kiselina nisu sve vreme raspoložive, tj. prisutne u našem telu.
Čak i ako naše telo ima dovoljne količine esencijalnih amino kis da
spreči bolesti nastale nedostatkom istih, često se dešava da naše telo
nema dovoljnu količinu es. amino kis za izgradnju imunoglobulina u
količinama dovoljnim da npr. odbiju infekciju.
Najbolji način da obezbedimo dovoljne količine amino kis za
izgradnju globulina je unos hrane bogate globulinima. Obzirom da
protein semena konoplje sadrži 65% globulina edistina i velike količine
albumina, taj protein nam je već na raspolaganju u obliku jako sličnom
onom koji je u krvnoj plazmi.
Globulinski proteini su antitela specifično progrmanirana za
uništavanje antigena. Oni cirkulišu kroz krvnu plazmu i ’’čekaju’’
antigene, kada se zakače za njih, aktivira se komplet korozivnih enzima
koji buše rupe na površini antigena uzrokujući njihov raspad. Antitela
su specifično skrojena i dizajnirana za neutralisanje ili
dezintegraciju jednog specifičnog tipa antigena. Npr, bela krvna zrnca
ili B limfociti su programirani za traženje i vezivanje za proteine ili
molekule šećera na površini određenog antigena. Kada to urade, B
limfociti po šablonu počinju da stvaraju antitela skrojena specifično
baš za taj antigen. Istovremeno, B limfociti stvaraju svoje klonove
koji se nazivaju plazma ćelije. Najveći deo tih klonova počinje da
proizvodi antitela specifična za taj antigen. Ostali klonovi postaju
memorijske ćelije koje se zadržavaju godinama u telu i traže, tj.
čekaju izloženost tela nekom antigenu. Ako telo postane izloženo, te
memorijske ćelije se vežu za molekul proteina ili šećera na površini
antigena, i onda ceo postupak ide nadalje isto. Jedan B limfocit se za
par dana može izdeliti na oko 100 plazma ćelija. U okviru svog životnog
veka od par dana, odrasla plazma ćelija može proizvoditi 2000 antitela
svake sekunde. Na taj način se stvaraju zalihe antitela, tj na taj
način naše telo stiče svoj imunitet.
Sposobnost tela da se odupre i preventira bolest se ogleda u brzini
kojom telo može stvoriti neophodne količine antitela koje će odbiti ili
ugušiti inicijalni napad. Seme konoplje nam pruža izvrstan izvor
globulinskog materijala. Jedenjem semenki konoplje mi našem telu
obezbeđujemo rezervoar izvora imunoglobulina neophodnih za stvaranje
antitela koja će se boriti i preventirati bolesti. Uz sve to, od semena
konoplje dobijamo ulje koje sačinjava 35% ukupne težine semena. Ovo
ulje, u odnosu na ostala prirodno ceđena, ima najmanju količinu
zasićenih masnih kiselina(8%), najveću količinu polinezasićenih
esencijalnih masnih kiselina(80%). Iza semena konoplje na drugom mestu
je seme lana koje ima 72% polinezasićenih esencijalnih masnih kiselina.
Linoleinsku i linoleicnu kiselinu naše telo ne može da stvara, te ih
mora dobijati putem hrane. Ove dve kiseline su najvažnije za ljudsko
zdravlje. Uključene su u stvaranje životne energije iz hrane i kretanje
te energije kroz telo. Mast je druga po zastupljenosti od supstanca u
našem telu, prva je voda. Tačan procenat varira (zbog ishrane, vežbi,
genetskih predispozicija) između 15-22%. U idealnoj varijanti, trećina
unešenih masti bi trebalo da budu esencijalne masne kiseline. Najmanje
10% dnevnih kalorija treba da bude linoleinska kiselina, a 2% dnevnih
kalorija linoleicna kiselina. Optimalni odnos linoleinske i linoleicne
kiseline se krece od 2:1 do 4,5:1. Odnos od 2:1 je najpovoljniji za
sprečavanje degenerativnih bolesti. Ulje semena lana sadrži 58%
linoleinske kiswline i 14% linoleicne kiseline, što je odnos 4,1:1, a
ulje semena konoplje sadrži 55% linoleinske kis i 25% linoleicne
kiseline, što je odnos 2,2:1 i upravo taj odnos čini ulje semena
konoplje najboljim izvorom za optimalno zdravlje i sprečavanje čitavog
spektra različitih bolesti.
Pored toga, ove dve kiseline su uključene u prebacivanje kiseonika iz u
vazduha u plućima do svake ćelije našeg tela. One imaju ulogu čuvanja
kiseonika u ćelijskoj membrani, koji predstavlja barijeru u eventualnom
napadu virusa i bakterija. Virusi i bakterije ne mogu napredovati u
prisustvu kiseonika. Oksidacija je najvažniji proces u našem telu.
Linoleinska i linoleicna kis su prekursori(prethodnici, uslovno rečeno)
za prostaglandine, koji su supstance slične hormonima i imaju ulogu u
regulaciji mnogih funkcija u tkivima. Svi do sada identifikovani
prostaglandini su klasifikovani u tri grupe – linoleinska kiselina je
početni materijal za prvu i drugu grupu, a linoleicna kiselina je
početni materijal za treću grupu prostaglandina.
Prostaglandin E1 (PGE1) je najpoznatiji iz prve grupe. Pomaže u
prevenciji srčanih napada i udara povezanih sa kardiovaskularnim
oboljenjima, tako što sprečava krvna zrnca da se slepljuju i na taj
način stvaraju ugrušak koji bi začepio arteriju. PGE1 ometa i umanjuje
stvaranje holesterola i poboljšava cirkulaciju dilatacijom krvnih
sudova. PGE1 takođe kontroliše stvaranje prostaglandina iz druge grupe,
potom, uključen je zajedno sa T ćelijama u imunom sistemu i može
preventirari rast ćelija raka obzirom da PGE1 reguliše stopu deobe
ćelija.
Linoleinska i linoleična kiselina, i još nekoliko visoko nezasićenih
masnih kiselina koje telo pravi od njih, su neophodne najaktivnijim
tkivima koja zahtevaju razmenu energije i elektrona i kiseonik. Ta
tkiva se najviše nalaze u mozgu, retini, unutrašnjem uhu, adrenalnim i
testikularnim tkivima. Ove dve kiselina nose visoku(finu) energiju koju
zahtevaju najaktivnija tkiva, i nose kiseonik u dovoljnim količinama.
Može se reći da životna energija teče kroz telo putem esencijalnih
masnih kiselina i njihovih derivata.
Više od pola ukupnog ulja pronađenih u biljkama sa tamno zelenim lišćem
čini linoleinska kiselina(zeleno lišće asdrži 1% ulja). Najveća joj je
koncentracija u membranam hloroplasta, gde se vrši fotosinteza. Kada
sunčev zrak padne na list, pi-elektronski oblaci cis-dvostrukih veza
kod linoleične kiseline apsorbuju energiju fotona, ponašajući se poput
elektrona u laserskim materijalima. Pi-elektroni transformišu solarnu
energiju u hemijsku energiju, koju linoleična kiselina prenosi gde god
je to u telu potrebno. Linoleična kiselina je 5 puta reaktivnija na
svetlost od linoleinske kiseline. Sunčeva svetlost ~1000 puta uvećava
sposobnost linoleične kiseline da reaguje sa kiseonikom.
To je i problem sa nezasićenim masnim kiselinama, pogotovo sa onim koje
imaju više cis-dvostrukih veza – jako su osetljive na svetlost i
rasturiće se vrlo brzo na svetlosti. Ulja brzo postanu užegla i
nepodesna za jelo. To ujedno čini i posebnu prirodu masnih kisleina
koja ih čini esencijalnim, tj neophodnim za život – velika uloga u
apsorpciji kiseonika i transformaciji sunčevwe energije, a sa druge
strane raspadaju se kada su direktno izložene vazduhu i sunčevoj
svetlosti. Kada su izložene svetlosti, počinju lančane reakcije
slobodnih radikala(jbmti izbore). Dovoljan je jedan foton kojeg će
uhvatiti elektron od ugljenika koji se nalazi pored para ugljenika
povezanih cis- vezom. Taj ekscitovani elektron napušta orbitu, sudara
se sa drugim elektronima ili se povezuje sa vodonikovim jezgrom
izazivajući na taj načiin lančane reakcije, koje se dalje nastavljaju i
traju 30,000 ciklusa. Veze pucaju duž lanca kiseline, novi i drugačiji
molekuli se stvaraju. Mnogi od tih molekula, uključujući ozonide i
perokside(koji uništavaju plućno tkivo), hidroperokside, polimere, a
pogotovo hidroperoksialdehidi, su jako toksični za telo.
Iako život ne može bez svetla i kiseonika – osetljive esencijaklne
masne kiseline ubrzo postaju toksične ukoliko se sa njima postupa
nepravilno. Priroda je rešila ovaj paradoks ubacivanjem moćnih
antioksidanasa i lešinara slobodnih radikala (koji imaju ulogu u
kontroli stope oksidacije i zarobljavanju slobodnih radikala pre nego
što lančane reakcije izmaknu kontroli), od koji su najpoznatiji vitamin
A i vitamin E. A kada pogledamo koje sve vitamione sadrži seme konoplje
vidimo da su to vitamini A, C, E, B1, B2, B3, B6 i D. Priroda je
stvorila vitamine A iE da se rastvaraju u polinezasićenim masnim
kiselinama i na taj način ih čuvaju dok one obezbeđuju nesmetan protok
životne energije kroz telo.
Biljkama je stvoreno perfektno skladište esencijalnih masnih
kiselina gde su zaštićene od kiseonika i sunčeve svetlosti – seme.
Dokle god u našoj ishrani imamo zastupljena cela semena, naša životna
energija će biti napunjena vitalnošću. A u svetu semena – seme konoplje
u sebi sadrži savršen balans esencijalnih masnih kiselina koji zahteva
naš organizam. Zato narode – semenke, kikiriki, semenke, sport za
zube...
