ELECTROHEAD
Informacije
u ljudskom mozgu se prenose slabim elektricnim impulsima kroz
razgranatu mrezu neurona. Ljudski mozak je izvrstan kompjuter,
sposoban za svakakva cuda. Ali mozak je samo instrument. Um je taj
koji naredjuje mozgu sta ce ovaj videti, tj procesirati. Kada dodje u
ovu fizicko-materijalnu realnost, maloj bebi je prazan hard, nema
nikakva saznanja i spoznaje sveta u kojem se obrela.
Uslovno
receno, vec tada zapocinje programiranje,tj. uvodjenje u okvire ove
realnosti, na prvom mestu od roditelja, koji diktiraju razna pravila
i propise. Bebin svesni um je cist i spreman za utiskivanje. Kada
beba prvi put iskusi bilo sta, to ostaje zapisano u mozgu, sve dok
mozak ne prestane da funkcionise, sto ce reci do fizicke smrti. Kada
beba postane dete, ona vec ima utisnute odredjene informacije o svetu
koji je okruzuje. Kako biva sve starije, dete pocinje da privlaci
odredjena iskustva, u zavisnosti od afiniteta i prethodnih spoznajnih
utisaka o svetu oko sebe. Svako to iskustvo za sebe stvara novi,
pocetni otisak u umu, na osnovu kojeg ce se procesirati sva sledeca
iskustva slicnog tipa. Kako idete kroz zivot, ova prva utiskivanja se
osecaju u svim kasnijim iskustvima. Npr, ako ste nauceni da ljudi
zive u proseku oko 75 godina, to vam je utisnuto, i to ce ciniti
jedan delic mozaika vase realnosti, na osnovu kojeg cete meriti sva
kasnija iskustva i saznanja slicnog tipa. Ako ste nauceni da je
Bog entitet koji sa neba sudi i kaznjava nas, vi onda svet posmatrate
kroz tu prizmu, odn. takav primarni otisak u umu. Kada decu u ranom
uzrastu uce ovakvim stvarima, deca nemaju svesno pripremljena
pitanja, vec se prepustaju da zatvorenih ociju idu stazom zivota koja
im dolazi iskljucivo iz spoljnog sveta. Tada deca zaista nemaju
izbora da rade bilo sta sem da prate.
Stvar
kod male dece je da ona, zbog opsteg ustrojstva, rade sta im se kaze,
i uce sta im se kaze. Naucene informacije se cuvaju, i deca uglavnom
nemaju razloga da ih preispituju. Roditelji vode decu u skolu i deca
idu, jer sta deca znaju, ona moraju da slusaju. Tokom prenosnog
procesa, deca pretpostavljaju, a kasnije i prihvataju, da im
nastavnici govore istinu, cime se jos vise i dublje utiskuje u um
pocetno iskustvo preneseno od roditelja. Nastavnici, s druge strane,
u vecini veruju u materijale koji su im dati od strane njihovih
nadleznih. Ciklus se nastavlja jer je svakoj osobi utisnuto u um da
postuje, slusa, i veruje svakome ko ima autoritet nad njom. Vecini je
u um utisnuto da su, nadlezni za velika zivotna pitanja, tu da bi
pomogli narodu, od profesora/naucnika, preko politicara do raznih
duhovnih vodja, svi ti lideri imaju plemenite namere i ciljeve.
Sa
ovim iskustvom utisnutim u umu, vi unutar sebe odrzavate odredjeni
nivo poverenja u informacije i izvore od kojih te informacije
primate. Vecina ljudi gradi svoj sistem veriovanja, shvatanja sebe i
sveta oko njih verovanjem da su ove informacije tacne. Postoji deo
unutar svakoga koji podsvesno oblikuje nas i nase ciljeve na osnovu
onoga sto spoljni svet utiskuje u nas sveni um. Vecina ljudi,
nazalost, smatra da nemaju razoga da to sto im je utisnuto
presipituju. Sa ovom informacijom, ljudi grade i definisu svet u
kojem zive.
Medjutim, kako starite, vase shvatanje i opazanje
se menja kako ste sakupili i dalje nastavljate da skupljate razlicite
cinjenice. Ova nova grupa cinjenica vam dozvoljava da dodjete do
novih zakljucaka o starim iskustvima. Da li to znaci da je prvi
zakljucak na osnovu starog iskustva bio netacan? Ili to mozda znaci
da ste dostigli tacan zakljucak za jedan nivo/kategoriju iskustva, a
sada ste na drugom nivou istog iskustva? Da li je drugi zakljucak
tacniji? Ako jeste, da li to znaci da postoji i treci nivo sa
drugacijim cinjenicama koje ce vas dovesti do treceg
zakljucka...Poenta je da sami sebe naterate/naucite/osposobite za
shvatanje multidimenzionalnosti spoljnog sveta. Na
taj nacin multidimenzionalnost postaje normalan, sastavni i aktivan
deo vaseg procesa ucenja dok saznajete da se svako iskustvo koje
imate sastoji iz vise nivoa.
Vi
ste naviknuti da vidte svet onako kako ste ga videli kao dete, i da
verujete informacijama koje dobijete kao i osobama od kojih dolaze.
Jednom vasem delu je neprihvatljivo da bi bilo ko od autoriteta
kojima bespogovorno verujete mogao da prenosi netacnu informaciju.
Medjutim, u vasem istrazivanju multidimenzionalnog, viseslojnog
spoljasnjeg sveta, vi najcesce razmisljate na osnovu onoga sto ste
ucili u skoli da bi formulisali svoje zakljucke. Sve informacije
kojima ste nauceni kroz spoljasnji svet su sumnjive. Nekada su svi
bili uceni da je svet ravan. Sada, ova misao izgleda smesna. Ali
tada, teorija o ravnoj Zemlji je bila prihvatljiva a teorija okrugle
Zemlje smesna.
Skole i crkve okupljaju ljude u svrhe masovog
obrazovanja. Da li je ovo za dobrobit ljudi? Hmmm. Ko postavlja
presedane i zasto? Koristite svoje sposobnosti da formulisete svoje
zakljucke.
No, mora se reci da je tesko
identifikovati nivoe, a jos teze je odrediti koje cinjenice pripadaju
kom nivou. Programirani
ste sa namerom da vam se uguse unutrasnje ili spoljasnje potrage. Sve
dok vasa paznja moze biti skrenuta spolja i tamo zadrzana, bicete
odvojeni od unutasnjeg istrazivanja, istrazivanja sebe, istrazivanja
sta vi zaista jeste i sta predstavljate. Upravo zbog obimnog
programiranja i zbog letargičnosti ljudi, za pocetak - jedini nacin
da saznate ko ste, je da pokusate da provalite ono sto niste, da
provalite koliko Vas same sacinjava slika koja je izgradjena na
osnovu spoljnih utisaka, uticaja i informacija.
