Utorak, Maj 27, 2008

ELECTROHEAD

Informacije u ljudskom mozgu se prenose slabim elektricnim impulsima kroz razgranatu mrezu neurona. Ljudski mozak je izvrstan kompjuter, sposoban za svakakva cuda. Ali mozak je samo instrument. Um je taj koji naredjuje mozgu sta ce ovaj videti, tj procesirati. Kada dodje u ovu fizicko-materijalnu realnost, maloj bebi je prazan hard, nema nikakva saznanja i spoznaje sveta u kojem se obrela.
Uslovno receno, vec tada zapocinje programiranje,tj. uvodjenje u okvire ove realnosti, na prvom mestu od roditelja, koji diktiraju razna pravila i propise. Bebin svesni um je cist i spreman za utiskivanje. Kada beba prvi put iskusi bilo sta, to ostaje zapisano u mozgu, sve dok mozak ne prestane da funkcionise, sto ce reci do fizicke smrti. Kada beba postane dete, ona vec ima utisnute odredjene informacije o svetu koji je okruzuje. Kako biva sve starije, dete pocinje da privlaci odredjena iskustva, u zavisnosti od afiniteta i prethodnih spoznajnih utisaka o svetu oko sebe. Svako to iskustvo za sebe stvara novi, pocetni otisak u umu, na osnovu kojeg ce se procesirati sva sledeca iskustva slicnog tipa. Kako idete kroz zivot, ova prva utiskivanja se osecaju u svim kasnijim iskustvima. Npr, ako ste nauceni da ljudi zive u proseku oko 75 godina, to vam je utisnuto, i to ce ciniti jedan delic mozaika vase realnosti, na osnovu kojeg cete meriti sva kasnija iskustva i saznanja slicnog tipa.  Ako ste nauceni da je Bog entitet koji sa neba sudi i kaznjava nas, vi onda svet posmatrate kroz tu prizmu, odn. takav primarni otisak u umu. Kada decu u ranom uzrastu uce ovakvim stvarima, deca nemaju svesno pripremljena pitanja, vec se prepustaju da zatvorenih ociju idu stazom zivota koja im dolazi iskljucivo iz spoljnog sveta. Tada deca zaista nemaju izbora da rade bilo sta sem da prate.

Stvar kod male dece je da ona, zbog opsteg ustrojstva, rade sta im se kaze, i uce sta im se kaze. Naucene informacije se cuvaju, i deca uglavnom nemaju razloga da ih preispituju. Roditelji vode decu u skolu i deca idu, jer sta deca znaju, ona moraju da slusaju. Tokom prenosnog procesa, deca pretpostavljaju, a kasnije i prihvataju, da im nastavnici govore istinu, cime se jos vise i dublje utiskuje u um pocetno iskustvo preneseno od roditelja. Nastavnici, s druge strane, u vecini veruju u materijale koji su im dati od strane njihovih nadleznih. Ciklus se nastavlja jer je svakoj osobi utisnuto u um da postuje, slusa, i veruje svakome ko ima autoritet nad njom. Vecini je u um utisnuto da su, nadlezni za velika zivotna pitanja, tu da bi pomogli narodu, od profesora/naucnika, preko politicara do raznih duhovnih vodja, svi ti lideri imaju plemenite namere i ciljeve.
Sa ovim iskustvom utisnutim u umu, vi unutar sebe odrzavate odredjeni nivo poverenja u informacije i izvore od kojih te informacije primate. Vecina ljudi gradi svoj sistem veriovanja, shvatanja sebe i sveta oko njih verovanjem da su ove informacije tacne. Postoji deo unutar svakoga koji podsvesno oblikuje nas i nase ciljeve na osnovu onoga sto spoljni svet utiskuje u nas sveni um. Vecina ljudi, nazalost, smatra da nemaju razoga da to sto im je utisnuto presipituju. Sa ovom informacijom, ljudi grade i definisu svet u kojem zive.

Medjutim, kako starite, vase shvatanje i opazanje se menja kako ste sakupili i dalje nastavljate da skupljate razlicite cinjenice. Ova nova grupa cinjenica vam dozvoljava da dodjete do novih zakljucaka o starim iskustvima. Da li to znaci da je prvi zakljucak na osnovu starog iskustva bio netacan? Ili to mozda znaci da ste dostigli tacan zakljucak za jedan nivo/kategoriju iskustva, a sada ste na drugom nivou istog iskustva? Da li je drugi zakljucak tacniji? Ako jeste, da li to znaci da postoji i treci nivo sa drugacijim cinjenicama koje ce vas dovesti do treceg zakljucka...Poenta je da sami sebe naterate/naucite/osposobite za shvatanje multidimenzionalnosti spoljnog sveta. Na taj nacin multidimenzionalnost postaje normalan, sastavni i aktivan deo vaseg procesa ucenja dok saznajete da se svako iskustvo koje imate sastoji iz vise nivoa.

Vi ste naviknuti da vidte svet onako kako ste ga videli kao dete, i da verujete informacijama koje dobijete kao i osobama od kojih dolaze. Jednom vasem delu je neprihvatljivo da bi bilo ko od autoriteta kojima bespogovorno verujete mogao da prenosi netacnu informaciju.
Medjutim, u vasem istrazivanju multidimenzionalnog, viseslojnog spoljasnjeg sveta, vi najcesce razmisljate na osnovu onoga sto ste ucili u skoli da bi formulisali svoje zakljucke. Sve informacije kojima ste nauceni kroz spoljasnji svet su sumnjive. Nekada su svi bili uceni da je svet ravan. Sada, ova misao izgleda smesna. Ali tada, teorija o ravnoj Zemlji je bila prihvatljiva a teorija okrugle Zemlje smesna.
Skole i crkve okupljaju ljude u svrhe masovog obrazovanja. Da li je ovo za dobrobit ljudi? Hmmm. Ko postavlja presedane i zasto? Koristite svoje sposobnosti da formulisete
svoje zakljucke.
No, mora se reci da je t
esko identifikovati nivoe, a jos teze je odrediti koje cinjenice pripadaju kom nivou. Programirani ste sa namerom da vam se uguse unutrasnje ili spoljasnje potrage. Sve dok vasa paznja moze biti skrenuta spolja i tamo zadrzana, bicete odvojeni od unutasnjeg istrazivanja, istrazivanja sebe, istrazivanja sta vi zaista jeste i sta predstavljate. Upravo zbog obimnog programiranja i zbog letargičnosti ljudi, za pocetak - jedini nacin da saznate ko ste, je da pokusate da provalite ono sto niste, da provalite koliko Vas same sacinjava slika koja je izgradjena na osnovu spoljnih utisaka, uticaja i informacija.

[Odgovori]

Sve što nam je potrebno, jeste promena ideja!

To je jedini način da čovek ostane otvoreni sistem koji je u konfliktu isključivo sa starim vrednostima, a nikako novim iskustvima.

Comment by enfant terrible (05/27/2008 16:53)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me