Kingdom of Shamballa

For Unlawful Carnal Knowledge

Znanje ne moze pripadati svima, cak ni vecini, ne iz razloga sto se nesto mora drzati u tajnosti, ili cuvati od strane odabrane manjine, vec zato sto sticanje stvarnog znanja zahteva veliki napor. A vecina ne zeli da ulaze velike napore, jer najcesce smatra da se taj napor ne isplati.
Iz cinjenice da jako dugo vremena zivimo u fizicko-materijalnoj ravni objektivne realnosti, lako se da zakljuciti da je i znanje materijalne prirode. To znaci da poseduje sve osobine materijalnosti. Kao i svaka druga materija, neizbezno postoji u ogranicenoj kolicini u datom trenutku. Jedan chicha je pre 100 i kusur godina to lepo pojasnio malom analogijom:

"Ako uzmemo izvesnu kolicinu zlata i odlucimo da njime pozlatimo izvestan broj predmeta, moramo znati ili izracunati koliki je tacan broj predmeta koji se ovom kolicinom zlata moze pozlatiti. Ako pokusamo da pozlatimo broj koji je veci od toga, predmeti ce zlatom biti pokriveni neravnomerno, flekavo, i bice mnogo gore nego da uopste nisu pozlaceni, a zapravo cemo izgubiti svoje zlato.
Raspodela znanja je zasnovan na sasvim istom principu. Ako se znanje daje svima niko ga nece dobiti. Ako se cuva medju malobrojnima, svako ce dobiti ne samo dovoljno da bi zadrzao, vec i da bi uvecao ono sto prima. Na prvi pogled ova teorija deluje nepravedno, posto je polozaj onih kojima je, da tako kazemo, znanje uskraceno kako bi drugi mogli da prime veci deo, naizgled veoma zalostan i cini se nezasluzeno tezi nego sto bi to trebalo da bude.
Ali zapravo, uopste nije tako; u raspodeli znanja nema ni najmanje nepravde. Cinjenica je da ogromna vecina ljudi uopste i ne zeli nikakvo znanje. Oni odbijaju svoj deo i ne uzimaju cak ni ono sto im je u opstoj raspodeli dodeljeno za zivot. To je narocito ocigledno u vremenima masovnog ludila, kao sto su ratovi, revolucije, itd, kada izgleda da ljudi iznenada gube cak i ono malo zdravog razuma sto poseduju i pretvaraju se masovno u automate koji se u ogromnoj meri predaju masovnom unistavanju. Zahvaljujuci tome ogromne kolicine znanja ostaju slobodne i mogu da se podele medju onima koji shvataju njegovu vrednost. Onaj ko zeli znanje mora sam da nacini pocetni napor kako bi pronasao izvor znanja i priblizio mu se, i iskoristio pomoc i putokaze koji su dati svima, ali koje ljudi, kao po pravilu ne zele da vide niti prepoznaju. Znanje ljudima ne moze doci ako sami ne uloze napor."

Postoji dosta legendi koje se vezuju za Sarmoun-Dargauh (Pcelinji Dvor) bratstvo, a jedna od njih kaze sledece - Istinsko znanje postoji kao nesto opipljivo, kao pcelinji med. Poput meda, znanje se moze sakupljati. Ali s vremena na vreme, tokom ljudske istorije, sakupljeno, a neiskorisceno znanje pocinje da istice. U takvim prilikama Sarmouni i njima bliski ljudi sirom sveta sakupljaju znanje i skladiste ga u specijalne posude, a zatim ga, kada je vreme zrelo, ponovo pustaju u svet, preko narocito obucenih emisara -.

Kroz istoriju su postojali, i dalje postoje, periodi zivota covecanstva koji se poklapaju sa pocetkom pada kulture i civilizacije, periodi kada mase nepovratno gube razum i pocinju da nenadoknadivo unistavaju sve sto je tokom stotina i hiljada godina civilizacije stvarano. Takvi periodi masovnog ludila, koji se cesto poklapaju sa geoloskim kataklizmamma, promenama klime, promenama na planetarnom nivou, oslobadjaju materiju znanja u velikoj kolicini. Iz tog razloga, rad nasakupljanju materije znanja se najcesce poklapa sa pocetkom razaranja i pada kultura i civilizacija. Ali ka tom sakupljanju se okrece neveliki broj ljudi, gomila znanje ne zeli i ne trazi ga, a predvodnici gomile teze da u sopstvenom interesu ojacaju strah i nelagodnost gomile od svega novog i nepoznatog. Ropstvo u kojem covecanstvo zivi se zasniva na tom strahu. Da bi se jasno videli i shvatili uzroci ovog ropstva, dovoljno je samo videti kako ljudi zive, sta predstavlja cilj njihove egzistencije, predmete njihovih zelja, strasti i teznji, o cemu misle, o cemu govore, cemu sluze i sta obozavaju. Ako na trenutak razmislimo o ovim pitanjima, postaje nam sasvim jasno da covecanstvo, onakvo kakvo trenutno jeste i sa interesima sa koima zivi, ne moze da dobije bilo sta drugacije od ovoga sto ima. Zamislite da covecanstvo u celini godisnje dobija po pola kile znanja. Ako se ovo znanje ravnomerno raspodeli svima, dobice tako malo da ce svako ostati ista budala kakva je i bio. Zahvaljujuci cinjenici da je broj ljudi koji znanje zeli je jako mali, svako od onih koji ga uzmu ce dobiti recimo po gram znanja, a samim tim steci nove mogucnosti. 

Za sticanje stvarnog znanja, neophodno je uzimati sve u obzir, nista nije odvojeno, nista nije slucajno. Sticanje stvarnog znanja se sastoji u paralelnom proucavanju coveka, sveta i coveka u svetu. Zakoni su svuda isti, i u svetu i u coveku. Kada savladamo principe ma kog zakona, njegove manifestacije se moraju odmah traziti i u svetu i u coveku. Neke zakone je lakse posmatrati u svetu, dok se drugi lakse posmatraju u coveku. U nekim slucajevima dobro je poceti sa proucavanjem sveta a zatim preci na coveka, u nekim slucajevima je obrnuto. Paralelno proucavanje sveta i coveka nam pokazuje osnovno jedinstvo svih stvari i pomaze nam da nalazimo analogije u pojavama razlicitog reda. Npr. nasu planetu u odnosu na svemir mozemo posmatrati kao jednu celiju u odnosu na nas organizam...
Nazalost, uobicajeno shvatanje pojma znanje se odnosi na znanje knjiskog moljca, sholastika, danas imamo rasprostranjenu pojavu dzepnih izdanja ''znanja''. Medjutim to nije znanje u pravom smislu te reci, to je samo puko nagomilavanje informacija unutar granica koje su odredjene mogucnostima ljudskog bica, odnosno nivoom na kojem se ljudsko bice nalazi. U nasem covecanstvu postoje tri osnovna tipa bica ili coveka, neka to budu covek br.1, covek br.2 i covek br.3. Bice sva tri tipa coveka se nalazi na manje vise istom nivou, obzirom da im nedostaje unutrasnje jedinstvo i volja. Ova tri tipa se razlikuju po tome koliko se oslanjaju na koju funkciju : motoricko-instiktivnu, emotivnu i intelektualnu.
Teziste coveka br.1 se nalazi u instiktivnim i motorickim funkcijama, teziste coveka br.2 je u emotivnoj funkciji, a coveka br.3 u intelektualnoj finkciji. Covek br.1, 2 i 3 se medjusobno razlikuju po navikama, ukusima i zivotnim stilovima. Ugrubo se moze napraviti analogija sa Seldonovom tipologijom fizickog - covek br.1 je endomorfan, covek br.2 mezomorfan, cocek br.3 egzomorfan. Ovi telesni tipovi su tkdj povezani sa konstelacijom temperamenata -
viscerotonija (naglasak na ukusu, instinktu)
somatotonija (naglasak na impulsu i delovanju)
cerebrotonija (naglasak na misljenju)
Kod Sekspira se mogu zapaziti Falstaf kao covek br.1, princ Hal kao covek br.2 i Hamlet kao covek br.3.
Svaki od ovih osnovnih tipova ima svoj oblik umetnosti, muzike i religiozne prakse koji ga najvise privlaci:
covek br.1 -  motoricko-instiktivan covek, sa mehanickim pamcenjem i ucenjem putem oponasanja, privlaci ga primitivna, culna umetnost i religija rituala i ceremonija.
covek br.2 - emotivan covek, znanje stice na osnovu dopadanja ili nedopadanja, privlaci ga sentimentalna umetnost i religija verovanja i ljubavi, sklon je proganjanju jeresi
covek br.3 - covek razmisljanja, karakterisu ga logicno razmisljanje i literarne interpretacije, privlaci ga intelektualna umetnost, kao i religija dokaza i argumenata.

''Znanje''  koje se  akumulira  u sva tri tipa coveka je u stvari neznanje,  tacnije receno to znanje o jednoj stvari povezano sa neznanjem o drugoj stvari.  U ljudskoj masini je sve povezano i svaka stvar u odredjenoj meri zavisi od druge da je potpuno nemoguce proucavati ma koju funkciju bez proucavanja ostalih. Da bi covek znao jedno, covek mora znati sve. Znati sve u coveku je moguce, ali to zahteva veliki napor, a uz to i primenu ispravnog metoda  saznavanja.
Sloboda, oslobodjenje, to je ono sto mora biti covekov primarni cilj. Postati slobodan, osloboditi se ropstva, to je ono cemu covek treba da tezi kada makar i malo postane svestan svoje situacije. Za coveka ne moze postojat, niti je moguce bilo sta drugo sve dok ostaje rob i spolja i iznutra. Ali covek ne moze prestati da bude rob spolja, dok prvo ne prestane da bude rob iznutra. Znaci, da bi covek postao slobodan, prvo mora steci unutrasnju slobodu. Prvi i osnovni razlog covekovog unutrasnjeg ropstva jeste njegovo neznanje, a pre3 svega nepoznavanje samoga sebe. Bez samospoznaje, bez razumevanja funkcija i rada svoje masine, covek ne moze biti slobodan, ne moze vladati sobom i zauvek ce ostati rob, igracka sila koje na njega deluju.  Iako se reci : 'upoznaj samoga sebe' istorijski pripisuju Sokratu, te reci leze u osnovi mnogih znanja i sistema daleko starijih od Sokratovog. Savremena misao je svesna postojanja ovog principa, ali ona ima samo nejasnu predstavu o njegovom znacenju i vaznosti.
Medjutim treba napomenuti da je za obicnog covreka upoznavanje samog sebe veoma krupan,  istovremeno dalek i nejasan cilj. Covek je u svom sadasnjem stanju veoma udaljen od samospoznaje, te se ni njegov cilj ne moze bas definisati kao samospoznaja, vec proucavanje sebe. Za pocetak je dovoljno da covek shvati da mora sebe da proucava, kako bi kasnije dosao do mogucnosti da sebe spozna na pravi nacin. Ali da bi sebe proucio, covek mora da nauci kako da proucava, gde da pocne, koje metode da koristi. Pocetna metoda je samoposmatranje. Bez samoposmatranja nikada se ne mogu raqzumeti veze i odnosi izmedju razlicitih funkcija covekove masine, nikada se nece razumeti kako se i zbog cega sve u coveku desava. Trenutno se coveku sve 'desava', zato je covek u snu, sve radi u snu, zivi, pise, stvara, gradi, unistava. Covek prvo treba da pokusa da se probudi. Uostalom, cak i u bibliji su coveku ostavljeni tragovi, smernice koji nedvosmisleno upucuju na potrebu da se covek probudi. Koliko puta se u Jevandjeljima izgovaraju reci : 'ne spavajte', 'probudite se', 'bdijte'......Hristovi ucenici su spavali cak i kada se on polsednji put molio u Getsemanskom vrtu. Sve to lepo u bibliji pise...ali ljudi to razumeju na njima karakteristicne nacine - kao oblik izrazavanja, kao nacin govora, kao metaforu...

Za kraj cu citirati jednog malog coveka, ali veliko ljudsko bice, Vilhelma Rajha:
''Moguce je da se izbavi iz zatvora. Ali da bi se pobeglo iz zatvora, covek najpre mora da sazna i prizna da je u zatvoru. Zamku predstavlja covekova emocionalna struktura, struktura njegovog karaktera.Mala je korist od toga da se razvijaju sistemi razmisljanja o prirodi te zamke ako je jedina stvar, koja je potrebna da se iz nje izbavi, poznavati zamku i naci izlaz''.

[Odgovori]

Lepo rečeno, s tim da opet donekle mislim da bi mnogo stvari, simbola itd. izgubilo svoju "moć" kad bi stiglo do baš širokih narodnih masa.Mislim da se tako nešto dogodilo sa krstom, svastikom.. S tim da pre svega ostaje činjenica da ljude ne zanima suština, pa samim tim ni neko pravo znanje.