Utorak, Jul 31, 2007

IN THE ABSENCE OF LIGHT...DARKNESS PREVAILS...

...or how little wonders turn into little machines

Stali smo kod Instituta za Pretprogramiranje (aka osnovna skola), odatle cemo i nastaviti. Kada malo cudo dodje u period zivota, u kojem bi trebalo da pocnu da mu se otkrivaju sva njegova svojstva i karakteristike koja ga cine cudom, ono silom biva izbaceno s pravog zivotnog koloseka, ulazeci na slepi kolosek, koji su im zakonski odredili annihilatori ove planete. Malo cudo biva ubaceno u jednu, za njega potpuno novu, realnost. Zadatak malog cuda, a od njega se od strane roditelja i okoline drugo i ne ocekuje, je da se sto bolje uklopi u tu, za malo cudo novu, realnost pod sifrovanim imenom - skola. Ta realnost se malom cudu namece kao neizbezna, i htelo ono ili ne, mora da ide u skolu.

Roditelji su presrecni ako je njihovo dete odlican djak, ako ima odlicne ocene, tj. ako je odlicno prihvatilo i odlicno se uklopilo u realnost. Sto je bolja adaptacija na razne programe i algoritme ponasanja Instituta za Pretprogramiranje, to je veci broj malih cuda koja ce postati male masine. Masine koje ce za ubuduce prihvatiti samo jedan jedini nacin sticanja znanja - a to je preko odredjenih vrsta masina  programiranih za prodaju, instalaciju i dalje odrzavanje softvera, na ovoj planeti znanih pod pseudonimima vaspitaci/ucitelji/nastavnici/profesori. Posebno je interesantan nacin potvrdjivanja da masina postaje masina - po zavrsenoj instalaciji programa, od masine se ocekuje da sve vreme proucava i procesira program, da bi potom masina bila izlozena procesu ispitivanja, ne bi li programeri utvrdili u kojoj meri je programiranje uspelo. Podlo i lukavo, maloj masini je vestacki nametnut osecaj srece i zadovoljstva, ukoliko je dobro prosla u procesu ispitivanja, ili preciznije receno, u prihvatanju i besmislenom i besomucnom ponavljanju ''znanja'' koja je neko odredio da budu prava, istinita i jedina. Pride uz to idu i nametnuti nacini razmisljanja, koji u najvecoj meri onemogucavaju malu masinu da buduca znanja prihvata bilo kako drugacije osim preko autoriteta, koji su opet nametnuti kao autoriteti, a u stvari to su samo masine koje su tokom svog zivota pokazale najveci stepen efikasnosti u prihvatanju, primeni i daljoj implementaciji programa, jedinih istinitih.

Ukoliko malo cudo konstantno ostane pod vodjstvom vestacki nametnutog dualistickog uma, tesko da ce kasnije u zivotu izbeci potpunu programiranost, kao i male sanse za deprogramiranje. Deprogramiranje je za masinu uzasan proces. Ako vatrenoj pristalici(masini) neke od zvanicnih ''naucnih'' teorija predstavite neoborive dokaze da je njihova vera, pardon, teorija pogresna i neodrziva, a pri tome u masini su nekim slucajem ostale dve funkcionalne spojene nervne celije u mozgu, tada cete dobiti situaciju u kojoj ce masina pristati da odbaci svoj program, ali ce gotovo istog momenta traziti zamenu tj. drugi program, kojim ce popuniti rupu nastalu odbacivanjem tj uninstaliranjem prethodnog programa. I to je taj zacarani krug u koji se mala masina ubacuje uspostavljanjem puta prenosenja i primanja znanja: profesor - ucenik. Na konkretnom primeru - ako evolucionisti neoborivo dokazes da je teorija evolucije samo jedna fantazmagorija, on ce istog trenutka traziti od tebe tvoj odgovor, odn. teoriju kako je nastao covek. Jer upravo mu u tom trenutku treba ''profesor'', koji ce da mu sve da preradjeno i sazvakano na tanjiru, u digest varijanti, onako kako je masina naucena da prima znanja tokom celog skolovanja. Taman posla da se kod masine javi impuls da uradi nesto sama, na svoju ruku, da ponovo ucini prohodnim svoje odavno zakrzljale delove mreze neurona. Da bezobrazluk bude jos veci, annihilatori nam direktno trljaju tu cinjenicu na nos - zvanicna nauka kaze da koristimo 4 - 10% svog mozdanog potencijala. Geneticari kazu da koristimo samo 5% nase DNK, dok preostalih 95% nazivaju junk DNK. Dovoljna je bila etiketa 'junk' , da svima koji proucavaju DNK paznja bude usmerena samo na tih 5%, dok je ostalih 95% u vecini slucajeva zanemareno. Isto je i sa (ne)iskoriscenoscu mozga, tj. njegovog potencijala. Posmatramo izucavamo i proucavamo samo jedan delic cele slike koju nam nas mozak pod pravilnim okolnostima moze pruziti.

P.S. Da se razumemo, skole jesu neophodne, ali sa ovakvim gradivom i sistemom prenosenja i prihvatanja znanja, kao i slikom koja proistice iz svega toga - nikako.

[Odgovori]

Odlican text.Ako nisi procitao "Slobodna deca Samerhila", svaka preporuka.

Comment by longkiss4goodbye (08/18/2007 19:40)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me