Subota, Novembar 14, 2015

IPAK SE NE OKREĆE (a i nije baš nešto okrugla) I DEO

I ja sam kao i svi ostali bio izložen i podvrgnut svim čarima školskog programa, veliki deo života sam proveo verujući da živim na rotirajućoj lopti, koja zajedno sa ostalim bližim sfernim nebeskim telima kruži po eliptičnoj orbiti oko gigantske užarene zvezde zvane Sunce. Za veliku većinu ljudi, to zvuči kao sasvim normalna, očigledna i nesporna činjenica, živa i jedina istina. To je nešto što su nam prvo rekli roditelji. To je nešto što nam čitav život govore nastavnici i profesori, to je nešto što se nalazi u svim školskim knjigama. To je nešto u šta su ljudi u potpunosti sigurni. Istovremeno, to je nešto što ljudi nikada nisu istinski istraživali (to isto važi za gomilu ostalih teorija koje nam usađuju kroz školski program). Nikad nisu proverali verodostojnost i uopšte realnu održivost te tvrdnje. Preuzeli su je i prihvatili na tacni, bez trunke razmišljanja, zdravo za gotovo, i nikad više nisu razmišljali o tome. Ta informacija je ostala utisnuta u um kao istinita, bez ikakve potrebe za eventualnom proverom.
Zato me uopšte ne čudi što mnogo ljudi tako čvrsto, snažno i samouvereno veruje kako žive na rotirajućoj lopti. Čovek svakodnevno bude izbombardovan masom informacija sa svih strana. Televizija, radio, novine, knjige i internet...svaki medij se na svoj način trudi da nam pruži i utisne neku informaciju, teoriju, ideju, sliku, misao. Međutim, društvo u celini odlučuje i određuje koje su ideje podložne diskusiji i razmatranju, a koje ideje nisu podložne diskusiji i razmatranju. Ideja o rotirajućoj lopti spada u ovu drugu kategoriju ideja. Očigledno da je društvo u nekom trenutku sa ogromnim samopouzdanjem i još većom sigurnošću odlučilo i apsolutno prihvatilo ideju da je Zemlja rotirajuća lopta, i shodno tome, društvo u celini je zacrtalo da je svaka vrsta daljeg razmatranja te ideje poptuno nepotrebna, i da svako ko se usudi da čačka po toj temi nije vredan diskusije, jer mora biti da je u pitanju nekakav neobrazovani glupak ili možda ludak.

Po meni, ta tendencija da se ljudi čvrsto i slepo drže svog verovanja i istovremeno u potpunosti zanemaruju diskusiju i razmatranje dokaza za suprotno, u ovom slučaju dokaza koji potiču od ličnih iskustava doživljenih putem čula, u najmanju ruku je intelektualno nečasna, nepoštena i neiskrena. Međutim, sve i da u potpunosti zanemarimo ono šta naša čula registruju i prepustimo se rečima naučnika i stručnjaka, i dalje stoji nepobitna činjenica da za tvrdnju da živimo na rotirajućoj lopti naučnici i stručnjaci do sada nisu izveli i pred javnost izneli niti jedan jedini eksperimentalni dokaz koji makar približno odgovara toj tvrdnji. Sve što su naučnici i stručnjaci uradili jeste to da su osmislili ili izmislili, i matematikom iskrojli gomilu činjenica i teorija koje se baziraju isključivo na početnoj pretpostavci da živimo na rotirajućoj lopti. To je zato što bez te početne pretpostavke ne postoji način da se dokaže da živimo na rotirajućoj lopti, jer da nekakav način postoji, to bi svakako do sada bilo poznato. A ako se postavi ta početna pretpostavka, onda se uz pomoć matematike može dokazati šta god se želi u vezi rotirajuće lopte. Upravo to je bio jedini način da jezuitski sveštenik Kopernik dokaže kako živimo na rotirajućoj lopti. Posle Kopernika put je utabavao Galilej koji je umro za svoje verovanje s poslednjim rečima kako se ipak okreće, a za života je svoje verovanje opravdavao krilaticom ’kad nas čula iznevere, tada razum nastupa’. Taj princip je omogućio da obični ljudi počnu sa praksom zanemarivanja utisaka koje svakodnevno beleže njihova čula, i da zadivljeno, raširenih očiju i oklembešene donje vilice, od naučnika i stručnjaka primaju fantastične i nesvakidašnje teorije i ideje pod plaštom naučne istine.
Da bi serviranje i prihvatanje neke lažne priče kao istine bilo uspešno, neophodno je scenu postaviti tako da je u svakom trenutku živo i sveprisutno jedno koreno verovanje koje se nikako ne dovodi u pitanje. Npr. u priči o virusu ebole, ključna je samo jedna rečenica – virus ebole ubija ljude. Sve ostale detalje u čitavoj priči ljudi mogu da prihvataju, ne prihvataju, opovrgavaju, potvrđuju, veruju, ne veruju, bitno je da postoji jedno nedodirljivo koreno verovanje - virus ebole ubija ljude. Školski program je lažna priča koja je informativno dosta raznovrsnija i obimnija od priče o virusu ebole, ali je isti princip primenjen. Osim jedne, sve ostale teorije koje su nam usađene putem školskog programa mi kasnije tokom života možemo da prihvatimo ili ne prihvatimo. Ta jedna teorija je teorija o životu na rotirajućoj lopti. U to koreno verovanje ’ne sme’ da se dira. Rukovodioci Zemlje su krajnje lukavo osmislili taj scenario, ’sve nam je dozvoljeno’ - da jedemo, pijemo, radimo, spavamo, pričamo, čitamo, seremo, prdimo, smrdimo, mislimo, razmišljamo, diskutujemo i raspravljamo o svakakvim temama i teorijama koje nam padnu na pamet i koje se tiču bilo čega zamislivog i nezamislivog, dokle god sve to radimo na rotirajućoj lopti.

Sada sledi, u što je moguće kraćim crtama, hronološki razvoj moderne astronomije i ideja na kojima ona počiva. Pre 3000 godina ljudi su verovali da Zemlja stoji na ogromnim stubovima, Sunce izlazi na istoku svako jutro, prelazi preko neba, zalazi na zapadu svako veče, prolazi između stubova i ispod Zemlje tokom noći, da bi se opet ujutru pojavilo na istoku. To verovanje je pre 2500 godina promenio Pitagora, u smislu da je počeo da širi učenje kako je Zemlja lopta, a Sunce obilazi oko Zemlje izlazeći i zalazeći u već poznatom istok-zapad smeru. Stotinak godina pre početka nove ere, grčki astronom i geograf Hiparh je preuzeo Pitagorino učenje i dodatno ga razradio. Hiparh je prvi osmislio korišćenje triangulacije za merenje udaljenih objekata, metodu koja je osnova svih metoda za određivanje udaljenosti koje se koriste u modernoj astronomiji. Hiparha ujedno smatraju i ocem trigonometrije. Korišćenjem triangulacije za merenja udaljenosti od tačke do tačke na površini Zemlje, Hiparh je u svoje vreme postavio osnove za buduću geografiju, pravljenje mapa i navigaciju. Za triangulaciju je potrebno znati dužinu osnovice trougla (bilo da su cm, m ili km u pitanju) i dva ugla. Međutim, Hiparh uz pomoć triangulacije nije mogao da izmeri udaljenost do zvezda. To je razumljivo, pošto se u to vreme generalno jako malo znalo o geografiji, nisu postojala sredstva brzog prevoza, niti je komunikacija bila približna onome što danas poznajemo, tako da je da Hiparh nije mogao imati adekvatnu pomoć u svom radu. Za taj eksperiment su mu bila potrebna dva posmatrača, međusobno udaljena nekoliko hiljada kilometara i da posmatraju istu zvezdu u isto vreme. Pošto je to bilo neizvodljivo, Hiparh je pribegao donošenju konačnog zaključka kako su nebeska tela beskrajno udaljena. Taj njegov zaključak je postao jedno od korenih shvatanja koje nikad nije proveravano i dovođeno u pitanje, i na njemu i dan danas počiva celokupna moderna astronomija.
Hiparhove teorije slede
ći se prihvatio Sosigen koji je u vreme Cezarove vladavine osmislio julijanski kalendar. On nije primetio nikakve greške u Hiparhovim teorijama i kao takve ih je prosledio Ptolomeju, egipatskom astronomu grčkog porekla koji je živeo u drugom veku naše ere. Ptolomej je nastavio sa Hiparhovim radom, i na njemu sagradio svoj sistem astronomije koji je netaknut stajao i trajao oko 1400 godina. I tokom svih tih vekova prihvaćena teorija o svemiru je bila da je Zemlja nepokretna a da Sunce, Mesec i zvezde kruže oko nje. Pošto je Ptolomej preuzeo Hiparhov rad u celini, bilo je za očekivati da se neće baviti temeljnim preispitivanjem istog, samim tim ni ispravnošću Hiparhove pretpostavke da su nebeska tela beskrajno udaljena od Zemlje.
Ptolomejev sistem je i dalje bio na snazi kada je Kolumbo otkrio Ameriku 1492. godine, a u isto vreme negde u tada
šnjoj Prusiji jedan osamnaestogodišnji mladić se pripremao (ili je bio prirpeman) da zbaci postojeću Hiparhovu i Ptolomejevu astronomiju i da postane osnivač nove teorije, koja je uz neke izmene i dopune, i dan danas važeća i univerzalno prihvaćena. U pitanju je Nikola Kopernik.
Za razliku od Ptolomejeve nepomi
čne Zemlje i nebeskih tela koja se kreću oko nje, Kopernik uvodi da je džinovsko Sunce to koje je nepomično a Zemlja rotira oko njega, dok su zvezde fiksirane i nepomične, tamo negde u nemerljivom beskraju. Suštinski to ništa ne menja, iako potpuno suprotne i jedna i druga teorija daju podjednako zadovoljavajuće objašnjenje pojave Sunca danju i zvezda noću iz perspective posmatrača na Zemlji. Kopernik nije proizveo niti iznašao nikakve novootkrivene činjenice koje bi dokazale da je Ptolomej grešio, kao što nije ponudio nikakve činjenice i dokaze da je on sa svojom hipotezom u pravu. Sve što je Kopernik uradio jeste to da je ponudio sistem koji, kao i Ptolomejev sistem, opisuje dnevno i noćno nebo, ali se bazira na drugačijoj hipotezi. Takođe, Kopernik je insistirao na gigantskim razmerama Sunca, jer mu je to bila osnova za dalje prenošenje misli kako je logičnije da se manje nebesko telo vrti oko većeg nebeskog tela. Kopernik je bez ikakvih činjenica i dokaza pretpostavio da je Zemlja mnogo manja od Sunca i zvezda, a zvezde je učinio nepokretnim objektima u svemiru, daleko izvan sunčevog sistema. Dakle, ostavio je netaknutom neproverenu Hiparhovu pretpostavku staru 1700 godina, o beskrajnoj udaljenosti nebeskih tela. Nediranjem u doktrinu o beskrajnoj udaljenosti napravljen je prostor za hipotezu o gigantskim razmerama nebeskih tela, te su sva kasnija razmatranja i rasuđivanja pravljena na toj pretpostavci. Kopernik je svoj dvadesetsedmogodišnji rad na helicentričnoj teoriji sažeo i objavio u knjizi ‘De Revolutionibus Orbium Celestium’ koja je objavljena malo pre njegove smrti 1543. godine.
Tridesetak godina po objavljivanju kopernikovog dela, danski astronom Tiho Brahe je izumeo prete
ču sekstanta, prvi instrument koji se koristi u modernoj astronomiji, veliki kvadrant visine 6 metara, pomoću kojeg je mapirao pozicije mnogih zvezda. Iako se njegova teorija u pojedinim detaljima razlikovala od Kopernikove, Tiho Brahe je zadržao glavnicu Kopernikove teorije, takođe ostavljajući netaknutom pretpostavku o beskrajnoj udaljenosti zvezda. Posle njega na scenu stupa Johan Kepler, nemački mistik, filozof i astrolog čiji radovi u solidnoj meri sačinjavaju korene moderne astronomije. Budući da je bio vernik u doktrinu po kojoj su ljudski životi unapred određeni i da na njih misteriozno utiču zvezde i planete, Kepler je bio u potrazi za otkrićem nekog fizičkog zakona koji upravlja svim nebeskim telima. Pošto je u potpunosti prihvatio kopernikovu teoriju, sva dalja Keplerova razmišljanja, razmatranja, zaključci i teorije su morali biti u skladu sa kopernikovom heliocentričnom teorijom. U vreme kad je Keplerov život bio na zalasku, život Galileja je tek počinjao, i odvijao se tako da je danas njegovo ime dosta poznatije u vezi moderne astronomije negoli ime začetnika iste – Kopernika. Galileo je u potpunosti preuzeo heliocentričnu teoriju i sa neverovatnim entuzijazmom ju je propagirao na svakom koraku. On je izumeo i teleskop, što je stvorilo moderan metod za posmatranje neba. Ali kao ni svi njegovi prethodnici, Galileo takođe nije našao za shodno da proverava istinitost Hiparhove pretpsotavke, a kamoli da meri udaljenost nebeskih tela.
1675. godine, kralj
Čarls II angažuje Džona Flamsteda da napravi novu studiju o zvezdama i da ih mapira kao što su to pre njega učinili Tiho Brahe i Galileo, sa ciljem da bi navigatori mogli da upravljaju brodovima preko ogromnih okeana rukovodeći se sazvežđima. To ujedno predstavlja začetak Britanske škole astronomije, sa Džonom Flamstedom kao prvim kraljevskim astronomom. Otprilike u isto vreme nastaje i Francuska škola astronomije, a sam kraj sedamnaestog veka predstavlja najslavniji period u istoriji nauke, kada su se pretežno britanski, francuski i nemački astronomi istrajno i naporno nadmetali za intelektualnu prevlast na polju astronomije, svi redom moleći se u hramu Kopernikove hipoteze.
Klju
čni i završni deo glavne konstrukcije heliocentrične teorije omogućio je hermetista Isak Njutn, izmišljanjem i dovođenjem u postojanje misteriozne magične sile koja pod kontrolom drži sve što postoji– gravitacije (od grčkog gravis-težina). Ali, tokom programiranja školskim programom deci se ne kaže da je gravitacija izmišljena, već da je, kao i sva velika naučna otkrića, slučajno otkrivena, i to baš tako što je Njutnu trenutak pred prosvetljujući čin otkrića na glavu pala jabuka. Mada, neki tvrde da mu jabuka nije pala na glavu već da je pala pored njega i da mu se ’’javilo’’ nakon opažaja te scene. To je priča koju nam plasiraju dok smo mali i ostaje nam da u to verujemo, a realno, Njutn je dobro znao za šta je bio angažovan, a svoje iskreno mišljenje o gravitaciji je delio u privatnim prepiskama sa svojim kolegama:
’’It is however inconceivable that inanimate brute matter should, without the mediation of something else which is not material, operate upon and affect other matter without mutual contact. That gravity should be innate, inherent and essential to matter, so that one body may act upon another, is to me so great an absurdity, that I believe no man, who in philosophical matters has a competent faculty for thinking, can ever fall into it.’’

U svakom slučaju, zahvaljujući angažmanu Njutna, gravitacija je od obične osobine materije zvane težina odjednom postala sila. I to ne lokalno delujuća sila, već je izdignuta na i nivo univerzalne, svemirske. Sila je inače aktivna energija ispoljena u određenim uslovima i kombinaciji materije. Sila deluje. Svo životno iskustvo i opažanja nam jasno govore da sve materijalne stvari padaju na tlo jer poseduju osobinu težine, a na određenoj visini u vazduhu će se zadržati sve dok suprotna ’’sila’’ (težina materije) ne prevlada silu koja je stvar poslala u vis. I kada razumemo ove jednostavne činjenice, stičemo više nego jasan uvid da na ’’silu gravitacije’’ utiču i deluju sve ostale aktivne sile, bile one jake ili slabe. Međutim, preovladalo je, a kasnije je i u potpunosti nametnuto, shvatanje po kojem je gravitacija sila, i to privlačna, koja zalepljenim za sfernu površinu drži svu zemaljsku vodu, bića i stvari, a sva nebeska tela održava u savršenom skladu, da se međusobno ne bi privlačila ili raspadala. Gravitaciju je bilo neophodno izmisliti zarad objašnjenja univerzuma u kojem sve što postoji rotira do besvesti... Normal 0 21 false false false SR-LATN-RS X-NONE X-NONE

Parimatch бк/казино [Odgovori]

Международная компания бк пари матч в сфере игорного бизнеса более 20 лет. Бренду доверяют игроки по всему миру. Каждый день онлайн площадка делает все, чтобы игроку было интересно. Площадка предлагает свою линию для ставок, а также предоставляет весь спектр казино-продуктов. Игрок может сыграть в виртуальное казино, классические и современные аппараты, либо игры собственной разработки.

Comment by parimatch.cyou (11/18/2020 04:23)

Johnny Lawrence Cobra Kai Jacket [Odgovori]

Thank you for posting such a great article! I found your website perfect for my needs. It contains wonderful and helpful posts. Keep up the good work!. Thank you for this wonderful Article!

Comment by Johnny Lawrence Cobra Kai Jacket (04/06/2021 12:23)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me