Ponedeljak, Oktobar 20, 2014

EBOLA SCENARIO

Masivna kampanja zastrašivanja ljudi virusom Ebole je poprilično uzela maha. Ljudi su već dovoljno preplašeni verovanjem da ih virus može napasti svakog časa, posle najmanjeg kontakta. Histerija je pripremljena, čeka svoj čas. Strah je oduvek bio i dan danas jeste najmoćnije oružje za manipulaciju mase. Pokaži ljudima sliku nekog mikroorganizma, reci im šta je u pitanju i šta on radi, i ljudi će to slepo da progutaju, samo na osnovu bespogovornog verovanja, iako realno ne znaju ništa.
Osnova taktike zastrašivanja virusom Ebole leži u sledećoj rečenici – virus Ebole ubija ljude. Sve ostalo u vezi virusa Ebole ljudi mogu da prihvataju ili ne prihvataju, ali je bitno da postoji jedno koreno verovanje koje se neće dovoditi u pitanje, a to je – virus Ebole ubija ljude.
Potom propagandna mašinerija počinje sa intenzivnim zastrašivanjem korišćenjem krilatica- brzo širenje virusa, ne možemo obuzdati virus, virus je počeo da prelazi granice, prekasno je da se zaustavi, predviđaju se milioni smrti i sl. To kod običnog čoveka stvara utisak da prethodno sasvim zdravi ljudi odjednom redom počinju da padaju mrtvi, pokošeni virusom.
To je sasvim dovoljno da se čoveku pomuti zdrav razum, i da se iracionalnim strahom čovek odvrati od razmišljanja na temu. Gde je virus Ebole napravio proboj, i odakle je počeo da se širi? Iz Pariza? Londona? Njujorka? Vašingtona? Ne, nikad nećete čuti da je neki virus započeo svoje širenje u Evropi ili Americi, to uvek moraju biti neke egzotične tačke na mapi sveta, neke vukojebine iz perspektive belog modernog čoveka. HIV je došao iz negde iz Afrike, ptičji grip je došao negde iz Azije, svinjski grip iz Meksika, SARS je došao iz Kine, virus Zapadnog Nila je došao iz Ugande, i sad imamo Ebolu koja nam, kako kažu, dolazi iz Gvineje, Sijera Leonea i Liberije. Kao što je slučaj sa većim delom Afrike, tako i u pomenute tri države decenijama vladaju bolesti i ekstremno siromaštvo. Ne postoje ni osnovni higijenski uslovi, izvori vode su žešće zagađeni, ogromne količine zabranjenih toksičnih pesticida se istovaruju u Africi, vakcinacije se na teritoriji Afrike sprovode decenijama – dakle, odavno su ostvareni svi preduslovi za konstantano narušavanje imunog sistema ljudi koji žive tamo.
Ali se sve to svesno gura u petnaesti plan da bi svoje mesto u priči zauzelo njegovo veličanstvo – virus. Nevidljivi terorista. Strah i trepet. Trijumf moderne medicine nad zdravim razumom. Glavna ikona crkve biološkog misticizma. Pretnja koja dolazi spolja i koja ima moć da nas uništi u potpunosti.


Ako upotrebite zdrav razum i elementarnu logiku - da u objektivnoj stvarnosti zaista postoji nekakav mikroorganizam koji spolja ulazi u naše telo i ima moć da nas potpuno uništi, čovečanstvo ne bi postojalo danas, niti bi ma kakva evolucija bila moguća. U pitanju nisu nikakvi mikroorganizmi, klice ili kakve god spoljašnje grozote, već naš imuni sistem. Ukoliko je naš imuni sistem dovoljno jak, ne postoji nikakva spoljašnja golim okom nevidljiva pretnja koja ga može ugroziti. Ali, ako prethodno čoveku sa dovoljno strana narušiš i izbušiš imuni sistem, i najbenigniji mikroorganizam mu može narušiti zdravlje ili dovesti do smrti. Međutim, o jačini našeg imunog sistema i načinima kako da ga održavamo jakim se ne priča, to nije predmet diskusije, jer da jeste, onda se u priču ne može uvesti nepostojeća kategorija opasnosti od virusa koji u telu prave krš i lom, niti bi mogle u priču da uleću vakcine protiv svih tih gadnih virusa.
Zašto bolesnim i siromašnim ljudima u Africi omogućiti bolje i čistije uslove života, zašto da piju čistu vodu, zašto da rade na jačanju svog imunog sistema, kada umesto toga možemo populaciju da plašimo virusima i pandemijama, primoravamo ih na korišćenje toksičnih vakcina i lekova, zarađujemo milijarde dolara i istovremeno kontrolišemo i pratimo nivo poslušnosti i bespogovorne vere koji će masa prikazati svaki put kada bude suočena sa nevidljivom opasnošću?

Već decenijama je nekontrolisana dijareja vodeći uzrok smrti u zemljama trećeg sveta. Nekontrolisani odliv elektrolita iz tela čini da podjednako umiru i deca i odrasli. Svaki iole zdravorazuman lekar bi prvenstveno poradio na zaustavljanju dijareje pomoću pravilne ishrane, ali ne, to nije moguće izvesti jer situacija mora da se predstavi kao – mikroorganizmi u crevnom traktu izazivaju dijareju, stoga trebamo ljude krkati ogromnim količinama antibiotika kako bi pobili mikroorganizme. Upotreba širokog spektra antibiotika uvek izaziva pomor našem telu potrebnih i korisnih bakterija, što stvara stanje u kojem pacijent ne može praktično ništa da iskoristi iz ono malo hrane koju dobija, i kao rezultat dolazi smrt.
Glavni pokazatelji Ebole su dijareja, preterano krvarenje, krvav urin i stolica, svrab i osip na koži. Dijareja je na afričkom kontinentu prisutna već decenijama zbog odsustva elementarnih higijensko sanitarnih uslova. Jedna od posledica izloženosti toksičnim pesticidima jeste obilno krvarenje. Beta laktamski antibiotici dokazano izazivaju obilno krvarenje. Adenovirusne vakcine, koje se godinama koriste u zemljama trećeg sveta, za jednu od posledica imaju dijareju i krvav urin i stolicu. Glad i hronična pothranjenost su glavni uzrok propadanja i stalnog smanjivanja broja T limfocita, jedne od najbitnijih komponenti našeg imunog sistema.
Umesto razmišljanja na tu temu, ubacuje se mistični virus koji mora biti u centru pažnje, odlučili su da k’o blesavi ponavljaju Ebola, Ebola, Ebola...i to vrlo brzo postaje opšteprihvaćena istina, zbog koje se preplašenim ljudima javlja izražena paraliza razmišljanja i ostavlja im se samo sposobnost da bespogovorno prate i veruju u zvanične izveštaje i konstrukcije, koje služe isključivo da bi preplašeni ljudi imali konstantan priliv hrane za strah i njegov uspešan odgoj i razvoj.

Svetska zdravstvena organizacija je glavna izveštajno/obaveštajna institucija po pitanju objavljivanja brojeva slučajeva i smrti u vezi bolesti, i letos u nekom trenutku SZO je objavila brojke koje se tiču slučajeva virusa Ebole na području Gvineje, Sijera Leone i Liberije – registrovan ukupno 1201 slučaj i 672 smrti. Tu treba napomenuti da se ta cifra deli na tri kategorije slučajeva – potvrđeni, verovatni i sumnja se. Kada se uzmu brojke samo potvrđenih slučajeva, brojke su 814 slučajeva i 456 smrti. Do sada su se te brojke povećale i mislim da je sad u pitanju preko 9000 slučajeva i preko 4500 smrti. Američki CDC je izbacio prognozu da će do januara 2015. godine u Liberiji i Sijera Leoneu biti između 500 000 i 1,5 miliona slučajeva ebole. SZO je u septembru dala prognozu da će u novembru biti oko 21 000 slučajeva Ebole ako ne bude nekih promena.

Kada pogledate zvanične brojke slučajeva običnog sezonskog gripa, koje objavljuje SZO, to izgleda ovako: svake godine procenjen broj slučajeva gripa se kreće između 3 i 5 miliona, a procenjeni broj smrtnih slučajeva od sezonskog gripa se kreće između 250 000 i 500 000. To se dakle dešava svake godine. Da li se svake godine prilikom pojave sezonskog gripa javnost žešće flešira pandemijom, milionskim slučajevima i stotinama hiljada mrtvih?
Zamislite da u ovom trenutku SZO izađe pred javnost predstavljajući Ebolu brojkama sezonskog gripa – ’NAJNOVIJA VEST trenutno je registrovano 3 do 5 miliona slučajeva Ebole širom sveta, između 250 000 i 500 000 ljudi je mrtvo’. Momentalno bi nastala histerija. Sudeći po reakcijama nekih ljudi na trenutno stanje sa Ebolom, ne sumnjam da bi bilo i samoubistava da su u pitanju milionske cifre kao kod sezonskog gripa. Međutim, za sezonski grip odavno niko ne mari, svet je već navikao, ali sa Ebolom je drugačije. Od Ebole se, ej krvari, ljudi pljuju krv, iskrvare bre i na kraju umru...kao da je davljenje u sopstvenoj sluzi i mukusu lepša smrt od krvarenja.

U svakom slučaju, umesto hronične gladi i pothranjenosti, konstantno zagađene vode, konstantnog industrijskog zagađenja toksičnim otpadima, stalnih ratova, otetog obradivog zemljišta, kampanja sa otrovnim lekovima i vakcinama... umesto tog hroničnog višedecenijskog stanja u mnogim državama na afričkom kontinentu, javnosti se potura virus. Režirana iluzija za javnost...pogledajte ove ljude što umiru po Africi, ubija ih virus Ebole. Postoji mnogo toga što treba da saznate o virusu. Mi smo stručnjaci i mi ćemo vam sve reći. Trenutno smo bezbedni, ali je pretnja tu, pred našim vratima. Mi trenutno odgovora na Ebolu nemamo, a i ako ga bude bilo, biće to naravno neka magična vakcina.
Javnost je odavno naviknuta da zlotvorsku medicinsku praksu rušenja imuniteta putem vakcina poima kao medicinsku brigu za zdravlje i bezbednost. U opštem strahu i paranoji od nekakvog zlog virusa, prvo što će čovek učiniti jeste da dozvoli stručnoj i ovlašćenoj osobi da mu ubrizga sintetički koktel spasenja. Ali, bolje da ostavimo u stranu te misli o spasenju putem vakcine i da se posvetimo problematici dijagnostikovanja Ebole.
Sledi citat sa www.simptomi.rs:

''Znaci i simptomi EBOLE?

Ebola obično počinje naglo sa simptomima sličnim gripu koje karakteriše umor, povišena temperatura, glavobolja, i bolovi u mišićima, zglobovima i bolovima u trbuhu.

Povraćanje, proliv i gubitak apetita su takođe česti. Ređe, simptomi obuhvataju sledeće: bolovi u grlu, bol u grudima, štucanje, kratak i

otežan dah i otežano gutanje.

Prosečno vreme između početka infekcije i početka simptoma je 8 do 10 dana, ali se može javiti između 2. i. 21 dana.

Kožne manifestacije mogu uključivati makulopapuloznu ospu (u oko 50% slučajeva).

Rani simptomi EVD mogu biti slični onima kod malarije, denga groznice, ili drugih tropskih groznica, pre nego što bolest progredira ka krvarećoj fazi.

U fazi krvarenja, unutrašnje krvarenje i potkožno krvarenje mogu se javiti u vidu crvenila očiju i krvavih povraćanja, krvanih stolica, ili crnih stolica.

Krvarenje u koži može da stvori petehije, purpure, ekhimoze i hematome (posebno oko igle nakon davanja lekova, ili nakon infuzije). 

EVD uzrokuju četiri od pet virusa klasifikovanih u rodu Ebolavirus, porodice, reda Filoviridae Mononegavirales. Ove četiri vrste virusa su Bundibugio virusa (BDBV), ebola virus (EBOV), Sudan virus (SUDV), tai šuma virus (TAFV).Peti virus, virus Reston (RESTV), ne smatra se da izaziva bolest kod ljudi.

Nije sasvim jasno kako se ebola širi.  Prenos sa čoveka na čoveka javlja se kod kontakta sa krvlju ili telesnim tečnostima zaražene osobe, ili putem kontakta sa kontaminiranom medicinskom opremom, posebno iglama i špricevima. Semena tečnost je zarazna kod preživelih do 50 dana. Prenos vazduhom nije dokumentovan tokom prethodnih EVD epidemija.''


Prvo kažu počinje naglo, pa kreću redom sa nabrajanjem simptoma, i kao što se da primetiti, svaki čovek može imati bilo koji od ovih simptoma ili više njih odjednom iz milion drugih do sada poznatih razloga. Ali sada, kada je prisutna nevidljiva opasnost zvana Ebola, svi oni koji ispoljavaju neke od ovih simptoma automatski postaju potencijalni zaraženi. U pomenutim afričkim zemljama dijagnostikovanje potencijalnih obolelih se prvenstveno vrši odokativno, uočavanjem ispoljavanja simpotma sličnih gripu, a potom se vrše testovi na osnovu kojih se postavlja konačna dijagnoza prisustva bolesti.

Još jedan citat sa www.simptomi.rs:

'' Kako se postavlja dijagnoza ebole?

Medicinska anamneza, posebno putovanje u regije u kojima postoji zaraza je veoma bitna za postavljanje dijagnoze.

Dijagnoza se potvrđuje izolovanjem virusa, otkrivanjem njegove RNK, ili proteina, ili detektovanjem antitela protiv virusa u krvi obolele osobe.

Izolovanje virusa kulturom ćelija, detektovanjem virusne RNK polimeraze lančanom reakcijom (PCR) i otkrivanje proteina (ELISA) testom su efikasni testovi za otkrivanje bolesti.

Otkrivanje antitela protiv virusa je efikasno u postavljanju dijagnoze kasnije u toku bolesti, kao i kod osoba koje su ozdravile.''

Zvaničnici američkog CDC su izjavili da za dijagnostikovanje Ebole koriste PCR testove, koji su izuzetno precizni. To je teška zabluda, jer PCR testovi pokazuju samo prisustvo navodnog virusa. Ne prikazuju prisutnu količinu virusa u telu. A da bi se virusna infekcija uopšte ispoljila neophodno je prisustvo par miliona virusa u telu. To je opštepoznata naučna činjenica. Za određivanje pristunog broja (koncentracije) virusa u telu izvodi se test titra. Da li se radi test titra u slučaju Ebole? Ne, ne radi se.
Inače, PCR test je baziran na ideji da se od pacijenta uzme majušno malecna količina genetskog materijala za koji se ne zna, već pretpostavlja i sumnja da u sebi sadrži virus ili virusne čestice. Potom se ta količina genetskog materijala preko PCR ’pojača’ kako bi uopšte bila posmatrana od strane stručnjaka. Znači, imamo uzorak genetskog materijala za koji se ne zna da li uopšte u sebi sadrži željeni virus ili virusnu RNK, potom se preko ’dijagnostičkog’ testa uzorak učini podesnim za posmatranje i promatranje. Uzorak u sebi sadrži sve i svašta, i različiti naučnici, inspirisani različitim motivima, mogu davati različite interpretacije šta su našli u uzorku. Dakle, identifikacija neke proteinske formacije kao virusne zavisi isključivo od stručnjaka koji se time bavi. Do sada je bilo dosta slučajeva gde su stručnjaci proglašavali otkriće nekog novog virusa, a njihovo otkriće se baziralo isključivo na njihovoj ličnoj interpretaciji dobijenih rezultata, tj na prepoznavanju nepoznatih proteinskih formacija kao virusa ili virusnih čestica. Ogromnom broju ljudi može biti lažno dijagnostikovana Ebola zahvaljujući ovakvom pristupu dijagnozi.

Test na virusna antitela takođe deluje vrlo obmanjujuće, jer se njime ništa konkretno ne dokazuje, osim da naš imuni sistem proizvodi antitela za određene vrste stranih tela/proteinskih formacija. Taj test ne dokazuje prisustvo virusa, niti njegovu količinu. Taj test može samo da tvrdi da je ispitivani bio u kontaktu sa nekom klicom. Test ne može da kaže da je ispitivani bolovao, ne može da dokaže da boluje, niti može da predvidi da će doći do ispoljavanja infektivne bolesti. Pored toga, tu postoji i ulogu igra još jedna od silnih medicinskih zabluda - poistovećivanje imunog sistema sa brojem antitela. Imuni sistem je daleko kompleksniji mehanizam od puke proizvodnje antitela.

Do 1984. godine, i ’’otkrića HIV virusa’’, u svetu nauke je važilo sledeće – status ’’pozitivan na antitela’’ je značio da je imuni sistem pacijenta uspešno odbio potencijalnu pretnju. Posle 1984. godine, sve se tumba naopačke, i danas ’’pozitivan na antitela’’ znači da te je spopao neki vrag i da odmah moraš na tretman. Međutim, realnost je da je neophodno prisustvo ogromnog broja aktivnih virusa kako bi se uopšte posumnjalo da je neko bolestan, ili pretpostavilo da će se neko razboleti.

U priči o virusima je vrlo interesantna činjenica da do sada nije izolovan i dokazan nijedan od silnih virusa za koje se inače tvrdi da postoje kao nekakvi nezavisni preteći organizmi koji nam dolaze spolja.
Od pojave elektronskih mikroskopa, nauka je sama sebi propisala striktne korake neophodne za dokazivanje i izolovanje virusa. Niti jedan naučni rad na temu dokazivanja i/ili izolovanja virusa ne sadrži kompletnu dokumentaciju o ispunjenosti svih propisanih koraka, da bi sa punim pravom mogli da kažu – evo ga, vidite, pogledajte...virus, ha!
Slike sa elektronskog mikroskopa su uvek crno bele, tako da kada vidite obojene slike virusa ili virusnih čestica, znajte da su dodatno dorađivane. Nemojte na osnovu njih u svojoj glavi stvarati sliku nekakvog zlog virusa. U svakom slučaju neophodno je biti upoznat sa činjenicom da nijedna od tih slika ne prikazuje ceo izolovan virus ’’od glave do pete’’, niti neku izolovanu viralnu česticu, već prikazuje samo uvećane, makro kadrove delova sadržaja genetskog materijala za koji stručnjaci pretpostavljaju da je virusnog porekla. Onda se takve slike puste javnosti na uvid, a javnost nema razloga da sumnja u to jer je od početka života trenirana da slepo i bespogovorno veruje stručnjacima i autoritetima na polju.

A stručnjaci i autoriteti na polju su i dalje zadojeni teorijama iz 19. veka. U školama stručnim se i dalje uči teorija klica, kao osnov moderne medicine – postoji nevidljiva opasnost spolja, mi imamo vakcine da to sprečimo. Pored Luja Pastera, određenu ulogu u plasiranju zablude o spoljašnjim opasnostima u vidu mikroorganizama odigrao je i Robert Koh, koji je razvio procedure i uspostavio osnovne postulate na kojima se bazira teorija klica:
- mikroorganizam mora biti prisutan u svakom slučaju
- mikroorganizam mora biti izolovan
- mikrorganizam mora da izazove bolest u zdravom domaćinu, i opet mora biti izolovan.

Svaki od ovih postulata je opovrgnut, kako u vreme Koha, tako i danas, međutim, to nije bila prepreka za uspostavljanje religije bazirane na teoriji klica. Interesantno je i da sam Koh za života u svojim eksperimentima nikada nije uspeo da u zdravom domaćinu izazove istu bolest sa prethodno izolovanom kulturom nekog navodno patogenog mikroorganizma za koji se pretpostavlja da je izazivač tražene bolesti. Luj Paster je na samrti priznao da sve ipak zavisi od terena na kojem se navodno patogeni mikroorganizam nađe, drugim rečima, sve zavisi isključivo od našeg imunog sistema.

Međutim, u akciji zastrašivanja Ebolom se konstantno naglašava još jedna pogrešna pretpostavka – ljudski imuni sistem je bespomoćan u susretu sa tako zlim i opakim virusom. To je u potpunosti netačno, ali se svejedno koristi za pravljenje konstrukcija tipa - ’’prethodno zdrave osobe’’ izložene virusu iznenada kolabiraju i umiru. Ne postoje nikakvi relevantni dokazi da su pomenute osobe prethodno bile zdrave, za takvu tvrdnju bi trebalo sprovesti temeljno i nepristrasno istraživanje da bi se zaista potvrdilo i posle slobodno tvrdilo da su te osobe bile prethodno zdrave. U svakom slučaju, pred zdravim i jakim imunim sistemom nijedan mikroorganizam nema šanse ni da se pošteno raširi, a kamoli da izazove bolest. Ali priče o ljudskom imunom sistemu i njegovom jačanju ne možete čuti tokom kampanje zastrašivanja nevidljivim neprijateljima, već se koriste pomenute konstrukcije ’’prethodno zdrave osobe’’... mada je krajnje cinično koristiti odrednicu ’’prethodno zdrave osobe’’ kada je u pitanju stanovništvo Zapadne Afrike.

Vrlo verovatno da je trenutni scenario zastrašivanja Ebolom samo još jedan u nizu prethodnih zastrašujućih scenarija o pandemiji. Sve prethodne ’’pandemije’’ – ptičji grip, svinjski grip, virus zapadnog nila, sars, i sl. su vladajućoj eliti, pored sticanja ogromnog profita, poslužile i za uvid u to kako će se masa ponašati u određenim (unapred smišljenim) okolnostima, kako će ispoljavati svoj strah, kako će ispunjavati nove zahteve i/ili naređenja, kako će i do koje mere poštovati novopostavljene propise, uredbe, odredbe i sl. Scenario sa Ebolom može biti još jedan u nizu tih da kažem probnih, mada nije isključena mogućnost da scenario sa Ebolom preraste u nešto malo ozbiljnije od dosadašnjih ’’pandemija’’. Zbog navodno izuzetno opake prirode virusa Ebole, zbog preterano naglašene medicinske brige za bezbednost i zdravlje svih nas, a trenutno bez adekvatnog medicinskog odgovora na nevidljivu pretnju, može se dosta lakše pristupiti ograničavanju osnovnih ljudskih sloboda, formiranju karantina, ograničavanju slobodnog kretanja, zatvaranju aerodroma, luka, proglašavanju delova država ili možda i čitavih država rizičnim, zaraženim, kontaminiranim. I ne zaboravite, sve bi se to odvijalo, bez ikakvog naučnog dokaza o postojanju nekakvog spoljašnjeg mikroorganizma, u ovom slučaju virusa Ebole, a kamoli dokaza o njegovoj navodnoj patogenosti. Ali, uz pomoć ’’zdravstvenih stručnjaka’’ i putem straha uspostavljena je nova realnost, u kojoj je čovečanstvo u žešćoj opasnosti od neke nevidljive pošasti, nema sad tu više nekog preteranog razmišljanja, frka je, čeka se odgovor sveštenika u belom, koji će verovatno biti u vidu vakcine. I recimo da nova pravila u okviru nove epidemije ili pandemije nalažu – ne možeš napustiti karantin, niti se možeš slobodno kretati, nećeš imati nikakva prava ukoliko nisi vakcinisan. A vakcina protiv Ebole, kakva god bila, u osnovi će biti kao i sve dosadašnje vakcine - neprevaziđeni ruštelji ljudskog imunog sistema.     

Normal 0 21 false false false SR-LATN-RS X-NONE X-NONE

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me