EVOLUCIJA MLEKOPIJA
Mesto: planeta Zemlja
Vreme: pre oko 200 002 014 godina
Prema naučnim saznanjima, otprilike u ovom trenutku razvoja života na
planeti pojavili su se prvi sisari i naravno, mleko sisara, tj. prvi put
se pojavila mogućnost da majka svojim mlekom hrani svoje mlade. Od tog
trenutka počinje razvoj sisara, i u narednih 100 miliona godina se ništa
značajno ne dešava po pitanju sisara i
mleka sisara, i dalje mladunci svake vrste sisara piju mleko svoje
majke, svi rastu, razvijaju se, nastaju i izumiru mnoge vrste sisara,
rame uz rame sa dinosaurusima koji tu već odavno vladaju. Potom, pre
negde oko 65 miliona godina u priču uleće ogromna stena, udara u planetu
i selektivno pobije baš sve dinosauruse, ostavljajući na planeti sve
preživele oblike života, uključujući naravno tu i sisare, koji su
iznenadnim odlaskom dinosaurusa stekli dosta upraženjih geološko
ekoloških prostranstava za svoje širenje, dalji napredak i razvoj. Što
se mleka sisara tiče, ništa novo, majke sisara normlano svojim mlekom
hrane svoje mladunce, uprkos ogromnoj katastrofi koja je zadesila
planetu, nikome nije palo na pamet nešto suludo, poput pijenja mleka
druge vrste sisara.
Pre oko 60 miliona godina na sceni se
pojavljuju prvi primati, od kojih polako ali sigurno kreće kasniji
nastanak majmuna i čoveka, a kao i svi sisari pre njih, ni prvi primati
nisu dirali u mleko drugih vrsta sisara, već su majke svojim mlekom
dojile svoje mlade. U tom trenutku istorije nema krava na sceni, one i
dalje strpljivo čekaju da evoluiraju, a prozor mogućnosti za nastanak
krave se otvara tokom Eocena, kada se pre oko 55 miliona godina na sceni
pojavljuju prvi kopitari, tj. sisari ungulati, nastali od zajedničkog
pretka, pa su podeljeni u dve grupe, prema tome da li imaju neparan
(kopitari) ili paran broj prstiju (papkari). Za kravu se veruje da je
evoluirala od predaka iz reda papkara (Artiodactyla). Pre 30 miliona
godina se pojavljuju prvi majmuni na planeti, i odlučuju se da ostanu
tu. Njihovi mladunci i dalje sisaju mleko samo od svoje majke, i dalje
nikome ne pada na pamet da pije bilo koje drugo mleko osim onog od svoje
majke.
Pre 10 miliona godina planetom počinje da hoda
čovekoliki majmun, a pre 4 miliona godina se pojavljuje auroks, prvi
predak moderne krave. Pre oko 3 miliona godina se pojavljuju prvi
primitivni preci današnjih ljudi, i koliko god da su bili primitivni,
nikome od njih nije palo na pamet da bi trebalo da sisaju mleko od
krave. Pre 1,8 miliona godina se pojavljuje Homo erectus, i prošlo je
oko milion godina dok naši Homo erectus preci nisu ovladali vatrom.,
otprilike pre oko 800 000 godina. Ni pre a ni posle otkrića vatre, i
dalje niko osim teladi ne pije kravlje mleko. Pre oko 350 000 godina,
Homo erectus postaje Homo sapiens, a od pre 200 000 godina potiču
fosilni ostaci anatomski modernih Homo sapiensa. Svi sapiensi i njihovi
homo prethodnici žive kako žive, ali i dalje niko od njih ne pije mleko
druge vrste sisara, niti kome takvo nešto pada na pamet.
Od
pre 25 000 godina potiču crteži iz pećina primitivnih ljudi. Crteži se
tiču njihovih svakodnevnih životnih aktivnosti, a primetno je odsustvo
crteža koji prikazuju ma kakvu aktivnost koja se tiče korišćenje mleka
druge vrste sisara za bilo koje potrebe. Sve do pre 10 000 godina, nije
bilo kontakta Homo sapiensa sa mlekom druge vrste sisara. Iz tog perioda
datiraju dokazi koji ukazuju na korišćenje mleka druge vrste sisara, a
prvi sisar koji je imao tu nesreću da ga Homo sapiens uzme pod svoje po
pitanju mleka, bila je divlja koza (Capra Aegagrus). Prema postojećim
dokazima, krava je morala da čeka još nekih 1 000 godina da bi njeno
mleko ušlo u upotrebu kod Homo sapiensa. Ostalo je istorija. Naravno, ne
treba zaboraviti da istorijski dokazi od pre 9 000 - 10 000 godina
ukazuju da su Homo sapiensi samo koristili mleko druge vrste sisara. Na
osnovu tih dokaza nikako se ne može izvući zaključak da su tadašnji Homo
sapiensi mleko druge vrsta sisara pili svi redom k’o blesavi, pod bilo
kojim izgovorom. U procentima izraženo, ako 100% predstavlja ukupan
vremenski period od kada su sisari na planeti, Homo sapiens mleko druge
vrste sisara koristi 0,25% tog vremena, a tokom prethodnih 99,75% nikome
iz sveta sisara nije palo na pamet da proba a kamoli na duže staze pije
mleko druge vrste sisara.
