ARS PHILTRON
'' Takav je obican osrednji covek - nesvesni rob potpuno u sluzbi ciljeva univerzalnog poretka, a koji su potpuno strani njegovoj licnoj individualnosti. Moze celog svog zivota da ostane onakvim kakav se bio rodio i onakvim kakav se bio obrazovao, pod delovanjem svakovrsnih uticaja koji na kraju odredjuju uslove njegovog postojanja, a zatim, kao takav, nakon smrti, moze da bude razoren zauvek. Pa i neka bude da je u tome opsti zgoditak svakog zivota, Velika Priroda je ipak dala nekim oblicima zivota, na primer coveku, mogucnost da ne bude jednostavno slepo orudje u sluzbi objektivnih ciljeva Univerzalnoga Svega; dala mu je sredstva, opsluzujuci i svesno ostvarujuci ono sto mu je bilo sudjeno, da proizvede vise nego sto se od njega trazilo, i da taj visak iskoristi za svoj 'egoizam', to jest za odredjenje i istrazivanje svoje sopstvene individualnosti.
Ta mogucnost mu je data takodje da sluzi opstem cilju, jer sama ravnoteza objektivnih zakona iziskuje takve nezavisne zivote, autonomnog sklopa, relativno oslobodjene, a posebno ljudske vrste. Stim u vezi smatram svojom moralnom duznoscu da ovde dodam i naglasim da, iako je oslobodjenje moguce za coveka, nije svakome pruzena mogucnost da do njega dodje. Brojni razlozi mogu tome da se suprotstave, a oni ipak u vecini slucajeva ne zavise samo od nas licno, ni od velikih kosmickih zakona, vec samo od slucajnih uslova naseg dolaska na ovaj svet i naseg obrazovanja, a medju njima su naravno glavni, nasledje i okolnosti u kojima se odigrao proces naseg 'pripremnog razdoblja'. Ti uslovi koji se ne mogu nadzirati mogu biti dovoljni da to oslobodjenje onemoguce...
Sloboda, oslobodjenje, to je ono sto mora biti covekov cilj. Postati slobodan, osloboditi se ropstva - to je ono cemu covek treba da tezi kada postane makar i malo svestan svog polozaja. Za njegaa ne postoji nista drugo i nista drugo nije moguce sve dok ostaje rob i spolja i iznutra. Ali covek ne moze prestati da bude rob spolja dok to ostaje u svojoj unutrasnjosti. Stoga, da bi covek postao slobodon, prvo mora steci unutrasnju slobodu. Prvi i osnovni razlog covekovog ropstva je nepoznavanje samoga sebe. Bez samospoznaje, bez razumnevanja rada i funkcija svoje masine, covek ne moze biti slobodan, ne moze vladati sobom i zauvek ce ostati rob, igracka sila koje na njega deluju.
Za savremene ljude najvece je zlo sto, zbog raznih uslova svakodnevnog zivota, a narocito 'obrazovanja' u doba punoletstva, sticu samo takve sklopove licnosti koji odgovaraju toku reke zivota, osudjenom da se izgubi u podzemnim ponorima. Tok ih vuce kuda hoce, a oni, ne razmisljajuci o posledicama, ostaju pasivni, dopustajuci da ih nosi kao olupine, kuda i kako struja hoce. ''
Covek.........treba da 'bude'. Ako se svaki cas menja, ako u njemu ne postoji nista sto moze odoleti spoljasnjim uticjima, onda covek ne moze da 'bude'. Da bi covek 'bio' on mora prvo da bude svestan. Ta mogucnost mu je data, ali se cini da je nekako zaboravio na nju. Trenuci svesnosti ponekada mogu nastupiti i bez covekovog truda, sami od sebe, slucajno - to su sekvence, kadrovi iz zivota koje covek pamti zajedno sa svim osecanjima, mirisima, ukusima, bojama. Da bi zaoduh 'bio' sada, on mora biti svestan svega u istom trenutku, onoga sto trenutno kuca, misli koje mu idu u pozadini, gladi u stomaku, ukocenosti u neudobnoj stolici, dodira tabana na podu, prostora oko njega, prostora koji on zauzima u tom prostoru, zvukova koji dolaze sa ulice, zadimljenosti u sobi, cigare u ruci dok kuca, pepela po tastaturi... ali....dok citate ovaj pasus...vec ste sve zaboravili....
