Četvrtak, Novembar 29, 2007

INSIDE THE MACHINE...2

U svom uobicajenom stanju svesti, bilo koja ljudska masina ne usmerava paznju na sebe na nacin i u meri u kojoj bi trebalo da to cini. Za ljudsko bice su moguca cetiri stanja svesti – san, obicno budno stanje, svest o sebi i objektivna svest. Ljudske masine zive i dozivljavaju samo prva dva stanja svesti – san i obicno budno stanje, iako su i za masinu preostala dva stanja svesti dostupna. Bez obzira na dostupnost, sva cetiri stanja svesti se jako razlikuju po trajanju i mogucnosti da se pojave.

Uobicajeno, zivot delimo na san i budno stanje. U snu u proseku provedemo trecinu vremena koje provodimo na ovoj planeti. Medjutim ako se uzme u obzir da je budno stanje u stvari samo oblik sna, ljudi provode svoje zivote spavajuci. Ako nekoga u obicnom budnom stanju pitamo da li je svestan sebe, on ce najverovatnije odgovoriti da jeste, a vervatno da u tom trenutku i jeste svestan, ali vec slsedeceg trenutka ce zapasti u nedoslednu, necelovitu i zamagljenu paznju koja karakterise obicno budno stanje. Teze je uvideti obicno budno stanje kod sebe nego kod drugih. To je iz razloga jer je ljudima paznnja usmerena ‘od’ njih, ka spolja. Koliko ste puta videli opustene vilice ili prazan pogled ljudi koji se zablenu u nesto, na javnim mestima ili u situacijama kada misle da ih niko ne gleda – na ulicama, u autobusu, radnjama...Prosirivanje uvida da drugi hodaju, govore, jedu, rade i uopste citav zivot provode u potpunom odsustvu paznje, za nas sopstveni zivot predstavlja jedan mali korak u daljoj dedukciji.

Iznad stanja sna i budnog stanja nalaze se stanja svesti koja se mogu javiti kao bljeskkovi ili kao vrhunska iskustva – svest o sebi i objektivna svest. Mnoge masine su kroz zivot na trenutke imale svest o sebi, samo sto toga nisu bile svesne. To su trenuci intenzivnih psiholoskih dozivljaja, prijatnih ili neprijatnih, pozitivnih ili negativnih. Nekih stvari se u zivotu uopste ne secate, nekih se secate samo da su se dogodile, a nekih se secate sve do poslednjeg detalja – boja, tonova, zvukova, emocija, svake vibracije. Ove poslednje, kojih se detaljno secate, to su bili trenuci/situacije kada ste imali svest o sebi, kao npr. kada odete u neki strani grad u koji ste zarko zeleli da odete...pa kad sebe uhvatite u razmisljanju tipa - u jebote.....vidi ja sam u...Parizu, npr. Tada vidite i Pariz i sebe u Parizu. Svest o sebi covek moze steci samo dugotrajnim unutrasnjim naporima. Prvi korak je pamcenje sebe. Covek posmatra svet oko sebe, ali ne posmatra sebe u tom svetu. Prva karakteristika pamcenja sebe je ta da covek u stanju pamcenja sebe nije centar. Nije izdvojen. Sedeci npr. u sobi, svestan je citave sobe, i sebe kao jednog od predmeta u njoj. Na isti nacin, covek je svestan i drugih i ne stavlja se iznad njih, niti kritikuje niti sudi. To nije ljubav...to je pocetak ljubavi(u pravom smislu te reci). Kada pamti sebe, covek nema sopstvo kakvog je uobicajeno svestan. Potpuno mu je nemoguce da pridaje znacaj ili da postane negativan, jer onog trenutka kada to ucini, pamcenje sebe prestaje i nestaje....do sledeceg izuzetnog napora.

Ovakvi kakvi su sada, ljudi zive u cetvorospratnoj kuci, ali koriste samo  prizemlje i 1.sprat...Svaki sledeci sprat je raskosniji od onog prethodnog, ali si ljudi zaboravili kako da se popnu gore.. ili su im misici do te mere atrofirali da za njih predstavlja nemoguce bilo kakvo penjanje na sledeci sprat. Ljudi zive u oskudici i tami prizemlja i prvog sprata, pitajuci se, ne da li ima jos spratova, nego da li ima dnevne sobe na prvom spratu. Sta ljude podalje drzi od visih spratova? U svakodnevnom zivotu, prepreke postizanju visih stanja svesti su mnogobrojne. Te prepreke su nasledje od nasih brojnih prethodnih generacija, koje su se radjale i umirale u snu.

Glavna od tih prepreka je identifikacija, da kazemo – osnovni ukus obicnog budnog stanja.U tom stanju covek nema zaesbnu svest, potpuno je izgubljen u svemu sto mu se dogodi (coveku se sve dogadja) da uradi, pomisli ili oseti. Posto je utopljen, izgubljen i neprisutan za samoga sebe ovo stanje je poznato kao obicno budno stanje. Identifikacija je potpuna suprotnost svesti o sebi. U stanju identifikacije covek nije u stanju da pamti sebe. Paznja je usmerena napolje i nikakva svesnost ne preostaje za unutrasnja stanja. Obican zivot ljudi najcesce provode u stanju identifikacije.

Identifikacija sa ocekivanjima drugih ljudi se zove pridavanje znacaja. Postoje dve vrste pridavanja znacaja - unutrasnje i spoljasnje. Unutrasnje pridavanje znacaja zasnovano je na osecanju nedovoljnosti koju covek na nizim stupnjevima razvoja oseca gotovo sve vreme - u tom slucaju, nedovoljnost se oseca kada ljudi propuste da nam poklone dovoljno paznje ili uvazavanja. To je vodjenje unutrasnjeg knjigovodstva – sta smo dali, i sta nam se prema tome duguje, potom su tu osecanja izostavljenosti ili povredjenosti kada nam drugi ne plate za ono sto mi mislimo da treba platiti. Spoljasnje pridavanje znacaja je  izuzetno  korisno za coveka, za razliku od unutrasnjeg. Spoljasnje pridavanje znacaja je istinsko uvazavanje. Ono zavisi od odredjene pouzdanosti, doslednosti paznje i napora od strane onoga ko zeli to da primeni. Medjutim, treba paziti, jer se spoljasnje moze jako lako pretvoriti u unutrasnje pridavanje znacaja, onda kada osoba koja nastoji da nekome prida znacaj, u spoljasnjem smislu oseca povredjenost ili nedovolju zahvalnost i paznju. Spoljasnje pridavanje znacaja samo po sebi mora biti nagrada i ne sme se nista ocekivati zauzvrat.

Laganje je jos jedan neizbezan aspekt obicnog budnog stanja, do te mere neizbezan, da bi se ljudska psiholoogija mogla zvati psihologija laganja. Ljudi lazu, ne samo za male svakodnevne sitnice, vec se i predstavlajnje samo jednog aspekta istine zove laganjem. Laganje je neizbezno u opustenim caskanjima ili npr. predavanjima u skolama, kada oni koji poznaju materiju delimicno, teorijski smatraju da imaju istinsko razumevanje. Znanje i razumevanje su dve razlicite kategorije i razlika izmedju njih je vazna kako bi shvatilo ideja o ljudskom laganju. Znanje – sakupljanje cinjenic, podataka, informacija – je korisno za ljudsji razvoj samo kada ga xovekovo bice upija ili sjedinjuje do onog stepena do kojeg je u stanju da razume. Ako se nesto zna, ali ne razume, o tome ce se lagati, jer covek nikako ne moze da prenese istinu koju ne razume.

Razmisljanje obicnog coveka se ispoljava onda kada mu se ‘’nesto javi’’. To je mehanicko brbljanje, obojeno laganjem, koje nije ni pod kakvom kontrolom. Formativni aparrat, motoricki deo intelektualnog centra, nesposoban je da razume istine viseg reda od dualisticke – zato je obican covek slep za trecu silu. On sve stvari vidi kao suprtonosti – uzrok i posledicu, dobro i zlo, istinu i laz – covek vidi dualnost, ali ne i trojstvo. Zakoni prirode su trojni, trijalekticki. Jos jedna karakteristika obicnog budnog stanja koja predstavlja bespotrebno rasipanje dragocene enrgije je nepotrebno pricanje. Citav svoj zivot covek provodi pricajuci, bilo spolja, bilo iznutra. Dokono pricanje je potpuno mejhanicko, ukljucuje laganje i fantaziju i ohrabruje identifikaciju. Nepotrebno pricanje je najcesce usko povezano sa ostalim nepotrebnim fizickim kretanjima i telesnim napetostima, trzanjem, vrpoljenjem, lupkanjem prstima, lupkanjem nogama itd a sve to coveku oduzima preko potrebnu dnevnu zalihu energije koja se treba upotrebiti izmadju ostalog i da se povisi nivo dostupne paznje.

Fantazije predstavljaju skup nestvarnih zapazanja o sebi, koje najveci broj ljudi smatra kao neporecivu istinu. Fantazija je oblik laganja, oblik koji predstavlja iluzorni sistem u koji svako od nas nauci da veruje kao u zivotne cinjenice. Npr. covek uopste nije svestan sebe, a cvrsto veruje da jeste. Nije u stanju da kontrolise svoje postupke , a veruje da jeste. Fantazija se odvija skriveno i otvoreno sve vreme. Ona nam iscrpljuje motivaciju za samorazvoj => ako covek ne priznaje da nema nikakvu sposobnost paznje, sta ce ga onda naterati da pozeli da se promeni? Poriv ili podsticaj da se radi na sticanju svesti o sebi se moze roditi samo u slucaju kada se oskobodimo iluzija da posedujem nesto sto uopste nemamo.

Nesposobnost da se voli je jos jedna od karakteristika obicnog budnog stanja. Ta neposobnost je direktno povezana sa nesposobnoscu da se bude istinski obziran i nesposobnoscu da se odrzi paznja nad mnostvom Ja koja u coveku svakodnevno ordiniraju. Iako nam je svima potrebna ljubav, ovakvi kakvi su, ljudi nisu u stanju da je obezbede. ''Pocnite time sto cete voleti biljke i zivotinje, a onda cete mozda nauciti da volite i ljude''. Ljubav, u pravom smislu te reci prevazilazi sposobnosti obicnih ljudskih bica. Takva kakva su, ljudska bica su samo u stanju da reaguju na podsticaje u skladu sa zakonima mehanickih asocijacija, kao i skladu sa tim koje Ja trenutno preovladjuje.

Osecanja obicnih ljudi/masina su sasatavljena od negativnih emocija, koje su najcesce skrivene pod maskom ugladjenosti. Ove negativne emocije izazivaju identifikacija i unutrasnje pridavanje znacaja. Vecina onoga sto motivise ljudsku aktivnost su negativna osecanja. Covecanstvo ima ogroman repertoar negativnosti – bes, gnev, zavist, ponos, oholost, mrznja, lenjost, strah, samosazaljenje, depresija, dosada, razdrazljivost, razni oblici sentimentalnosti...itd lista je poduza. Na ovom nivou uma covecanstva pozitivne emocije ne postoje, jer ono sto izgleda pozitivno u emocionalnim stanjima ljudi u obicnom budnom stanju moze da se pokvari ili preobrazi  u negativno u trenutku, uz samo maleni pritisak na neko od ljudskih dugmica i predstava koje se u principu zasnivaju na ponosu ili sujeti.

Svako ljudsko bice je rodjeno sa istim pravom i sposobnoscu za razvoj, ali su neki vise skloni da to ostvare od drugih.

~ Biti prijatelj Bogu svom ~ [Odgovori]

~ Duša,duh i telo jeste Božije delo ~ Nema ljubavi veće od ovog : - položiti život za prijatelja svog - ~ Nečije srce je slomljeno zbog sela mog,a možda je to samo bol moj ~ Ovaj proces nije loš,biti u verovanju,jeste od prijatelja savršenog ~ Učiniti malo mogu tog,podeliti s tobom Isusa svog,a iskanjem očekivati isceljenje i oprost makar osobi jednoj ~ Na oči gleda čovek,u srce gleda Bog ; uvek sam sa tobom sine moj ~ Svet,svet,svet,svet je nad vojskama Bog,i danas,svi su puni Duha Svetog ~ Pored zdravlja i sreće,od srca svog želim ti da ostaneš uspešno nenadvladiv(a) u poslu i životu svom ~ Voli vas na nebu Otac i Bog ~

Comment by Anonimno (10/18/2013 07:17)

Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me